Х. М. Комилов, Ф. О. Пўлатова


ФЕНОЛФОРМАЛЬДЕГИД СМОЛАЛАР- ФЕНОЛПЛАСТЛАР



Download 8,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet170/188
Sana26.02.2022
Hajmi8,43 Mb.
#466882
1   ...   166   167   168   169   170   171   172   173   ...   188
Bog'liq
53c7ad00e7d47

ФЕНОЛФОРМАЛЬДЕГИД СМОЛАЛАР- ФЕНОЛПЛАСТЛАР 


347 
Фенолформальдегид 
смолалар 
фенолларни 
формальдегид 
билан 
поликонденсатлаб олинган синтетик смолалардир. Улар' техникада бакелит
(1909 йилда бу смолаларни чуқур ўрганган Бекеланд шарафига) деб
аталади. Фенолформальдегид смолалар термопластик (новолак) ва
термореактив. (резол) смолаларга бўлинади. Новолак смолалар таркибида 
ортиқча микдорда фенол (7 моль фенолга 6 моль формальдегид) бўлган 
бошланғич аралашмани кислотали катализаторлар, масалан хлорид кислота 
иштирокида поликонденсатлаш натижасида хосил бўлади. Резол смолалар эса 
ортиқча миқдорда формальдегид (6 моль фенолга 7 моль ва ундан ортиқ 
формальдегид) олинганда ва одатда ишқорий катализаторлар иштирокида ҳосил 
бўлади. Формальдегид смолалар асосида тайѐрланган пластик массалар 
фенопластлар деган умумий ном билан аталади. Фенопластлардан электротехника 
ва радиотехника деталлари, телефон аппаратлар, машиналарнинг қисмлари, халқ 
истеъмол буюмлари тайѐрланади. Бу смолалар фанер таиѐр-лашда боғловчи 
модда сифатида ишлатилади. Пластмассаларнинг янги турлари пайдо бўлишига 
қарамай, фенопластлар ҳозирги кунгача ўз аҳамиятини йўқотгани йўқ. 
Фенолформальдегид смолалар олишда фенол ва формальдегид асосий хом ашѐ 
ролини ўйнайди. —20°С даги солиштирма оғирлиги 0,815, қайнаш ҳароратси — 
19,2°С. Формальдегид саноатда метил спиртни ҳаво кислороди билан оксидлаб
олинади. Бунинг учун спирт буғи ва ҳаво юқори ҳароратда мис катализатори 
устидан ўтказилади. 
Формальдегид аммиак билан реакцияга киришиб, уротропин ҳосил қилади: 
Фенол ва формальдегиддан фенолформальдегид смолаларнингҳосил бўлиш 
механизми анча мураккаб. Уни схема тарзида куйидагича ифодалаш мумкин:
OH OH OH 


348 
o-окси бензил CH
2
OH 
спирт п- окси бензил спирт 
Ҳосил бўлган о - ва п-изомерлар сув ажралиб чиқиши бтлан 
коденсацияланади: 
ОН ОН ОН ОН
СН
2
ОН СН
2
ОН 
Реакция шароитига, айниқса, дастлабки моддалар миқдорига қараб, ҳосил 
бўладиган димерлар ўз навбвтида бир бири билан ва, шунингдек, формальдегид 
ва фенол малекулалари билан конденсирланиши мумкин. Натижада оксифенол 
қолдиқлари метилен кўприкчалари билан боғланган мураккаб тўрсимон 
структурали маҳсулотлар ҳосил бўлади.
Новолак смола куйидаги реакция асосида ҳосил бўлади: 
n СН
2
О + (п+1) С
6
Н
5
ОН = H [C
6
H
5
(OH) CH
2
] n C
6
H
4
OH + nH
2
O
Фенолформальдегид новолак смолалар оч сариқдан то тўқ жигар ранг тусгача 
бўлади. Уларнннг зичлиги 1,2—1,22 г/см

чамасида бўлади. Улар кўп марта 
суюқланиб яна қотиши мумкин, спирт ва ацетонда яхши эрийди. 
Кўпчилик фенопластлар 
таркибига 
смоладан 
ташқари, тўлдиргичлар, 
пластификаторлар, бўѐқлар ва бошқа компонентлар ҳам киради. Фенолпластлар 
асосан пресслаш усули билан буюмга айлантирилади. Тўлдиргичнинг тури ва 
майдаланиш даражасига караб прессматериаллар кукунсимон (пресскукун), 
толасимон, увоқсимон ва қатламли турларга бўлинади. Пресскукунлардан 
умумий ва махсус мақсадларда ишлатиладиган буюмлар тайѐрланади. Тўлдиргич 
снфатида, асосан, ѐғоч кукундан фойдаланилади, толасимон, асбест, слюда ва 
кварц кукуни, дала шпати ва бошқалар камроқ ишлатилади. Толасимон 
прессматериаллар резоль смолалар асосида тайѐрланади. Толасимон тўлдиргич 


349 
пластларнинг нисбий зарбий қовушоқлигини оширишга имкон беради. 
Волокнитлар — тўлдиргичи пахта целлюлозаси бўлган прессматериаллардир. 
Тўлдиргич сифатида шиша тола ишлатилган прессматериал стекловолокнит 
дейилади. Унинг механнк мустаҳкамлиги сув ва иссиқлик таъсирига чидамлилиги 
толали бошқа материалларга нисбатан юқори бўлади.
Увоқсимон прессматериаллар резоль смола билан газлама ва қоғоз парчалари, 
ѐғоч пайраха бўлаклари (увоқлари)дан қилинади. Уларнинг нисбий зарбий 
қовушоқлиги бошқа пластикларникига нисбатан анча юқори бўлади. Қатламли 
прессматериаллар катта лист, плита қувур, стержень ва бошқа шаклдаги буюмлар 
кўринишида ишлаб чиқарилади. Тўлдиргич сифатида текстолитда ип-газлама, 
шиша-текстолитда шиша тола, асботекстолитда асбест, гетинаксда қоғоз, ѐғоч-
қатламли 
пластикларда 
ѐғоч 
пайраха 
ишлатилади.. 
40-жадвалда баъзи фенопластларнинг асосий хоссалари берилган. 

Download 8,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   166   167   168   169   170   171   172   173   ...   188




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish