Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet119/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

К а х д о л а .
Муъжам ал-муаллифйн. 1957-63. VI, 
232; АН Yardim. «Abdan el-Mervezi». TDVIA. - istanbul:
1988.1, 67.
Тузувчи Нуъмонжон Тураев
АБДУДДОР (Бани Абд ад-Дор) 
jljJl AjC j j j  
Курайш кабиласининг асосий 
уругларидан бири
Абдуддор (араб. Дорнинг кули - жоуи- 
лият давридаги араблар эътикодида 
машхур булган Дор исмли бутнинг кули 
маъносида). Макка фатуигача Каъба хиз- 
матлари, хржиларга сув таркатиш, бай- 
ровдорлик х,амда «Дор ан-надва»ни бош- 
кариш хукукига эга булган уруг булиб, 
Пайгамбар (с.а.в.)нинг катта боболари 
Кусайнинг катта угли исмидан олинган. 
Манбаларда Абдуманоф угилларининг 
боболари меросини кайтариб олиш ха- 
ракатида А.га карши чикканлари хамда 
улар зфтасида тузилган шартномага би- 
ноан Каъба хизматлари, байровдорлик 
ва Макка рахбарлиги А.нинг ваколатида 
колгани кайд этилган.
Ал-Абдий, ал-Ибодий, ал-Абдарий ка­
би нисбатлар б-н номланган А. кабиласи
95


АБДУЁЛИЙЛ ИБН АМР
Каъбанинг таъмир ишларида катнашиб, 
баъзи кабилалар б-н биргаликда Хижр 
кисмидаги деворни курадилар. Зам-зам 
tydyru казилмасидан олдин кабила учун 
Умму А^рад номи берилган 
КУДУК 
ка- 
зиганлар. Х,абашистонга килинган илк 
цижратда А. угилларидан беш эркак 
ва бир аёлнинг катнашгани, мусулмон- 
ларга карши тузилган хужжат матни 
шу кабила вакили Мансур ибн Икрима 
томонидан ёзилгани ва Куръондан таъ- 
лим бериш учун Мадинага юборилган 
Мусъаб ибн Умайр х;ам мазкур кабилага 
мансублиги маълум.
Курайш байровдори кисобланган А. 
угиллари Ухуд жанггида Абу Суфён ва 
унинг рафикаси Х,инднинг кистови б-н 
бирин-кетин уруш майдонига чикади ва 
уларнинг купчилиги улдирилади. Макка 
фатцидан кейин Пайгамбар (с.а.в.) Каъ- 
банинг калитига доимий эгалик килиш 
хукукини мазкур уругдан булган Усмон 
ибн Талх^га топширганлар.
Ад.: Ибн )^ишом. Ас-Сйра. - Копира: 1936.1,132, 
136, 138, 140, 157, 341, 376; Ибн Касир. Ас-Сйра. - 
Копира: 1964-66.1,100,101,259; 11,216,259; Ка)«о- 
ла. Муьжам фбаил ал-ъараб. - Байрут: 1982. II, 723; 
Ahmet Liitfi Kazanci. «Abdiiddfir (Bent Abdiiddar)». 
TDViA. - Istanbul: 1988.1,177.
Тузувчи Нуъмонжон Тураев
АБДУЁЛИЙЛ ИБН АМР
Абдуёлийл ибн Амр ибн Умайр 
ас-Сакафий 
Памгамбар (с.а.в.) билан 
келишув учун Сак,ийф кабиласи 
юборган х,айъат бошлиги
Пайгамбар (с.а.в.) 620 й. Тоифга 
Килган сафарлари чогида Сацийф ца- 
биласи томонидан юборилган х,айъат 
аъзолари ва уларнинг бошлиги Абду­
ёлийл ибн Амр б-н учрашадилар. Расу- 
луллох, (с.а.в.) уларни Ислом динига 
даъват киладилар, бирок бошкалар 
каби А.и.А. х;ам бу таклифни рад этади. 
Макка фат^идан сунг, мазкур кабила-
дан булган Урва ибн Масъуд Мадина­
га цижрат килиб мусулмон булган ва 
^амшахарларини Исломга даъват ки­
лиш учун Тоифга кайтган. Тоифликлар 
унинг даъватига курол б-н каршилик 
курсатиб уни улдирадилар. Бирок, ке- 
йинчалик Сащйф цабиласи вакиллари 
мусулмонларга каршилик курсатишда 
ёлгиз колганларини англаб, х,ижрат- 
нинг туккизинчи йили А.и.А. бошчили- 
гидаги ^айъатни Мадинага юборишга 
мажбур буладилар. Хайъат Пайгам­
бар (с.а.в.) томонларидан кабул кили- 
ниб, Масжид ан-Набавийнинг якинида 
тикланган чодирларга жойлаштири- 
лади. Шундай килиб, уларга мусулмон- 
ларнинг х,аётларини якиндан кузатиш 
имконияти берилади. Х,айъат аъзолари 
Исломни кабул килмасдан туриб би- 
рор-бир келишувга эришиб булмасли- 
гини тушуниб етганларидан сунг, му­
сулмон булиш учун баъзи шартларни 
уртага ташлайдилар. Пайгамбар (с.а.в.) 
уларнинг жангларда катнашмаслик, 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish