Физика кафедраси физика фанидан маърузалар



Download 0,83 Mb.
bet3/16
Sana19.04.2022
Hajmi0,83 Mb.
#563180
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16
Bog'liq
ФИЗИКА ФАНИДАН МАЪРУЗАЛАР

2.3 - расм

Бу мисолда тезлик ¢згармайди, фаœат унинг й¢налиши ¢згаради. Нуœта А дан В га к¢ча¸тган б¢лсин, А ва В нуœталарнинг тезлиги бир хил б¢лади. W2 ни А нуœтагача к¢чирсак, векторини оламиз, у t ваœт оралиšидаги тезликнинг ¢згариши АОВ ва АСД учбурчаклар ¢хшаш, бир хил бурчакли ва тенгтомонли. Шунинг учун: еки Агар  t  0,   0 б¢лса ¢ринли,  ва орасидаги бурчак га яœин, яъни  вектор нормалга, траекторияга (радиус б¢йлаб) яœинлашади. Лекин  t  0 б¢лса АВ тахминан S = W * dt га тенг, бундан:


(2.8)
Нормал тезланиш й¢налиш б¢йлаб, тезликнинг ¢згаришини характерлайди. Тангенциал тезланиш эса тезликнинг миœдорий ¢згаришини характерлайди ва œуйидагига тенг б¢лади:
. Нотекис эгри чизиœли ¯аракатда бир ваœтда иккала тезланиш б¢лади. Т¢лиœ тезланиш œуйидаги формула орœали аниœланади:
(2.9)
Каттиœ жисм кинематикаси

Айланма ¯аракатда жисмнинг ¯амма нуœталари айлана ¯аракатда б¢либ, маркази айланиш ¢œи деб аталадиган ¢ша т¢šри чизиœда ¸тади. ¡œнинг нуœталари œ¢зšалмас œолади. Турли нуœталарнинг й¢ли, тезлиги ва тезланиши ¢ша ваœт оралиšида ¯ар хилдир. Шунинг учун бу катталиклар айланма ¯аракатни ифодалаш учун ярамайди. Ваœт бирлиги ичида радиуснинг бурилиш бурчаги ¢ша оралиœда айлана марказидан ¢тган нуœталар билан ифодаланади, яъни ¯амма нуœталарда катталиклар бир хил (2.4 – расм).

Жисмнинг бурчакли тезлиги W œуйидагича аниœланади:


(2.10)
Бурчакли W тезлик билан айлана¸тган жисмнинг ихти¸рий нуœтасининг V тезлиги чизиœли тезлиги дейилади. Нуœта dt ваœт оралиšида айлана ¸йи б¢йлаб R радиус билан dS = V * dt = Rd й¢л юради, бунда
(2.11)
Бурчакли тезлик билан бир œаторда айлана даври ва частотаси деган тушунчалар ¯ам бор. Бир марта т¢лиœ айланиши учун кетган ваœт айланиш даври Т дейилади, яъни бурилиш бурчагига айланади. Ваœт бирлиги (1 сек) ичида айланишлар сони айланиш частотаси дейилади. W1 Т ва J лар орасидаги боšланиш œуйидаги к¢ринишда б¢лади:
(2.12)
Нотекис айланма ¯аракатни характерлаш учун бурчакли тезланиш тушунчаси киритилади:
(2.13)
Агар чизиœли ва бурчакли тезликларнинг боšланишини ¯исобга олсак;
яъни
а = R б¢лади. Айланишнинг й¢налиши 1W1 катталиклар ¸рдамида ¯исобга олиш учун бурилиш бурчагини вектор к¢ринишда бериш керак, узунлиги  га, й¢налиши айланиш ¢œи билан мос тушади, лекин айланиш й¢налиши ва векторининг й¢налиши ¢нг винт œоидаси билан боšланган (2.4-расм). нинг й¢налиши винтнинг ¯аракат й¢налиши билан мос тушади, дастагининг й¢налиши жисм айланиш йуналиши билан мос тушади.  векторнинг ¢лчамлари жуда кичик бурчаклар учун ¢ринли, бу мисолда векторлар параллелограм œоидасига биноан œ¢шилади. Катта бурчаклар учун бу шартлар ¢ринли эмас. нинг й¢налиши векторнинг й¢налиши билан мос тушади. й¢налиши эса нинг й¢налиши билан мос тушади(агар айланиш тезланувчан ва унга œарама – œарши, агар айланиш секинланувчан б¢лса). Чизиœли ва бурчакли катталиклар вектор к¢пайтма шаклида œуйидаги к¢ринишда б¢лади:
(2.15)



Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish