Н — юрак; М—узунчоқ мия; С.I —юрак фаолиятини тормозлопчи ядро; С. А.—юрак фаолиятини тезлаштирувчи ядро; L.H.— орқа миянинг ён шохи; Т. С— симпатик ствол; V — адашган нервнинг эфферент толалари; Д — депрессор нерв (адашган нервнинг афферент толалари); 5 — симпатик толалар; А — орқа миянинг афферент толалари; С. S. — каротид синус; В — ўнг бўлма ва кавак венадан бошланувчи афферент толалар. олмайди. Юракка импульсларни ўтказувчи симпатик нерв системасининг биринчи нейронлари орқа мия кўкрак бўлимининг юқоридаги бешта сегментининг ён шохларида жойлашган. Бу нейронларнинг ўсиқлари бўйиндаги ва кўкрак юқорисидаги
симпатик тугунларда тугайди (30-расм). Юракка ўсиқлар берадиган иккинчи нейрон шу симпатик тугунларда бўлади. Юракни иннервациялайдиган симпатик нерв толалари-нинг кўпчилик қисми Ganglion stellatum-дан бошланади.
Адашган нервларнинг юракка таъсири. Адашган нервларнинг юракка таъсир этишини ака-ука Вебер 1845 йилда биринчи марта кўрсатиб беришган. Улар бу нервларга таъсир этилганда юрак иши ҳатто диастолада бутунлай тўхтаб қолишгача тормозланишини топишди. Организмда нервларнинг тормозловчи таъсир кўрсатиши биринчи марта шу тариқа аниқланган эди.
Адашган нервни қирқиб, периферик учига электр токи билан таъсир этилганда эффект интенсивлиги нервни таъсирлаш кучига боғлиқ.
31-расм. Адашган нервга таъсир этишнинг бақа юрагига таъсири. Юқоридаги эгри чизиқ — организмдан ажратиб олинган юрак қисқаришларинииг ёзуви; згри чизиқ остида — юракка келаётган адашган нервга таъсир этиш белгиси. Пастдаги эгрн чизиқ — организмдан ажратиб олинган иккинчи юрак қисқаришлари ёзуви. Стрелка билан белгиланган дақиқада биринчи юракни таъсирлаш вақтида уни озиқлантнрган суюқлик нккинчи юракка кўчирилган. Бу ҳам юрак фаолиятиии тормозлайди. Таъсирот кучи паст бўлса, юрак қисқаришлари секинлашади (юрак сийракроқ уради). Бу ҳодиса манфий хронотроп эффект деб аталади.
Айни вақтда юракнинг қисқаришлар амплитудаси камаяди манфий инотроп эффект деб шуни айтилади (31-расм).
32-расм. Қирқилган N.vagusнинг периферик қисмига таъсир этиш (қитиқлаш) нинг ит қон босимига таъсири. Қон босимини кўрсатувчи эгри чизиқ остида — вақт ва таъсирот бериш белгилари.
Адашган нервга кучли таъсир кўрсатилса, юрак иши бироз вақт тўхтаб қолади (32-расм). Адашган нервга таъсир этилаётган вақтда юрак мускулининг қўзгалувчанлиги пасаяди, модомики шундай экан, уни қўзғатиш учун анча кучли таъсирот талаб қилинади. Қўзғалувчанликнинг N.vagus таъсирида шундай пасайиши манфий батмотроп эффект деб айтилади. Адашган нерв таъсирланганда юракнинг ўтказувчанлиги ёмонлашади—манфий дромотроп эффект деб шуни айтилади. Адашган нерв таъсирланганда кўпинча тўла атриовентрикуляр блок кузатилади.
Юракнинг айрим ҳужайраларига микроэлектродлар киритиб потен циалларни аниқлаш адашган нерв таъсирланганда мембрана потенциали ортишини — гипер поляризация ни кўрсатди (33-'расм). N. vagus-га таъсир этилганда бўлмаларнинг рефрактер даври қисқаради.