Х. М. Комилов, Ф. О. Пўлатова


БУТАДИЕН—1,3 (ДИВИНИЛ) ВА УНИНГ ГОМОЛОГЛАРИ



Download 8,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet167/188
Sana26.02.2022
Hajmi8,43 Mb.
#466882
1   ...   163   164   165   166   167   168   169   170   ...   188
Bog'liq
53c7ad00e7d47

БУТАДИЕН—1,3 (ДИВИНИЛ) ВА УНИНГ ГОМОЛОГЛАРИ 
Бутадиен—1,3 (дивинил) — 5°С да суюқланадиган газ; изопрен ва диметил 
бутадиен тегишли равишда 34° ва 70°С да қайнайдиган суюқликлар. Бу 
углеводородлар оралатма қўшбоғли бирикмалар сифатида изомер бирикмаларга 
нисбатан ўзига хос хусусиятларга эга. Оралатма қўшбоғли углеводородларнииг 
иккинчи энг муҳим хоссаси уларнинг полимерланишга жуда мойиллигидир. Бу 
типдаги углеводород молекулалари маълум шароитда полимерланса каучукка 
жуда ҳам ўхшаш модда хосил бўлади. Бутадиен ва унинг ҳосилалари техникада 
жуда катта аҳамиятга эга, чунки улар синтетик каучук олишда асосий хом ашѐ 
бўлиб хизмат қилади. Яқин вақтларгача СССРда бутадиен С. В. Лебедев усули 
билан тўғридан-тўғри этил спиртдан, унинг буғини 400 — 500°С да махсус 


339 
катализатор устидан ўтказиб олинарди:

2
Н
5
ОН 

СН
2
=СН—СН=СН
2
+2Н
2
0+Н
2
этил спирт 
бутадиен 
Қўшимча маҳсулотлардан тозаланган бутадиен металл ҳолидаги натрий 
иштирокида полимерланади, бунда хоссалари, жиҳатидан табиий каучукка 
ўхшаш масса ҳосил бўлади. Бу масса вулканизация (олтингугуртнинг углерод 
сульфид ѐки олтингугурт хлориддаги эритмасида -120—150°С да ишлов бериш) 
дан кейин резинага айланади. Ҳозирги вақтда бутадиен, асосан, йўлдош нефть 
газларида бўладиган бутандан олинади. 600°С ҳарорат ва тегишли катализатор 
иштирокида бутан дегидрогенланиб (водород аж- ралиб чикиб), бутадиен ҳосил 
бўлади: 
СН
3
—СН
2
—СН
2
—СН
3

СН
2
=СН—СН=СН

+ 2Н

Гевея, кок-сагаза ва бошқа ўсимликлар иштирокидан (ла-тексидан) ишлов
бериб тайѐрланган эластик аморф масала табиий каучук дейилади. 
Табиий ва синтетик каучук жуда кўп ишлатилади: ундан автомобиль ва 
самолѐтлар учун резина шиналар, поездларнинг тормозлари учун резина енглар, 
резиналанган 
мотор 
тасмалари, 
электр 
симлари 
учун 
изоляция, 
протиьогазларнинг резина маскалари, автомобиль ва тракторларнинг клапанлари, 
калишлар, резинотехника, медицина ва уйда ишлатиладигаи буюмлар ҳамда 
қатор бошқа нарсалар тайѐрланади. Қаучук асосан транспортда кўп ишлатилади. 
1970 йилда ватанимизда автомобиль ишлаб чиқариш деярли 1,5 млн. донага етди. 
Конвейердан деярли ҳар 25 секундда битта янги маши-на чиқиб турди. 
Автомобиль ва мотоцикль шиналари ишлаб чиқариш 1970 йилда деярли 40 
млн. донага етди, 1975 йилда эса у йилига 50 млн. донага етиши керак. 
Шиналарнинг иш-лаш муддати бир ярим баравар ортади, бу эса қўшимча 
равишда 40 млн. дона шина ишлаб чиқариш билан баравардир. Автомобиль 
шиналари ишлаб чиқаришга бизда ишлатилаѐтган ҳамма каучукнинг ярмидан 
кўпи сарф бўлади. Автомобилда шинадан ташқари резинадан тайѐрланган юзлаб 
бошқа буюмлар ўрнатилган. Ҳар бир юк машинасига 250 кг га яқин каучук 
сарфланади. Каучук, шунингдек, резина-техника буюмлари саноатида, 


340 
сунъий чарм, кабель ва асботехник буюмлар ишлаб чиқаришда, қоғоз соиоатида 
ва саноатнинг бошқа тармоқларида ҳам кўп миқдорда ишлатилади. 
Каучукни тегишли ингредиенлар билан аралаштириб ва сўнгра вулканизация 
қилиб резина олинади. Резина кенг ҳарорат оралиғида хам эластиклигини сақлаб 
қоладиган ишқаланишга катта қаршилик кўрсатадиган, газ ва ҳавони кам 
ўтказадиган, кўп марта деформацияга, агрессив муҳит ва мойлар таъсирига 
бардош берадиган, жуда яхши электр изоляция хоссаларига ва кичик нисбий 
оғирликка эга бўлган қимматли конструкцион материалдир. Бу хоссаларнинг 
ҳаммаси мужассамланган ҳолда резинани кўпинча тепги йўқ материал даражасига 
кўтаради. 39- жадвалда резина ва бошқа конструкцион материалларнинг механик 
хоссаларига оид чоғиштирма маълумотлар берилган. 

Download 8,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   163   164   165   166   167   168   169   170   ...   188




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish