Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet120/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   116   117   118   119   120   121   122   123   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

ушр бермаслик ва узларидан булмаган 
ра^барлар томонидан бошкарилмаслик 
шаклидаги истакларини кабул килади­
лар, факат, намоздан озод булиш истак- 
ларига «Намози булмаган диннинг х;еч 
Кандай киймати колмайди» деб, ушбу 
шартни рад этадилар. Хайъат бошлиги 
А.и.А. кабиласи аъзолари Ислом дини 
ман килган зино, шароб ва рибо каби 
ёмон одатларни тарк эта олмаслигини 
айтади. Бошка аъзолар х,ам Л о т исмли 
бутларига яна уч йил сигиниш учун 
изн берилишини сурайдилар. Бу шарт- 
лар )^ам Расулуллох; (с.а.в.) томонлари­
дан кабул килинмайди.
Ни^оят А.и.А. ва х;айъатнинг бошка 
аъзолари Исломни кабул киладилар. 
Улар Пайгамбар (с.а.в.)нинг Сацийф ца- 
биласига хитобан ёзган мактублари б-н 
ортларига кайтадилар. 
Б и р о к
мусулмон 
булганлари ва Пайгамбар (с.а.в.)дан 
олган буйрукларини бир муддат тоиф- 
ликлардан сир тутадилар. Кейинчалик
96


АБДУЛ АЗ ИЗ АП-БУХОРИЙ
Исломни уларга тушунтирадилар ва 
цабила аъзоларининг мусулмон булиш- 
ларини таъминлайдилар. Фоизни ман 
килувчи оятлардан бири [«Базара» 
сураси, 278-оят) А.и.А. ва унинг тараф- 
дорлари хакида нозил булгани ривоят 
килинади.
Ад.: Ибн Х,ишом. Ас-Сйра. - Копира: 1955. 1, 67, 
261; II, 419; IV, 538, 539; Ибн Саъд. Ат-Табацат 
ал-кубра. - Байрут; 1968. I, 312-314; V, 506; Ибн 
ал-Асир. Усд ал-габа. - Копира: 1970-73. Ill, 512. 
Selman Ba$aran. «Abdiiyalil b. Amr». TDV iA. - istanbul: 
1988.1,304-305.
Тузувчи Нуъмонжон Тураев
ал-АБДУЙИ, АБУ Х.ОЗИМ 
fjb . jji
(Ч. АБУ Х.03ИМ ал-АБДУЙИ)
АБДУЛАВВАЛ 
J j V i ьс-
Абдулаввал Нишопурий 
(?, Нишопур - 15-а., Самарканд) 
Тасаввуф олими
Абдулаввал «Масмуъат» («Эшитил- 
ганлар») китоби б-н машхур. Бу асар 
нак,шбандий 
тарих;ати нинг 
намоян- 
даси Хожа Ах,рор Валийнинг суфийлчк 
нуктаи назари, фалсафий карашларига 
багишланган таржимаи холидир. А. Хожа 
Ахрорнинг куёви булган. У Хожа Ахрор- 
нинг ёшлигидан бошлаб 86 ёшгача бо- 
сиб утган суфийлик йулини уша даврда- 
ги сиёсий, ижтимоий а*вол б-н боглаб 
курсатган. Китобда Мирзо Улугбек даври 
вокеалари хам уз ифодасини топган. Бу 
асарнинг нодир 2 нусхаси бор. Абдуррах- 
мон Факихтомонидан китобат килинган 
нусхаси жуда эски. Ушбу нусха УзР ФА 
Абу Райх,он Беруний номидаги Шаркшу- 
нослик ин-ти фондида сакланади. Ик­
кинчи нусхаси 1598 й.да кучирилган. А. 
Самаркандда Хожа Ахрор кабристонига 
дафн этилган.
Ад.: УзМЭ. - Т.: 2000.1,19; Адабиёт энциклопедия- 
си. - Т.: «Мумтоз суз», 2015. 34-35; Ислом. Энцикло­
педия - Т.: «УзМЭ ДИН», 2017.12.
АБДУЛАЗИЗ АЛ-БУХОРИЙ 
cSjLa-Jl 
-bt
Алоуддин Абдулазиз ибн Ахмад 
ибн Мухаммад ал-Бухорий 
[?-730/1330, ?)
Ханафий факихи
Абдулазиз Ахмад ал-Бухорий, асосан, 
усул ал-фи^у илмига дойр ёзган асарла- 
ри б-н танилган. Олимнинг хаёти хаки­
да маълумотлар куп эмас. Фикх таъли- 
мини амакиси Фахруддин Мухаммад 
ал-Маймургий ва Хофизуддин Мухаммад 
ал-Бухорийлардан олган. Шогирдлари 
орасидан Кавомуддин Мухаммад ал-Ко- 
кий ва Жамолуддин Умар ал-Хаббозий 
каби машхур уанафий олимлари етишиб 
чиккан.
Ас.: «Кашф ал-асрар фй шару усул 
ал-Баздавй». Мазкур китоб ал-Паздавий- 
нинг уанафий мазуаби усул ал-фи^нга 
оид асарининг шархи булиб, муаллиф 
асарни ёзишда Имом ал-Газзолийнинг 
«Мустасфй» номли асаридан хам фойда- 
ланган. «Кашф ал-асрар» асари кейинги 
давр олимлари учун хам мухим манба бу­
либ хизмат килган. Асар Крхира (1890 й.) 
ва Истанбулда (1890-1891 й.лар) турт 
жилдда нашр килинган. «Тауцйц» («Гайа 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   116   117   118   119   120   121   122   123   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish