Х. М. Комилов, Ф. О. Пўлатова


-жадвал. Полимерлаш усули билан олинадаган асосий смола ва



Download 8,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet162/188
Sana26.02.2022
Hajmi8,43 Mb.
#466882
1   ...   158   159   160   161   162   163   164   165   ...   188
Bog'liq
53c7ad00e7d47

34-жадвал. Полимерлаш усули билан олинадаган асосий смола ва
пластмассалар 


322 
Этилен, ҳосилалари — энг муҳим мономерларнинг формулалари ва улардан 
олинадиган полимерларнинг тузилиши 34-жадвалда келтарилган. 


323 
Бу жадвал маълумотларидан ва реакциянинг юқорида келтирилган 
схемасидан фойдаланиб, этилен ҳосилаларининг ҳар қайсиси учун полимерланиш 
реакцияси тенгламасини осонлик билан ѐзиш мумкин. Этилен ҳосилаларининг 
тузилиши 
бир-бирига 
ўхшаш 
бўлганлиги 
туфайли 
полимерланиш 
процессларининг химизми ва технологияси бир-бирига анча яқин. Одатда, 
этиленнинг 
моноҳосилалари 
этиленнинг 
ўзига 
нисбатан 
анча 
осон 
полимерланади. 
Полипропилен, полиэтнлен каби, курилиш деталлари, вентиляция 
қурилмалари, коррозияга чидамли аппаратлар, трубалар ва бошқа буюмлар 
тайѐрлашда конструкцион матерал сифатида кенг ишлатилади. Бу полимердан 
тола, газлама, сувда чиримайдиган ва чўкмайдиган арқонлар тайѐрланади. 
Эритувчи ва пластификаторларсиз куруқ усулда тўқиладиган полипропилен тола 
тобора кўп ишлатилмоқда. Полипропилен полиэтиленга нисбатан енгилроқ 
(полипропиленнинг зичлиги 0,9), лекин жуда мустаҳкам ва иссиққа (150—160°С 
гача) чидамли. Полипропиленнинг камчилиги 0°С дан паст ҳароратда мўрт 
бўлишидир. Полипропиленни олиш технологияси паст босимда полиэтилен олиш 
технологиясига ўхшайди. Кейинги вақтда сополимерлар — занжири турли хил 
мономерлар звеноларидан тузилган полимерлар кенг ишлатила бошланди. Этилен 
билан полипропилен сополимерларининг эластиклиги зичлиги кам бўлган 
полиэтиленнинг эластиклигига, пишиқлиги ва иссиққа чидамлнлиги эса зичлиги 
катта бўлган полиэтиленникига ўхшайди; паст ҳароратда полипропиленга хос 
бўлган мўртлик сополимерларда бўлмайди. Шунингдек, этилен билан 
бутиленнинг сополимери ҳам ишлатилмоқда. У жуда тиниқ ва ундан плѐнка 
тайѐрлаш осон. Этилен билан юқори олефинларнинг сополимерлари иссиққа 
жуда. чидамли бўлади. 
Полистирол — стиролнинг полимери — яхши маълум бўлган ва батафсил 
ўрганилган юқори молекуляр бирикмалардан биридир. Бу кенг тарқалгаи полимер 
босим остида қуйиш усулида ва вакуумда қолиплаш усулида турли буюм лар— 
плѐнка, ип, қувур кўпикпласт ва бошқалар тайѐрлаш учун яроқлидир.


324 
3
2
5
6
0
3
2
2
5
6
95
90
CH
CH
H
C
C
AlCl
CH
CH
H
C





Этилбензолни тўғридан-тўғри дегидрогенлаб стирол олиш бошқа усуллардан 
анча оддийлиги ва жуда самарадорлиги билан фарқ қилади. Ҳозирги вақтда 
синтетик стирол асосан ишлаб чиқарилади: шу усулда 
2
5
6
3
3
2
5
6
CH
CH
H
C
H
CH
CH
H
C


Этилбензолни дегидрогенлаш процесси 650—700°С да катализаторлар 
(ZnА1
2
Оз, мис-хромли; калий билан активлаштирилган рух оксиди; уч валентли 
темирнинг ишқорий оксидлари) иштирокида боради. 
Стиролнинг полимерланиши нисбатан осон, айниқса инициаторлар 
иштирокида занжирли механизм бўйича жуда осон боради. Стиролни 
полимерлашда босқичли полимерлаш усули деярли қўлланилмайди. Стиролни 
термик полимерлаш узлуксиз минора усулида 150—200°Сда ҳавосиз шароитда-
амалга оширилади. Стиролни инициаторлар иштирокида полимерлаш (органик ва 
анорганик пероксидлар инициаторлар вазифасини ўтайди) катта тезликда боради 
ва бирикиш реакциясини паст ҳароратда эритувчилар иштирокида ѐки сувли 
эмульсияда олиб боришга имкон беради. Стиролни даврий равишда (стационар) 
блокли полимерлаш қуйидагича боради: тоза стирол қолипларга қуйилади, у ерда 
вақт ўтиши билан, одатда қиздириш натижасида, ҳаво ѐки инерт газ (С0
2

иштирокида, инициаторлар билан ѐки уларсиз стирол аста-секин қуюқлашади ва 
қаттиқ, тиниқ материалга — блокка айланади. Блок процесс олиб борилган 
идишнинг шаклини олади. Бу усул қатор камчиликларга эга, чунончи: 
процесснинг жуда экзотермиклиги ва полимернинг иссиқликни ѐмон 
ўтказувчанлиги айрим қисмларнинг қизишиб қолган кисмларнинг қизимай 
колишига ва полимернинг ҳар хил қисмларида полимерланиш турлича — 
марказда кам ва сиртида кўпроқ даражада боришига олиб келади. 
Узлуксиз полимерлаш усуллари техникада тобора кўпроқ қўлланилмоқда. Бу 
усуллар мономер деярли аралашмаган, молекуляр оғирлиги катта, стандарт 
полистирол олишга имкон беради. Узлуксиз усулларда процессни бошқаришни 
автоматлаштириш, иш шароитларини яхшилаш, меҳнат унумдорлигини ошириш 


325 
ва маҳсулот таннархини камайтириш мумкин. 
91-расмда стиролни узлуксиз (минорали) блокли полимерлашнинг 
технологик схемаси берилган. Процесс икки босқичда боради. Биринчи босқич — 
форполимерланиш даврий равишда ишлайдиган реактор 2 да боради; реакторга 
йиғгичдан инициатор эритилган стирол келади. Реакторда ҳарорат 60—80°С 
атрофида ушлаб турилади, бу ҳароратда инициатор парчаланади ва стирол 
полимерлана бошлайди. Реакция аралашмасида иссиқлик бир хил тарқалиши 
учун аралаштириб турилади. Полимернинг мономердаги 27—30% ли қовушоқ 
эритмаси реактор 1 лардан узлуксиз ишлайдиган кўп секцияли колонка 4 га 
узатилади. 

Download 8,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   158   159   160   161   162   163   164   165   ...   188




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish