Уз б е к и с т о н р е с п у б л и к а



Download 16,21 Mb.
bet47/69
Sana22.02.2022
Hajmi16,21 Mb.
#89934
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   69
Bog'liq
Mantiq (M.Sharipov, D.Fayzixo'jayev) (1)

Р (х )
р (X,)
Р (х )'"
Xj> Xп,,..., х е Сг~>
V х((хе С)—»Р(х))
Тажрибада куп мартапаб такрорланадиган предмегнинг тургун апокапари сабабиятни, заруриятни ифода кдладиган умумийликдан иборат булиб, у ицпуктив хулоса чикдрищда асослардан хупосага утиш учун мантикий асос булиб хизмат кдлади.
Индуктив хулоса чикаришнинг билишдаги бош вази- фаси жузъий холни умумийлаштириш, яъни айрим фактларга хос хусусиятни берилган синфга тааллукли барча предмет- ларга хос хусусият даражасига кутариш (генерализация кдлиш) асосида умумий билим хосил килишдан иборат. ¥ з мазмуни ва билишдаги ахамиятига кура бу билимлар кун- далик таж рибани умумлаштириш негизида хосил килинадиган энг оддий умумлашмалардан тортиб, то эмпирик ва назарий конунлар, гипотезалар, илмий назариялар даражасигача етган билимлар булиши мумкин.
Илмий билиш тарихи фаннинг турли хил сохаларида килинган кашфиётлар, масалан, электр, магнетизм, оптика- га оид жуда куп сабабий алокадорликлар, конуниятлар улар­ нинг айнан индуктив йул билан урнатилганини тасдикдайди. Индукция асосида хосил килинган хулосаларнинг ман­ тикий кдймати, эхтимолий ёки зарурий булиши утказилган
тажрибанинг характерига ботик.
Кузатиш ва тажриба тугалланмаган булади. Кейинги утказиладиган тажриба, кузатишларда предмет ва ходиса­ л арн и н г янги мухим хусусиятлари, муносабатлари аникланиши мумкин. Бу эса, мавжуд предмет ва ходисалар


хакидаги тасаввурларни узгартириб юборади. Хусусан, аввал чин деб хисобланган билимлар шубха остига олиниб колади, эх,тимолий тарздаги фикрларга айланади.
Мантикда эхтимоллик тушунчаси чикдрилган хулоса­
нинг ноаниклигини, кушимча текширишлар утказиш за- рурлигини англатади. Ш унга карам асдан таж риба билимнинг мухим воситаси булиб колади.
Шуни алохдда кайд этиш зарурки, айрим жузъий факт- лар хакидаги аник билимлардан ноаник хулосаларниш чикиши объектив вокеликни билишнинг мураккаб диа­ лектик жараён эканлигини билдиради. Вокеликдаги бир мантикий синфга мансуб предметларнинг барчасини гажрибада камраб олиш кийин. Синф предметларининг барчаси камраб олинганда хам уларнинг хусусиятларининг хаммасини урганиб булмайди, чунки уларнинг сони куп. Харакат, тараккиёт давомида тухтовсиз равишда уларнинг баъзилари йуколиб, бошка бирлари пайдо булиб туради.
Индуктив хулоса чикаришнинг иккита тури: тулик ва туликсиз индукциялар фарк килинади.
Тулик индукция индуктив хулоса чикаришнинг шундай туризси, унда бирорта белгининг маълум бир синфга мансуб, хар бир предметга хослигини аниклаш асосида, шу бел­ гининг берилган синф предметлари учун умумий белги эканлиги хакида хулоса чикарилади,
Тулик индукция предметларнинг кичик синфига, эле- ментлари яккол кузга ташланиб турадиган, микдор жихат- дан чекланган ёпик системаларга нисбатан хулоса чикариш­ да ишлатилади. Масалан, Куёш тизимига кирувчи планеталар, НАТОга аъзо давлатлар, бирорта шахарда жойлашган корхоналар ва шу кабилар хакида хулосаларни тулик индукция йули билан олиш мумкин. Хусусан, Куёш тизимига кирувчи планеталар харакатининг йуналиши соат стрелкаси харакати йуналишига тескари эканлиги хакидаги хулоса айнан ана шу усул ёрдамида хосил килинади. Худди шунингдек, «Барча металлар электр токини утказади», «НА­ ТОга аъзо давлатлар шу ташкилотнинг уставига риоя кила­ дилар», «Тошкент шахридаги барча корхоналар электр энер- гияси билан тула таъминланган» каби умумий хукмлар ор­ кали ифода килинган хулосавий билимлар хам тулик индук- цияни куллаш асосида шаклланади.
Т улик индукцияда мухокаманинг курилиш шакли куйидаги куринишга эга:


S, предмета P белгига эга. 8^предмети Р белгига эга.

Sn предмета Р белгига эга. Факат S ,, S.,,..., Sn ларгина С


синфини ташкил этади.
С синфининг хар бир предмета Р белгига эга. Символик ифодаси эса куйидагича:
Р (х,)
Р (х,)

Р (х„)



Download 16,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish