I ноосфера – табиат тара³³иётининг янги бос³ичи



Download 1,16 Mb.
bet2/87
Sana04.04.2023
Hajmi1,16 Mb.
#924756
TuriЛекция
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   87
Bog'liq
Ноосфера, геосиёсат ва мафкура

I бўлим. Ноосфера


Ноосфера – Табиат тара³³иётининг янги бос³ичи.

Табиат - жамият – инсон”
кооэволюцияси.

1924 йил Париждаги илмий симпозиум(анжуман)да рус олими В.Вернадскийнинг биосфера тара³³иёти т´²рисидаги Концепцияси муµокамасида француз олими Э.Леруа «Ноосфера» атамасини биринчи б´либ ³´ллади. Бу термин турли тал³инга эга б´лса-да, А³л соµаси сифатида содда таърифлаш кенг тар³алган. Аслида Ноосфера биосферанинг шундай бир холатики, биосферани А³л ёрдамида инсоният умумий манфаатларига мувофи³ ривожлантириш, унинг исти³болини жиддий ўйлаб, янги дунё³арашни шакллантириш жараёни бошланишини англаб етишдир. Бунга к´ра, илмий-техника тара³³иёти (ИТТ) ва айни³са илмий техника ин³илоби (ИТИ) шароитида Она-табиатни асраб - авайлаш учун инсоният масъулияти ниµоятда ошиб бораётганлигини µисобга олиб, ялпи умумий ҳаракат йўналиши белгилаш заруратини билиб олишдир.


Ушбу курсда «табиат-жамият-инсон» кооэволюциясини са³лаб ³олиш, уни янги ю³ори бос³ичга к´таришда µар бир одам, одамлар уюшмалари фаолиятида, давлатлар геосиёсатида жиддий ´згаришлар б´лиши, мафкураларнинг асосий й´налиши инсонпарварлик руµини ³арор топтиришга ³аратилиши т´²рисида билим берадики, уни англаб олиш µозирги замондаги µар бир мутахассис учун µам фарз, µам ³арздир.
Табиат тушунчаси тор маънода Ер деб аталган ва £уёш системасига кирадиган шу планетани англатади, кенг маънода эса, бизни ³уршаб турган Галактика, ундаги бизнинг £уёшимиздек, ундан кичик ва жуда катта миллиардлаб юлдузлар, шунингдек, бош³а метагалактикаларни англатади. Демак, олам маъносида табиат чексиз-чегарасиз б´либ, у µар жиµатдан тартибли яхлит системадир. Фан ну³таи назаридан моддий нарсаларнинг барчаси ´з - ´зидан мавжуд ва ´з - ´зидан доимий ҳаракатда, бир холатдан бош³а µолатга ´тиб туриш жараёнида мавжуддир. Илм-фан оламдаги к´зга к´ринган ва к´ринмайдиган барча моддий нарса (жисм)ларни битта атама – метерия категорияси билан ифодалайди.
Синергетика ну³таи назаридан барча нарса, µодиса, жараёнлар тартибсиз (Хаос, й´³лик) µолатидан µаракат натижасида тартибли бир системаларга келиб, муайян ³онуниятли µаракатга эга б´либ ³олади. Хаос – й´³лик, тартибсизликдан (бу µам материя µаракатининг бир к´риниши) Коинот 1,5 10 – 2 10 , яъни 15-20 миллиард йил му³аддам ´з-´зидан вужудга келиб, етарли стуктурага эга б´лмаган нарсалардан янги- янги структурали жисмлар пайдо б´лган. Аммо бу тартибга тушган нарсаларда бар³арорлик ва бе³арорлик µолатлари содир б´либ туради.
Космик жисм б´лган Ер тахминан бундан 6-6,5 млрд. йил му³аддам ´з -´зидан вужудга келган, 3,8 млрд йил му³аддам Ерда µаёт аломатлари пайдо б´лган. Тириклик соµаси тара³³иётининг маълум бир бос³ичида дастлабки ибтидоий одамлар 3-5 миллион йил му³аддам бир тур сифатида ´з - ´зидан пайдо б´лган ва µозирги физиологик ва интеллектуал салоµиятга эга б´лган одам зоти – Homo sapiens - А³лли инсон бундан 50-40 минг йиллар олдин вужудга келган. Бу типдаги одам мия ярим шарларида ривожланган нут³ тили марказининг вужудга келиши натижасида унинг хотираси ва тафаккури илгариги одамтипларидан сифат жиµатидан фар³ ³иладиган µолга келган. Натижада одамлар гала-гала б´либ яшашдан жамоа-жамоа б´либ µаёт кечииршга ´та бошлашган. Одамзотнинг шу тари³а жамият б´либ яшашга ´тиши оқибатида ер юзасида А³л соµаси – Ноосфера вужудга келиб, биосферага у фаол таъсир к´рсата бошлади. ИТТ ва ИТИ натижасида «табиат – жамият - инсон» кооэволюцияси бузила бошлаб, эндиликда Ер деб аталган табиатни яна хаос µолатига ³айтариш хавфини юзага келтирмо³да. А³л туфайли содир б´лган бу хавфнинг олди фа³ат инсон тафаккур тарзини ´згартириш ва А³лни о³илона ишлар томон буриб юбориш ор³алигина µал этилиши мумкинлигига олимлар эътиборни қаратмоқдалар.

Ш



Download 1,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   87




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish