Уз б е к и с т о н р е с п у б л и к а



Download 16,21 Mb.
bet54/69
Sana22.02.2022
Hajmi16,21 Mb.
#89934
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   69
Bog'liq
Mantiq (M.Sharipov, D.Fayzixo'jayev) (1)

Тафовут методи. Бу метод факат иккита хол-ходиса- ниш вужудга келган ва келмаган холларини таккослаш асосида ходисанинг сабабини аниклаш усули булиб, унда мавжуд х,оллар бир-биридан факат битта х,олат билан фарк кил ади: бирида у йук., иккинчисида - бор ва факат ана шу холат бор холдагина ходиса юзага келади. Ана шунинг учун хам мазкур х,олат кузатилаётган ходисанинг сабаби булса керак, деб тахмин килинади, яъни эхтимолий хулоса х,осил килинади. Унинг шакли куйидагича:
Холлар Ходиса вужудга келищдан аввал мавжуд булган Холм­
хрлатлар са
1 АСД -
2 АВСД d


Э\тимол, В холат d ходиса сабабидир.
Тафовуг методидан билишнинг турли хил сохаларида кеш фовдаланилади. Масалан, яхши ишлаёп'ан ва яхши ишламаётган корхоналар солиштирилиб, корхонанинг яхши ишламаслиги сабаби аникланади. Медицинада эса иккита хайвонлар гурухи
- эксперимент утказилаётган ва назорат килувчи гурухдар киёс килиниб, эксперимент утказилаётган гурухда синалган препаратнинг самарадорлик даражаси аникданиши мумкин. Бунда хдр иккала гурух, бир хш1 шароитда сакланиб (А, С, D), эксперимент давомида битгасига В холати кушилади. Бу эса аввалга холда йук, булган d ходисасининг вужудга келишига сабабчи булади. Ана шунта асосланиб, «В холати d ходисаси сабаби булиши мумкин», деган хулосага келинади.
Демак, тафовут методига мувофик, ходиса вужудга ке- лаётган ва вужудга келмаётган доллар улардан аввал ке-
лаётган холатларнинг биттасидагина фарк, цилиб, цолган- ларида yxiuaut булса, ана шу битта х,олат кузатилаётган ходисанинг сабабидир.
Тафовут методшшнг амалга ошиш механизми куйида- гича изчилликдадир.
Биринчидан, d ходисасининг сабаби булиши мумкин деб тахмин килинадиган холатлар аникланади. Бизнинг шаклда улар А, В, С, D лардан иборат булиб, дизьюнктив хукм куринишида ифода кдлинади:
«А ёки В ёки С ёки D холати d ходисаси сабабидир». Иккинчидан, мазкур дизъюнкция аъзоларидан етарли асос принципига мувофик келмайдиганлари чикариб ташланади, яъни «А хам С хам D хам d сабаби эмас», деб хдсобланади. Учинчидан, ходисанинг сабаби булиши мумкин, деб тусмол килинган холатлар ичидан факат биттаси олиб колинади ва у ходисанинг хакикий сабаби, деб
хисобланади. Юкоридаги шаклда бу В холатидир.
Демак, тафовут методи буйича хулоса чикаришнинг мантикий механизми хам айирувчи - катъий силлогизмнинг тасдик-инкор (tollendo ponens) модуси шаклида экан. Уни куйидагича ёзиш мумкин:
А ёки В ёки С ёки D d ходисасини келтириб чикаради. А хам С хам D хам d ходисасининг сабаби эмас.
Эхтимол, В холат d ходисасининг сабабидир. Унинг символик ифодаси куйидагича:
р v q v г v s, 1 р,1 г, 1 s
Ч


Тафовут метода асосида мух,окама юритиш факдт хдциса- дан аввал келадшан холатлар туплами ёпик, тизимни ташкил этганда хдмда уларнинг барчаси аникдангавда чин хулоса беради. Эмпирик билиш боскнчида буни амалга оширишнинг иложи йук. Лекин шунга кдрамасдан, тафовут метода, мугахассислар фикрича, индуктив хулоса чикдришнинг энг ишончли хулосавий билим берадиган воситаси хдообланади ва шунинг учун хам илмий билишда унта куп мурожаат кдлинади.

Download 16,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish