Уз б е к и с т о н р е с п у б л и к а



Download 16,21 Mb.
bet56/69
Sana22.02.2022
Hajmi16,21 Mb.
#89934
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   69
Bog'liq
Mantiq (M.Sharipov, D.Fayzixo'jayev) (1)

Крлдицлар методы. Бу метод татбик, этиладиган объект мураккаб х,одисадан иборат булиб, битгасидан бошкд кисмла- рининг сабаблари аник, булганда, ана шу кдоган кисмни ву- жуцга келтирувчи сабабни топиш максадида кулланилаци. Унинг мухокама юритиш жараёнвда амал килиш шакли куйидагича:

Доллар Ходисадан аввал келиб, унинг айрим к,исмларини \одиса вужудга келтирувчи холатлар


1 ABC х, у, Z
2 А X
3 В у

Эхтимол, С х,олат z нинг сабабидир.


Кдвдиклар методини куллаш натижасида гелий, руби­ дий каби кимёвий элементлар, Нептун планетаси топилган ва бошка турли сохага оид куп ходисалар аникланган.
Бу методни куллаганда мухокама юритиш жараёнининг к,андай кечишини Нептун плапетасининг кашф этилиши ми- солида куриб чикдмиз. Уран гшанетасининг харакатини куза- тар эканлар, олимлар унинг хисоблаб чикилгандан купрок, микдорда огашган орбита буйлаб харакат килишини кайд этганлар. Маълумки, планетанинг огишиш микдорининг бир кдсми унга шу пайтгача маълум булган гшанеталарнинг таъ- сир утказиши билан ботик,. Кдшан кнсмининг эса бошка бир куч таъсирида булаётганини бу ерда тушуниб олиш кн- йин эмас. Олимлар, шу пайтгача номаълум планета мавжуд булиб, ана шунинг таъсирида Уран нланетасининг отш иш микдори купаяётган булса керак, диан тахминий фикр бил- диришган. Орадан маълум бир вакт уп ъ ш ш кейин Леверье хдсоблаш йули билан янги планетанинг - Нептуннинг жой- лашишини айтиб беради. Нихоят И.Галле 1846 йили янги курилган телескоп ёрдамида уни осмон сферасидан топади. Агар Уран планетасига таъсир этувчи планеталарни А,
В, С лар, Уран планетасининг умумий огишиш микдорини ташкил этувчи к,исмларини а, в, с, d билан белгилаган холда, огишишнинг а микдорини — А планетаси, в микдорини — В планетаси, с микдорини - С планетаси таъсири билан ботасак, унда d микдори «Кандайдир номаълум X планетаси мавжуд булиб, ана шунинг таъсирида вужудга келса керак», деган хулосани хосил к,илувчи мухокаманинг амалга ошаётганини курамиз.
Унинг формуласи куйидагича булади:
А, В, С лар а, в, с, d ларни келтириб чикаради.


А а ни келтириб чикдради. В в ни келтириб чикдради. С с ни келтириб чикдради.
Эхтимол, кандайдир X мавжуд булиб, у d ни келтириб чикараётган булса керак.

Демак, колдиклар методи мохиятини шундай ифодалаш мумкин: агар урганилаётган мураккаб ходисани ташкил этувчи ходисанинг (ёки ходиса щсмининг) битта холат- дан боища холатлар билан алощаси зарурий тавсифга эга булмаса, ана шу колдщ холат мазкур ходисанинг (ходиса кисмининг) сабаби булиши мумкин.


Илмий индукциянинг бошкд методлари сингари к,ол- диклар методи хам эхтимолий билим олиш воситаси хисобланади. Чикдрилаётган хулосанинг чин булиш эх,тимоли, биринчидан, ходисадан аввал келиб, унга таъсир утказаётган холатлар хдкддаги билимнинг кай даражада булиши, иккинчидан, х,ар бир х,олат билан вужудга келаётган мураккаб х,одиса уртасидаги алокддорлик зарурий тавсифга эга эканлигига аник ишонч хосил килиш, учинчидан, конкрет хдр бир холат билан у сабаби булиб х и со б л ан аётган ходиса к;исми уртасидаги алокадорликнинг тасодифий эмаслигини аниклаш ва шу каби омилларни хисобга олган холда ортади.
Шундай вдлиб, сабабий алок,адорликни аниклашнинг биз куриб чиккан индуктив методлари уз мантикий таркибига кура етарли даражадаги мураккаб мухокама юритиш усуллари булиб, уларда индуктив умумлаштириш дедуктив хулоса ч и к др и ш иштирокида амалга ошади. Хусусан, дедукция тасодифий холатларни мухокама жа- раёнидан чикдриб ташлаш (элиминация килиш) йули билан (айирувчи-катъий силлогизмнинг tollendo ponens модуси асосида) индуктив умумлаштириш йуналишини белгилаш га, унинг хулосасининг асосланган лик, ишончлилик даражасининг ортишига хизмат килади.



Download 16,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish