Fuqarolik huquqi savollar javoblar



Download 205,45 Kb.
bet12/44
Sana24.02.2022
Hajmi205,45 Kb.
#247133
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   44
Bog'liq
fuqarolik huquqi18

Birinchidan, haq evaziga xizmat ko'rsatish shartnomasi xizmat turiga
ko'ra ham konsensual, ham real bo'lishi mumkin. Masalan, sayyohlik
xizmati konsensual h a rakterga ega bo'lsa, aloqa xizmatining ayrim
turlari (xat-xabarlar yuborish xizmati) real harakterli bo'lishi mumkin.
Ikkinchidan, haq evaziga xizmat ko'rsatish shartnomasi o'z nomidan
ko'rinib turibdiki, muayyan haq evaziga amalga oshiriladi. Buyurtmachi
o'z topshirig'iga binoan ijrochi tomonidan amalga oshirilgan xizmat uchun
haq to'lash majburiyatini oladi.
Uchinchidan, Shartnoma yuzasidan taraflarning har ikkalasida ham
huquq va majburiyatlar mavjud bo'ladi. Shu nuqtayi nazardan haq
evaziga xizmat ko'rsatish ikki tomonlama shartnomalar guruhiga kiradi.
Haq evaziga xizmat ko'rsatish respublikamizda bozor munosabatlari
shakllanib borishi va demokratik jarayonlarning shiddat bilan o'zgarib
borayotganligi sababli aholiga keng jabha bo'ylab xizmat ko'rsatishga
qaratilgan shartnomadir.
Shartnomaning predmeti ashyoviy shaklda bo'lmagan xizmatdir.
Ya’ni muayyan harakatlarni qilish yoki muayyan faoliyatni amalga
oshirish bilan bog'liq bo'lgan, shaxslarning ehtiyojlarini qondirishga
qaratilgan, muayyan bir ixtisoslikka, malakaga ega bo'lgan kishilar
tomonidan amalga oshiriladigan faoliyatdir.
35. Meros huquqi (tushunchasi,o’ziga xos belgilari) 21savolda
36. Intellektual mulk (Intellektual mulk obyektlarining huquqiy muhofazasi) 22savolda
37. Korxonani ijaraga berish shartnomasi (shakli va mazmuni) 33-savolda
Korxonani ijaraga berish shartnomasi taraflar
imzolagan bitta hujjat tarzida yozma shaklda tuziladi va u notarial
guvohlantirilishi hamda davlat ro'yxatidan o‘tkazilishi lozim.
Korxonani ijaraga berish shartnomasi davlat ro'yxatidan o'tkazilgan
paytdan boshlab tuzilgan hisoblanadi.
Korxonani ijaraga berish shartnomasining shakliga rioya etmaslik
uning haqiqiy bo'lmasligiga olib keladi (FKning 580-moddasi). Ushbu
qoida imperativ harakterga ega bo'lib, taraflar shartnomaning shakliga
qatiy amal qilishlari lozim, aks holda yuqorida aytib o'tilgan huquqiy
oqibat kelib chiqishi mumkin.
Amaldagi qonun h u jja tla rig a muvofiq, ijara sh a rtn oma sid a
quyidagilar:
- korxonani ijaraga berish va ijaraga berilgan mol-mulkni ishlatish
shartlari;
- ijara korxonasi xo'jalik faoliyatiga oid shartlar;
- tomonlarning ijara shartnomasini bajarish yuzasidan o'zaro
majburiyatlari;
- tomonlarning o'z majburiyatlarini bajarmaganligi uchun o'zaro
javobgarligi shartlari;
- ijara muddati;
- ijara haqi miqdori va ularning to'lovini amalga oshirish tartibi
bilan bog'liq shartlar;
- shuningdek, ijaraga beriladigan mol-mulkning tarkibi va qiymati;
- ijara beruvchining mol-mulkni ijarachiga shartnomada kursatilgan
holatda berish majburiyati;
- ijarachining mol-mulkdan sha rtnoma sh a rtla rig a muvofiq
foydalanish majburiyati;
- tomonlarning mol-mulkni ta ’mirlash va uni tiklash yuzasidan o'zaro
taqsimlangan majburiyatlari;
- ijarachining shartnoma muddati tugagandan so'ng mol-mulkni
ijaraga beruvchiga shartnomada ko'rsatilgan holatda qaytarish yuzasidan
majburiyati;
- shartnoma subyektlari o'zaro kelishilgan holda zarur deb topgan
boshqa shartlar o'z ifodasini topishi lozim.
39. Vorislik huquqi (voris, vorislik huquqi) Ворис деганда, қонунда белгилаб қўйилган мерос қолдирувчининг қариндошлик муносабатлари билан боғланган авлод ва аждодлари, унинг қарамоғида бўлган меҳнатга қобилиятсиз боқимлари (қонун бўйича ворислар), шунингдек, қонун­да белгиланган тартибда ва шартларга риоя қилиб, мерос қолдирувчи томонидан тайинланган, унинг ҳуқуқ ва мажбуриятлари олингач, мероснинг ўтиши лозим бўлган, муомала лаёқатига эга бўлган шахслар (васият бўйича ворислар) тушунилади.
Ворислик ҳуқуқи, қонунда белгиланган ёки мерос қолдирувчи томонидан васиятномада кўрсатилган тартибда ва шартларга асосан унга тегишли бўлган мулк ва мулкий ҳуқуқ ҳамда мажбуриятларни меросхўрларга ўтиш тартибини белгилайди.
Фуқаролик қонунида ворислик деб, марҳум фуқаро мулкининг қонунларда белгиларган тартибда бир ёки бир неча шахсларга (ворисларга) ўтишига айтилади. Ворислик ҳуқуқи деб, фуқаронинг вафот этганидан сўнг мулкининг бошқа шахсларга (ворисларга) ўтказилишида вужудга келадиган муносабатларни тартибга соладиган ҳуқуқий нормалар йиғинди­сига айтилади. Ворислик- бу ижтимоий муносабатларнинг алоҳида бир тури ҳисобланиб, мол-мулкни ёки мулкка бўлган ҳуқуқ ва мажбуриятларни бир шахсдан (мерос қолдирувчидан) иккинчи шахсга (меросхўр­ларга) ўтиши билан боғлиқ. Шунинг учун ҳам у ҳаммадан аввал, иқтисодий ҳодиса сифатида ва вафот этган шахснинг мулкини, мулкий ҳуқуқ ва мажбуриятларини бошқа шахсларга ўтиш тартибини белгилайди.
Ворисик ҳуқуқи мерос ҳуқуқининг бир бўлаги сифатида унинг амал қилинишини таъминлайди, мерос таркибига кирган мол-мулк ва мулкий ҳуқуқ ҳамда мажбуриятларни меросхўрларга ўтиш қоида­ларини ўз ичига олади.
Ворисик ҳуқуқи фуқаролар вафот этганда уларнинг маълум бир ҳуқуқ ва мажбуриятларини бошқа шахсларга ўтиш тартибини белгилаб берувчи фуқаролик ҳуқуқий нормалар йиғиндисидан иборатдир.
Шундай қилиб, ворислик ҳуқуқи-бу мерос очилган пайтда вафот этган шахсга тегишли бўлган мол-мулк, мулкий ҳуқуқ ва мажбуриятларни меросхўрларга ўтиш тартиби ва шартларини белгилаб берувчи ҳуқуқий нормалар йиғиндисидан иборат. Демак, ворислик ҳуқуқининг вазифаси вафот этган шахснинг мулкий ҳуқуқ ва мажбуриятларни бошқа шахсларга, меросхўрларга ўтишини қонун билан белгиланган тартибда таъминлашдан иборат.
40. Lisenziya shartnomasi(tushunchasi, predmeti, maqsadi) Лицензия шартномаси бўйича интеллектуал фаолияти натижасига ёки хусусий аломатларни акс эттирувчи воситаларга нисбатан мутлақ ҳуқуққа эга бўлган тарафга (лицензияга) тегишли интеллектуал мулк объектидан фойдаланишига рухсат берилади.
Лицензия шартномаси интеллектуал мулк объектларидан учинчи шахсларнинг фойдаланишига имкон берувчи муҳим фуқаролик ҳуқуқий восита ҳисобланади. Лицензия шартномаси интеллектуал мулк объектидан фойдаланишга рухсат бериш ҳақидаги келишув ҳисобланади. Мулк эгаси (патент эгаси, товар белгиси соҳиби, муаллифлик ҳуқуқи объекти соҳиби, ошкор этилмаган ахборотлар эгаси) нинг ҳуқуқий муҳофаза остидаги объектдан фойдаланиш ўзига тегишли ҳуқукларни белгиланган тартибда ва маълум шартлар асосида учинчи шахсларга беришга лицензия (рухсатнома) дейилади.
Лицензия шартномаси ўзининг ҳуқуқий табиатига кўра анъанавий олиш-сотиш ва мулкий ижара белгиларига ўхшаб кетса ҳам бу шартномалардан ўзига хос жиҳатлари билан фарқ қилади.
Биринчидан, олиш-сотиш ва мулк ижараси шартномалари сотувчининг ёки ижарага берувчининг мулк ҳуқуқига ёки ашёвий ҳуқуқига асосланади. Лицензия шартномаси эса лицензия берувчининг интеллектуал мулк объектига нисбатан мутлақ ҳуқуқига асосланади.
Иккинчидан, олиш-сотиш ёхуд мулкий ижара асосида ашё олувчига ёки ижарага топширилади ва бу ашёга нисбатан бир вақгнинг ўзида икки тарафлама эгалик қилиш мумкин. Мутлақ ҳуқуқ объектини эса кўп ҳолларда топширишга ҳожат йўқ: ихтиро, саноат намунаси мазмуни ёки товар белгиси тасвири эълон этилган ва ҳамма у билан танишиши, хабардор бўлиши имконига эга. Бу объект бир вақтнинг ўзида лицензия берувчи (лицензиар) томонидан ҳам, номуайян доирадаги учинчи шахслар (лицензиатлар) томонидан ҳам фойдаланилиши мумкин. Ушбу хусусиятлардан келиб чиққан ҳолда, олди-сотди шартномаси бўйича ФКнинг товарни топшириш юзасидан сотувчининг мажбуриятлари (ФКнинг 388-моддаси), сотувчининг сотилган товарни сақлаш мажбурияти (ФКнинг 391-моддаси), сотувчининг товар камчилик-нуқсонлари учун жавобгарлиги (ФКнинг 409-моддаси) ва шу каби мулкий ижара шартномаси бўйича қатор қоидаларни лицензия шартномаси бўйича амалда қўллаб бўлмайди.
Лицензия шартномасининг предмети бўлиб ҳуқуқий муҳофаза остидаги ижодий фаолият натижаси (фан, адабиёт, санъат асарлари, компьютер дастурлари, ихтиро, фойдали модель, саноат намунаси ва ҳоказо) ёки хусусий аломатларни акс эттирувчи восита (фирма номи, товар, хизмат кўрсатиш белгиси) ҳисобланади. ФКнинг 1109-моддаси 3-қисмига асосан, товар чиқарилган жой номидан фойдаланиш ҳуқуқи лицензия шартномаси предмети бўла олмайди. Шартномада қатнашувчи тараф – интеллектуал мулк объектига нисбатан мутлақ ҳуқуқ соҳиби – лицензиар ҳисобланади. Мутлақ ҳуқуқ эгасининг ҳуқуқлари қонуний асосга кўра вужудга келган ёки ваколатли давлат идораси берган ҳуқуқий муҳофаза ёрлиғи билан гувоҳлантирилган бўлиши шарт. Шартномада қатнашувчи бошқа тараф – интеллектуал мулк объектидан фойдаланишга рухсатнома олган шахс – лицензиат деб аталади.
Лицензия шартномасида бериладиган ҳуқуқ, фойдаланиш чегаралари ва муддатлари аниқ белгилаб қўйилиши лозим
42. Lizing shartnomasi (tushunchasi va huquqiy belgilari) Lizing - inglizcha «Forlease» so'zidan olingan bo'lib, “ijara olmoq”
degan ma’noni anglatadi.
F uqarolik Kodeksining 587-moddasida lizing sh a rtn om s ig a
quyidagicha ta ’rif berilgan. Unga ko'ra, lizing shartnomasi bo'yicha lizing beruvchi (ijaraga beruvchi) bir taraf lizing oluvchi (ijaraga oluvchi)
ikkinchi tarafning topshirig'iga binoan sotuvchi uchinchi taraf bilan
undan lizing oluvchi uchun mol-mulk sotib olish haqida kelishish
majburiyatini oladi, lizing oluvchi esa buning uchun lizing beruvchiga
lizing to'lovlarini to'lash majburiyatini oladi.
Yuqoridagi ta ’rifdan ko'rinib turibdiki, lizing shartnomasi quyidagi
huquqiy belgilarga ega.

Download 205,45 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish