Х. Ч. Буриев савзавот экинлари селекцияси ва уруечилиги


Селекциясининг ютуклари ва йзпналишлари



Download 0,95 Mb.
bet94/124
Sana31.03.2022
Hajmi0,95 Mb.
#520956
TuriЛекция
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   124
Bog'liq
Сабзавот экинлари селекцияси ва уруғчилиги

Селекциясининг ютуклари ва йзпналишлари. Бош пиёз келиб чиккан бирламчи y40K бизнинг мамлакатимиздир. Асримизнинг биринчи ярмидаёк хар бир вилоятда халк селекцияси йуши билан яратилган жайдари навлар - популяциялар экилар эди. Шулардан Фаргона водийсида думалок шаклли андижон, куканд, рапкон, хужанд пиёз, думалок-чузинчок ва сигарасимон шаклли маргилон ва хужанд пиёзлари (тухум пиёз) хаммадан кура купрок таркалган эди. Самарканд вилоянида ииёзнинг икки хили - кизил-бинафша ва жигарранг тусли Самарканд пиёзлари экилган. Бухоро, Кашкадарё ва Сурховхарё вилоятларида Туркманистондан келиб чиккан Фароб нави; Коракалпогастон билан Хоразм вилоянида - Фароб пиёз билаи тухумсимон шаклли ок пиёз экилган. Тошкентда думалок ва сал чузинчок шаклли ок пиёз ва булгор декконлари олиб келишган Каба нав пиёзлар экилар эди.
Пиёз устидаги селекция ишлари мамлакатимизда 1937 йилдан Каба нави буйича, 1939 йилдан Самарканд ва 1944 йилдан фароб пиёзи буйича Узбекистан сабзавот-картошка тажриба станциясида бошланган. Селекция йули билан олинган шу навлар Каба 132 (1946). Фароб 167 (1950), Самарканд 172 (1949) деган номлар билан республика буйича районлаштирилган.
Хозир мамлакатимизда Маргеланский удлиненный деган жайдари нав (1961), селекция йули билан етиштирилган Каба 152 ва Самаркандский красний 172 деган навлар хдмда Карашалский (1967) ва Испанский 313 (1973) деб аталувчи ажнабий навлар районлаштирилган.
Бош пиёз билан олиб бориладиган селекция ишининг асосий йуналиши талайгина кимматли белгиларга эга булган, яхшиланган янги навларни олишдир. Янги навлар ва дурагайлар тезпишар, юкори хосилли, касалликлар ва зараркунандаларга чидамли, яхши туриб, таркибидаги курук моддалари куп сакланиб коладиган булиши керак.
Экин парвариши ва й^им-теримининг механикалаштирилган технологияси талабларига жавоб берадиган, кам шокланиб, баравар етиладиган, пиёзлари думалок шаклда булиб, устидаги пусти зич такалиб турадиган, пишик ва курук буладиган (курук. пустининг калинлиги 0,4-0,6 мм келадиган) навлар зарур. Бизнинг шаро- итларимизда ёз ва куз-киш мавсумларида ишлатиладиган, шунингдек шурхок ерларга экишга ярайдиган навлар катта ахамиятга эга.

Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish