Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet117/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

кул ­
га
киритган нарсага узи эгалик килади 
деб билганлар.
Агар ш ерикчиликда хамма нарса тен г 
ва уртада булишга келиш илган булса 
(муфоваза) ш ериклардан бири бошкаси 
номидан хам иш ю рита олади, бирининг 
зиммасига олган маж бурият боищ асига 
хам тегиш ли булади ва зарар хам зфтада 
булади. Агар хар ким уз иши доирасидан 
келиб чикилиш ига ва уз ишига жавоб- 
гар булишига келишилса (инон) ш ери к­
лардан бири бошкаси номидан иш кила 
олмайди, бири зиммасига олган мажбу- 
риятга иккинчиси масъул булмайди ва 
зарар хам хдр кимнинг иши доирасида 
булади.
Даромад ш ерикларнинг келиш уви- 
га биноан таксимланади. Бу ш ериклик 
муфоваза шаклида тугри булмаса хам
кейинги давр олимлари буни жоиз деб 
билганлар.
Шериклар умумий молларига ва бир- 
бирларига нисбатан омонатдор хисоб­
ланади. Бунинг натижаси уларок ш ерик­
лардан бирининг харакати натижасида 
зарар келиб чикса, унинг касддан хаддан 
ошгани ёки бепарволик килгани ёхуд 
эхтиёт чораларини курмагани исботлан- 
маса, жавобгар булмайди.
А. ширкати шериклардан бирининг 
шартномани бекор килиши, бузиши, ва­
фот этиши ёки б. холатлар содир б^лган- 
да тугатилади.
93


АБДОН АЛ-АЗДИЙ
Ад.: Абу Довуд. «Буйуъ». 29; Ан-Насоий. «Буйуъ». 
105; Ибн Можа. «Тижара». 63; Ал-Косоний. Бадаиъ 
ас-санаиъ. - Байрут: 1982. VI, 57.63-65; Ибн Кудома. 
Ал-Мугнй. - Риёз: 1981. V, 5-14; Ибн Рушд. Бидайа 
ал-мужта^ид. - Истанбул: 1985. II, 213; Мухаккик 
ал-Хиллий. Шараиъ ал-ислам фй масачл ал-цалал 
ва-л-х,арам. - Байрут: 1403/1983. И, 129-131; 
Ибн ал-Хумом. Фа
1
щ ал-цадйр. - Копира: 1316. V, 
28-30; Мавсилий. Ал-Ихтийар. - Байрут: 1975. III, 
17; Аз-Зухайлий. Ал-Фш& ал-исламй. IV, 803-804, 
813-814, 824-827; Али Абдуррасул. Ал-Мабадиъ 
ал-и^тисадиййа фи-л-Ислам. - Копира: 1968. 34­
35; Ибн Муфлих ад-Димашкий. Ал-Мубдиъ фй шарц 
ал-му^ниъ. - Байрут: 1980. V, 39-40; Абдулазиз 
ал-Хайёт.Аш-Шарикат фи-ш-шарйъа ал-исламиййа.
- Байрут: 1408/1987-88. И, 35-46; Али ал-Хафиф. 
Аш-Шарикат фи-л-фик% ал-исламй. 99-102; Orhan 
geker. «Ebdan». TDV /А - istanbul: 1994. X, 71-72; 
Шайх Мухаммад Содик Мухаммад Юсуф. Кифоя. - Т.: 
«HiLOL-NASHR» 2018. Ill, 281; Р. Абдуллаев. «Абдон 
Iииркати». Исломшунослик цомусий лугати. - Т.: 
«Мовароуннахр», 2013.1,12.
Азат Сарсенбаев
АБДОН АЛ-АЗДИЙ 
tfjjVl о'-ьс-
Абу Абдуррахмон Абдуллох; 
ибн Усмон ибн Жабала ал-Аздий 
(145/762,7-221/836,?)
Хадис х,офизи
Асосан, Абдон ал-Аздий лакаби б-н 
танилган. Ёшлигиданок; хадис илмини 
урганган. Отаси Усмон ибн Жабала, Абу 
Хамза, Шуъба, Молик ибн Анас, Абдул­
лох, ибн Муборак, Жарир ибн Абдулха- 
мид, Язид ибн Зурайъ, Иброхим ибн 
Саъд сингари машхур муцаддислащан 
хадис ривоят килган. Абдуллой ибн Му- 
боракнинг барча китобларини уз хати 
б-н кумирган. Имом ал-Бухорий ундан 
бир юз унта хадис ривоят килган. Имом 
Муслим, Абу Довуд, ат-Термизий ва 
ан-Насоийлар бошка ровийлар оркали 
ундан купгина х,адис ривоят килганлар. 
Ибн Хиббон уни сица деб эътироф этган. 
Ахмад ибн Ханбал А.ал-А.ни «Хуросонда 
Хадис олиш максадида хузуригача бори- 
ладиган ягона мухаддис», деб мактаган. 
А.ал-А. Жузжон козилигига сайланган 
ва киска муддатдан сунг узр сураб, лаво- 
зимидан бушаган. Нихоятда саховатпе-

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish