Уз б е к и с т о н р е с п у б л и к а



Download 16,21 Mb.
bet51/69
Sana22.02.2022
Hajmi16,21 Mb.
#89934
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   69
Bog'liq
Mantiq (M.Sharipov, D.Fayzixo'jayev) (1)

ИЛМИЙ ИНДУКЦИЯ


Илмий индукция эхгимолий хулоса чикаришнинг шун­ дай турики, унинг асосларида бирорта белгининг бир синф­ га мансуб предметларнинг бир к д н ч а с и д а такрорланиши кайд этилиши билан бир к,аторда, у белгининг сабабий алокаси хакдда хам маълумот мужассамлашган булади ва улар хулосада берилган предметлар синфига нисбатан хосил кдлинган фикрда уз аксили топади.
Оммабоп индукциядан фаркди уларок, илмий индукцияда бир синфга мансуб предметларда такрорланувчи белги шун- чаки кайд этилиб колмасдан, балки у хакдда туларок, маълу- мотга э т булиш, унинг мавжуд булиши сабаоини аниклаш учун предметнинг бошка белгилари билан булган алокдлари, хусусан, сабабий бошанишлари урганилаци. Ана шунинг учун хам, яъни ходисаларнинг саоабини аникдашга, уларни ифода этувчи конунларни очишга каратилгани учун хам тулик,сиз шщукциянинг бу турини илмий индукция деб аташади.
Маълумки, илмий билиш фашшнг бош максаци ypiaiiHiiaer- ган объектни тавсифлайдиган конунлфш очиш орк^ш унинг (обьектнинг) табиатини, мохиятини тушутирищдан иборат. Бу эса, биринчи навбатда, ходисанинг (ёки унинг белгисининг) мавжуц булиш сабабини аникдашни так,озо этади.
Шуни айтиш керакки, сабабий алокадорлик ходисалар уртасидаги умумий богланишларнинг бошка турлари (ма­ салан, таркибий, функционал, генетик ботанишлар) каби ходисаларнинг табиатини белгилайди. Ана шунинг учун хам сабабий алокадорликни у р г а н и ш ходисаларнинг


мо^иятини тушуниш, турли жараёнларни олдиндан куриш, янгиликлар яратиш имконини беради.
Сабабий алокдцорликни аникдаш анча мураккаб иш, чунки у борликда юкорида кайд этиб утилган ходисалар уртасидаги умумий алокадорликнинг бошка турлари билан биргаликда мавжуд. Уни илмий билишда «тоза» х,олда ажратишга хаммавакт х,ам осонликча эришиб булмайди. Бунинг учун сабабий алокдцорликнинг табиатини, хусу- сиятларини яхши билиш керак.
Сабабият (каузаллик) икки х,одиса уртасидаги зарурий алокд булиб, муайян шароитда улардан бири (сабаб-ходиса) иккин- чисини (окибатни) келтириб чикдради. Унинг мухим хусусият- лари куйидагилар: 1) алоканинг умумийлиги; 2) вактдаги изчиллиги, бирин-кетинлиги; 3) алоканинг зарурий тавсифи;
4) сабаб ва окибатнинг бир маъноли богланищда булиши. 1.Сабабий алощларнинг умумийлиги деганда, олацда хеч
бир хддисанинг сабабсиз мавжуд була олмаслиги тушунила- ди. У хар кандай ходисанинг уз холича, бошкд ходисалардан мустаклл холда вужудга кела олмаслигини, бошк,а ходисапар билан бевосита ёки билвосита богланиб кетганини, турли хил ходисалар таъсирида пайдо булиши, узгариши, йук, булиши хамда уз навбатида, бошк,а ходасаларга таъсир ут^азишини биддиради. Борликдаги х,ар бир ходиса уз сабабига эга булиб, уни эртами ёки кечми билиб олиш мумкин.
Турли хил алокдлар, мавжуд холатлар орасида номаъ- лум булиб колаётган сабаб-ходисани топиш учун бошка омиллар, хусусан, сабабий алокдца булган ходисаларнинг вактдаги кетма-кетлиги, изчиллиги хдсобга олиниши зарур. 2.Сабабий алокадорликда булган ходисаларнинг eaigiidazu бирин-кетинлиги деганда, сабаб-х,одисанинг окибат (натижа) ходисадан доимо олдин келиши назарда тутилади. Сабаб- х,одиса билан окибат-х,одисанинг руй бериши орасвда турли муддат утиши мумкин. Баъзан окибат (натижа)-сабаб-ходисадан бир зумдан кейин пайдо булиши мумкин. Масалан, укнинг отилиши билан у теккан объектнинг зарарланиши уртасида угадиган вакт жуда киска, организмга тушган микроб билан у кузгавдиган касалликнинг вужудга келиши уртасида угади­ ган вакт узокрок (бир канча дакика, соат, кун) булади. Саба­ бий алокадорлик ижтимоий х,аётда (масалан, кишиларнинг хукукий онги билан уни шакллантиришга йуналтирилган хатти- х,аракатлар), геологияда (масалан, маълум бир жараёнлар таъсирида тотарнинг пайдо булиши) ва бошка шу каби
сохаларда анча куп вакт давомида амалга ошади.


Сабаб-х,одиса окдбат-^одисадаи аввал келадиган булгани учун у билищца доимо оклбатдан олдин келадиган х,оди- салар орасидан кдцирилади. Бунда окибат билан бир вактда ёки ундан кейин келадиган х,одисалар истисно (элимина­ ция) килинади, яъни чикариб ташланади.
Сабаб ва окибатнинг вактдаги изчиллиги, бирин- кетинлиги х,одисалар уртасидаги сабабий алокадорликни аниклашнинг зарурий шарти, лекин уз хдлича кузланган максадга эришиш учун етарли эмас. Олдинма-кетин келган хддисаларнинг х,аммаси хдм сабабий алокадорликда була- вермайди. Бу хдпат хдсобга олинмаса, «ундан кейин, демак, шу сабабга кура», деб аталадиган хаго (лотинча - post noc, ergo propter пос) руй беради. Масалан, чакмок чаклш х,одисаси момакалдирокдан аввал келади. Аввал к и т илар чакмок чакдшни момакалдирокнинг сабаби деб тушунганлар, вахоланки х,акдкатда бундай эмас. Момакалдирокнинг чак,- мокдан кейин келишига сабаб товуш тезлигининг ёр>тлик тезлигидан камрок, булишидир. Аслида эса улар бир вактда вужудга келади. Худди шу сингари, жиноят содир булиши- дан аввал у содир этилган жойда булган кишиларнинг хдммаси хдм жиноятчи булавермайди.

Download 16,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish