Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet118/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   114   115   116   117   118   119   120   121   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

ш а б у л г а н
А.ал-А. 
х,аёти м о б а й н и д а бир 
м и л л и о н
дирхам садака 
к и л г а н и р и в о ят 
К и л и н а д и .
Ад.: Аз-Захабий. Тазкира ал-хуффаз. - Хайдар- 
обод: 1955-58. 1, 401; уша муал. Сийар. X, 270-272; 
Ибн Хажар. Тацзйб ат-таъзйб. V, 313-314; Ибн ал- 
Имод. Ш азарат аз-зауаб. - Крхира: 1934-35. II, 49; 
Абу Наср ал-Бухорий ал-Калобозий. Ал-^ибайа ва- 
л-иршад фй маърифа ас-ыщат ва-с-садад. - Байрут: 
1987.1.418; Абу Байр ибн Манжувайх- Рижал Сацйц 
Муслим. - Байрут: 1987.1. 377.
Тузувчи Нуъмонжон Тураев
АБДОН АЛ-АХВОЗИЙ 
jl> V t О'Л*
Абу Мухаммад Абдуллох, ибн Ахмад
ибн Мусо ал-Ах,возий ал-Жаволикий 
(? - 306/918, Аскар Мукрам)
Хадис хофизи
Асосан, Абдон лакаби б-н танилган Аб­
дуллох ибн Ахмад манбаларда ал-Жаво- 
ликий (араб, «коп тукувчи» ёки «коп со- 
тувчи») лакаби хамда ал-Козий унвони 
б-н зикр этилган. Ахвоз хуДУДи тевара- 
гида харбий кароргох тарзида курилган, 
хозирда факат колдикларигина колган 
Аскар Мукрамда яшагани учун ал-Ахво- 
зий, баъзида эса, ал-Аскарий деб нисбат- 
ланган.
А.ал-А. Хижоз, Шом, Миср ва Ирок илм 
марказларини кезиб, Абу Шайба, Усмон 
ибн Абу Шайба, Халифа ибн Хайёт ва 
Бундор сингари замонасининг машхур 
му$аддисларнд,ан хадис урганган. Уз 
навбатида, олимдан Ибн Крниъ, ат-Та- 
бароний, Абу Бакр ал-Исмоилий, Хамза 
ал-Кинонийлар хадис ривоят килганлар. 
А.ал-А.дан тахсил олган Абу Али ан-Най- 
собурий унинг юз мингта хадисни ёддан 
билгани ва устозлари ичида у каби куп 
хадис ёд олган бошка муцаддиснн курма- 
ганини айтган. «Олий иснод»га эришиш 
учун харакат килиб Басрага тобеьинлар- 
дан булган Айюб ас-Сахтиёнийнинг ёни- 
га ун саккиз марта борган.
Абу Хотим ал-Бустий унинг хадис Ри" 
вояти хусусида хассос, ута эхтиёткор 
булганини айтган.
94


АБДУДЦОР
А.ал-А.нинг хдцис ривоят килишда 
баъзида хато килгани, чалкашгани зикр 
килинади. Бирок аз-3а\абий уни садуff, 
хадис хофизи, хужжат эканини ва жуда 
кам янглишганини таъкидлаган. Шу­
нингдек, унинг турли асарлари борлиги, 
шулардан учта жузи узига олий иснод б-н 
етиб келганини хабар берган. Ал-Кат- 
тоний эса, унинг хадисларни жамлаган 
«Фаваид» номли асари борлигини айт- 
ган.
А.ал-А. (306/918 й.да) тахминан тук- 
сон ёшда вафот этган.
Ад.: Ал-Хатиб. Тарйх Багдад. - Копира: 1349/ 
1931. IX, 378-379; Ибн Асокир. Тарйх Димаш^. - Да­
машк: 1402/1982. III, 345-353; Аз-За^абий. Тазкира 
ал-хуффаз. - Х,айдаробод: 1375-77/1955-58. II, 688; 
уша муал. Сийар. XIV, 168-173; Ас-Суютий. Табацат 
ал-хуффаз. - Копира: 1393/1973. 299; Каттоний. 
Ар-Рисала ал-мустатрафа. - Дамашк: 1383/1964. 
96-97; М. Ya?ar Kandemir. «Abdan el-Ahvazi». TDV /А - 
istanbul: 1988.1,66-67.
Тузувчи Нуъмонжон Тураев 
АБДОН АЛ-МАРВАЗИЙ
Абу Мухаммад Абдуллох 
ибн Мухаммад ибн Исо 
ал-Жунужирдий ал-Марвазий 
(220/835 - Марв, Жунужирд кишлоги - 
293/906)
Мухаддис, шофеъий фацихи
Абдон лак;аби б-н танилгани учун 
купгина манбаларда Абдон ибн Мухам­
мад деб зикр килинган. Хуросондаги 
мууаддислардан хадис сабокларини ол- 
гач, Ирок ва Хижозга боради. У ерда Ку- 
тайба ибн Саъид, Али ибн Хужр ва Абу 
Курайб каби алломалардан хдцис урга- 
нади. Мухаддислар наздида сица. Хижоз- 
дан Мисрга бориб, Имом аш-Шофеъий- 
нинг шогирдларидан шофеъий фик^к- 
дан тахсил олади ва кейинчалик юртига 
Кайтади. Марв ш. муфтийси булган. У 
Хуросонда шофеъий мазуаби ёйилишига 
уз хиссасини кушган фа^иу Ахмад ибн 
Сайёрдан кейинги уринда турувчи алло- 
ма хисобланади. 
ибн 
Сайёрнинг вафоти-
дан сунг, шофеъийлар турли мавзулар- 
даги масалалар ечимида А.ал-М.гагина 
мурожаат килганлар. Шофеъий мазуаби 
имомларидан булган Иброх;им ибн Ах­
мад ал-Марвазий фию илмини А.ал-М. 
дан таълим олган. Шунингдек, Яхё ибн 
Мухаммад ал-Анбарий, Абу Ахмад ал-Ас- 
соий ва Абу-л-Крсим ат-Табарий каби 
замонасининг машхур олимлари унга 
шогирд булганлар.
А.ал-М. кабри Марвда, Абдуллох ибн 
Муборак макбараси каршисида жойлаш- 
ган.
Ас.: «Китаб ал-маърифа», «Китаб ал- 
муватто».
Ад.: Ал-Хатиб. Тарйх Багдад. - Копира: 1931. XI, 
135; Аз-Захдбий. Тазкира ал-хуффаз. - Хайдаробод: 
1375-77/1955-58. II, 687-688; Ас-Субкий. Таба^ат.
Копира: 1383-96/1964-76. II, 297-298; Ал-Катто- 
ний. Ар-Рисала ал-мустатрафа. - Дамашк: 1964. 
126-127; Ибн Кози Шухба. Табак;ат аш-шафиъиййа.
1,105; 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   114   115   116   117   118   119   120   121   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish