Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


I I I б о б CORJIOM Т У РМ У Ш Т А РЗИ , У Н И Н Г



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

I I I б о б
CORJIOM Т У РМ У Ш Т А РЗИ , У Н И Н Г  
Э В О Л Ю Ц И О Н АСОСЛАРИ ВА АСО СИ Й 
БО С К И Ч Л А РИ
Утган асрн и н г 80-йилларида салом атликни сакдаш ^амда 
м уста\кам лаш да, ки ш и ларн и н г узок, ва бахтли умр куриш - 
ларида эн г му^им тадбир турмуш тарзи ва уни соглом лаш - 
тириш эканлиги \а м илм ий, \а м амалий том ондан исбот- 
ланди. Ш ундан бери 
с о р л и к
\ак,ида ran кетганда, к и ш и л ар­
н и н г турм уш т а р з и н и с о р л о м л а ш ти р и ш тур ри си д а куп 
гапирилади. Х аттоки, бу масала м у\и м давлат ^ужжатлари, 
П резидент ф арм он ва конунларида *ам уз акси н и топган. Бу 
м асалага багиш лаб к,анчадан-к,анча йирилиш лар, м у \о к а - 
малар утказилиб, м аколалар, эш и тти р и ш л ар, курсатувлар 
берилмокда. Л ек и н , 
с о р л о м
турмуш тарзи нима? Унга эри ш - 
мок, учун нима к,илмок, керак, деган саволларни кундаланг 
куйсангиз, купчиллик бу масалаларда умумий гапдан б ош - 
к,а б и рон -б и р мантик,ий тушунчага эга эмаслар. Д ем ак, би з 
м асаланинг м о \и я ти н и яхш и туш унм асак, к,илаётган и ш и - 
миз \а м ш ундай, яъни ноаник, булади. Ш унинг учун ушбу 
булимда 
с о р л о м
турмуш тарзи ним а ва унга эри ш и ш н и н г 
талаблари ним адан иборат, деган саволларга ж авоб б ери ш - 
га \ар ак ат к,иламиз.
3.1. С
орлом
турмуш тарзи — *аёт талаби
С
о р л о м
ва узок, умр куриш и н сон и ятн и н г азалий орзу- 
си булганлигига ш у б \а йуц. Ш у нукдаи назардан \а р к,ан- 
дай ж ам и ятн и н г олдида турган асосий вази ф а и н с о н и я т­
н инг ана шу орзусини руёбга чикдриш дан, яън и ки ш и лар 
с о р л и г и
ва узок, умр куриш лари учун ш ароит ярати ш д ан
47


иборат. Киш илик жамиятининг турли даврларида с о т и к маса- 
ласи турлича хдл кдлинган. Ижгимоий формациялар ривож- 
ланган сайин 
с о р л и к
хусусийликдан умумийликка, тор доира- 
даги гурухдар манфаатидан умуминсоний манфаатлар даража- 
сига кутарилган. Лекин хд.мма даврларда \ам
с о р л о м
турмуш 
тарзи 
с о р л и к н и
сакдашнинг асосий талабларидан \исобланган.
Хозирги замон 
с о р л о м
турмуш тарзи туф и си даги караш - 
лар ривож ига назар таш лайдиган булсак тарихий маълумот- 
лар 1832 йилга — А м ерикалик табиётчи С ильвестер Гре- 
хемга (1794— 1851) бориб такдлади. Сильвестер Грехем хрис- 
ти а н л и к к а кучли эътик>оди бул ган л и ги учун А н гл и яд ан
Америкага кучиб борган христианларга вегетарианлик буйи- 
ча маърузалар укийди. С абаби, христианликнинг баъзи удум- 
ларига кура, ^айвонлар гуш тини, ж ум ладан, тухумни ^ам 
истеъмол килиш гу н о \ \и со б л ан ар эди. Уша даврда Амери- 
канинг Ф иладельф ия ш татида вабо касаллиги кенг тарк,а- 
либ, купчилик бу касалликдан улиб кетаётган эди. Грехем 
кузатиб курадики, унинг м асла\ати билан вегетерианликка 
риоя этаётганлардан \е ч ким вабо билан о ф и м а й д и . Ш унда 
у вегетарианча овк,атланиш орган и зм н и н г \и м о я кучлари- 
ни ош иради, деган кдрорга келади ва бу ф и кр н и кенг тар- 
тибот, таш вицот кдли ш н и давом эггиради.
Шу зайлда 
с о р л и к
масаласида ноанъанавий ф икрловчи 
киш илар, аникрори, табиётчилар купайиб, улар ичида 
с о р
­
л о м
турмуш тарзи со \аси д а ж а\онш ум ул иш лар к,илган ф и - 
дойилар ва олимлар етиш иб чик,адилар. Америкада — Го­
вард Хей, Д ж ен н и н гс, Т р о л , Т и л д ен , Д ж ек со н , Герберт 
Ш елтон, П оль Брегг, А лиса Ч ей з, Я п он и яд а — Коцудзо 
Н иш и, Ж орж Озава, И мамура М отоо, Германияда — М акс 
Герзон, И сроилда — М ихаэл Горен, Россияда — Ю рий Н и ­
колаев, Александр М икулин, А .Н .К окосов, Надежда С е­
м е н о в а ва б ош к,алар.
Ш уни \а м таъкидлаш лози м ки , 
с о р л о м
турмуш тарзига 
утган киш иларнинг купчилиги узлари огир дардларга ду- 
чор булиб, уларнинг айрим лари расмий табобат том онидан 
даволаб булмаслиги тан оли н ган ки ш и лар булганлар. Л е-
48


кин, улар дард олдида ти з букиб утирм асдан, узлари н и н г 
\аётлари учун узлари кураш ганлар. М асалан, Говард Хей — 
буйрак ш амоллаш и (глом ерулонеф рит), П оль Брегг — упка 
сили, Коцудзо Н иш и — ичак сили, М акс Герзон — м иг­
рень, М ихаэль Горен — буйрак сили, А лександр М икулин 
— ю рак инф аркти, Надежда С ем енова — полиартрит, Л уи ­
за Хей — бачадон раки б илан огриб, ф акдтги н а-турм уш
тарзларини соглом лаш тириш лари \и с о б и г а оги р дардлар- 
дан халос булганлар.
Ш униси диккатга сазоворки, уларнинг купчилиги врач 
булмаганлар. К оцудзо Н иш и — м етрополитен и н ж ен ери , 
М ихаэл Горен — б отаник, Надежда С ем ен ова — инж енер 
технолог, А лександр М икулин — ави акон структор, Л уиза 
Хей — черков ходими булиш ган. Ш у билан бирга, улар уз 
вактида анча анъаналаш иб бораётган, нукул д ори лар ва жар- 
рохдик усуллари билан даволаш га асосланган табобатга тан - 
кидий кдраганлар* С огликни сакдаш ни табиийликда, бадан 
хусусиятларини \исобга олган хрлда турмуш тарзини ташкил 
этишда, деб билганлар. Улар узларининг бу со\адаги ф икрла- 
рини ж а\о н жамоатчилигига етказиш макрадида кучли таш- 
килотчилик ва таргиботчилик ишларини хдм олиб борганлар.
С о гл о м турм уш т а р з и н и н г бу ф и д о й и л а р и ф и к р ва 
караш ларини расм ий табобатнинг эн г ном дор вакиллари, 
академ иклар Ю рий Л и си и и н , Н иколай А м осов, Ф едр Уг­
лов, Евгений Ч азов, Г. И. Ц арегородцев, Галина Ш аталова 
ва шулар сингари купгина олим лар куллаб-кувватлаганлар 
\ам д а уларнинг таклифларини уз турмушларида куллаганлар.
А кадем ик Ю. Л и си ц и н узо к йиллардаги и л м и й изла- 
ниш лар \а м д а бу со \ад аги мавжуд ф и к р ва м уло\азаларн и
ум умлаш тириб, киш илар соглиги 50—55 ф о и з уларнинг тур­
муш тарзига, 20—25 ф о и з ирсий ом и лларга, 15—20 ф ои з 
а тр о ф -м у \и тга боглик,, тиббий хизмат эса ки ш и лар согли- 
гини атиги 8— 10 ф о и зги н а таъм инлай олиш и м ум кин, де- 
ган карорга келади.
Д ем ак биз кан ч ал и к куплаб касалхоналар курсак \а м , 
табобат ходим ларини тайёрласак \а м , дори ва ти бби й ' ас-
4 — Саломатлик асослари
49


боб-ускуналарни ишлаб чикдрсак \а м , янги ва янги даволаш 
усулларини табобат амалиётига татбик этсак \а м , киш илар 
с о е л и г и н и
8 — 10 
фоиздан ортик таъминлай олмас эканмиз.
Бундан 5 м инг йил мукдодам М иср табобатида 
с о р л о м
турмуш тарзининг асосий талаблари баданни тозалаш, пар- 

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish