4. Илмий – педагог кадрлар салохияти.
Муҳандис – педагогларнинг сифати таркиби (базавий маълумоти, илмий даражаси ва унвони).
Сўнги 3 йилда ўқув юртида нашр этилган дарсликлар, ўқув ва услубий қўлланмалар сони.
Ўқув юртида малака ошириш режасининг бажарилиши.
Сўнги 5 йилда муҳандис – педагогларнинг кўнимсизлиги.
5. Ўқувчиларнинг мустақил ишлари.
Ўқувчилар мустақил ишларининг режалаштирилиши ва бажарилиши. Ўқувчиларнинг мустақил иш олиб боришлари учун ўқув адабиёт ва лаборатория жихозлари билан таъминланганлиги.
Ўқувчиларнинг кутубхона фондидан фойдаланиши. Уларнинг кироат-хонадаги ўринлари билан таъминланганлик даражаси.
Ўқувчиларнинг фан, спорт ва бошқа машгулотларда иштирок этиш учун яратилган шароитлар.
6. Моддий – техника ва ўқув – лаборатория базалари.
Ўқув юрти таркибидаги умумий ўқув майдони, ўқув аудитория ва бошқа турдаги фойдали майдонлар (кв.м хисобида) ва уларнинг меъёр талабларига мослиги.
Ўқув юртидаги медпункт ва умумий овқатланиш шаҳобчаларининг сони, майдони ва улардаги ўринлар сони.
Ётоқхоналарнинг умумий майдони, яшаш учун мўлжалланган ўринлар сони, ётоқхонага муҳтож ўқувчилар сони.
Ўқув юртида мавжуд компьютерлар (турлари кўрсатилган ҳолда) сони, улардан ўқув жараёнида бевосита фойдаланиладиган қисми.
Таълим йўналишлари бўйича ўқув режалари ва дастурлари кўзда тутилган барча лаборатория машғулотларини ўтказиш учун зарур асбоб-ускуна ва жихозларнинг талабдаги ва амалдаги сони, таъминланганлик даражаси.
Лаборатория, курс ва диплом ишларини бажарилишида компьютерлар ва бошқа замонавий ўқув-техник воситалардан фойдаланиш. Ўргатувчи ва назорат қилувчи дастурларнинг мавжудлиги, улардан фойдаланиш. Интернетдан фойдаланиш даражаси.
Ўқув юртининг ўртача бир йиллик давлат бюджети. Бюджетдан ташқари тушган маблағлар ва уларнинг манбалари. Бюджетдан ташқари маблағлар тушумидан ўқитувчилар ва ўқувчиларни ижтимоий химоялаш ҳамда ўқув мақсадлари учун сарфланган қисмлари.
7. Маънавий ва маърифий ишлар.
Маънавий ва маърифий йўналишдаги ишлар унинг мукаммаллиги, ўтказилган тадбирлар самарадорлиги.
Ўқувчилар дунёқараши, уларнинг ижтимоий-иқтисодий, геосиёсий муаммолардан хабардорлиги. Улар учун ташкил қилинган факультатив курслар.
Маънавий ва маърифий, тарихий, маданий мавзуларга бағишланган адабиётлардан фойдаланиш борасидаги ишлар.
Ўқувчиларнинг маънавий-ахлоқий тарбиясини, умуммаданий савиясини юксалтиришда ўқув юртининг радио-телевидение тармоқлари, кўп нусҳали журнал ва газеталардан ҳамда замонавий информацион технологиялардан фойдаланиши.
Ўқув юртининг худудий эстетик ва экологик талабларга жавоб бериш.
Ўқув юртида ҳуқуқбузарлик, гиёҳвандлик ва бошқа кўринишдаги жиноятчиликнинг содир бўлиши.
Do'stlaringiz bilan baham: |