Уз б е к и с т о н р е с п у б л и к а


Ъ.Сабабий алокадорликнинг зарурийпиги



Download 16,21 Mb.
bet52/69
Sana22.02.2022
Hajmi16,21 Mb.
#89934
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   69
Bog'liq
Mantiq (M.Sharipov, D.Fayzixo'jayev) (1)

Ъ.Сабабий алокадорликнинг зарурийпиги окибатнинг факдт уни вужудга келтирадиган сабабнинг мавжуд булганидагина пайдо булишини ашлатаци. Сабаб-х,одисаниш' йуклиги окдбат- хщисанинг х,ам юзат чикмаслигани билдиради. Ана шунинг учун хам сабабий алокадорликни аникдашда оклбатдан аввал келадиган х,одисалардан окибат-\одисани келгириб чикдрмавдшанлари олиб ташланади, яъни элиминация килинади. 4 .Сабабиятнинг бир маъноли алокадорлик эканлиги муайян сабабнинг узига мувофик келадиган муайян окдбат- ни келтириб чикаришини ифода эгади. Буни сабаб ва окибат уртасидаги алокадорликдаги симметриянинг мавжудлиги, яъни сабаб-х,одисанинг узгаришининг окибат- х,одисанинг узгаришига олиб келишини тасдиклайди. Сабабиятнинг бу хусусияти уни аниклаш жараёнида факдт узаро биргаликда узгарувчи х,одисаларни олиб к,олиб,
колганларини чик,ариб юборишга ундайди.
Сабабий алокадорликнинг биз куриб чиккан хусуси- ятларини х,исобга олиш уни аниклашни осонлаштиради. Сабабий алокадорлик мураккаб структурага эга. Ху- сусан, сабаб-х,одиса турли хил шароитларда турли окибаг- ларни келтириб чикариши (масалан, х,аво намлигининг юкорилиги турли хил касалликларнинг сабаби булиши) ёки аксинча, бир окибат турли шароитларда хдр хил

www.ziyouz.com kutubxonasi



сабаблар таъсирида пайдо булиши (бадан хдроратининг кутарилиши тумовнинг, буйрак касаллигининг, ичак ка- саллигининг ва шу кабиларнинг окибати булиши) мумкин. Ана шунинг учун хдм сабабий алокадорликни аникдаш эмпирик тадкикотлар натижаларини самарали тахдил кдаишга имкон берувчи принципларни куллашни такозо этади. Улар сабабий алок,адорликда булган ходисаларни уларнинг борликдаги табиий мавжуд булиш шароитидан
«ажратиб олиб», махсус билиш шароитларида урганишга имкон беради. Хусусан:
1 .Окибагдан аввал келган ходиса мураккаб таркибга эга, у a,b,c,d ва хоказо холатлардан ташкил топтан, деб хисобланавд.
2.Мазкур холатларнинг хар бири мустакдл холда мавжуд ва бошкалари билан узаро таъсирда булмайди, деб кдралади.
ЗДайд этилган холатлар мавжуд булиши мумкин булган холатларнинг тугал туплами, деб олинади.
Бу принциплар билан бир кдторда сабабий алокадорлик­ ни аниклашнинг бошка бир кднча методлари хам мавжуд. Улар мантикда илмий индукция методлари, деб юритилади.



Download 16,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish