Е. Б. Бабский, А. А. Зубков, Г. И. Косицкий, Б. И. Ходоров



Download 13,93 Mb.
bet117/493
Sana09.07.2022
Hajmi13,93 Mb.
#760607
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   493
Bog'liq
fizi

Гипоксия
Тукималарнинг кислород билан етарли даражада таъминланмаслиги гипоксия дейилади гипоксияни 4 та тури бор –гипоксимик ,анемик дамланма , гистотоксик турлари ажратилади.
Альвеолалардан хаводан кислородни етарли кирмаслиги гипоксимик гипоксияга сабаб булади. Бундай холат: 1) нафас олаётган хаводаги кислорднинг парциал босими паст булаганда(жуда баланд жойда турилганда ёки сунъий газ аралашмаларидан нафас олганда ёки берк бушликда турилганда ) 2)масалан нафас мускулларининг заифлиги , нафас марказинтнг камчилик сабаблари(захарланишда ) упка етарли даражада вентиляцияланмаганда , пневмотораксда алвеоляр менббрана оркали газлар диффузиясини ёмонлашувида , бронхлар спазми , упка шиши ва яллигланганда альвеолаларнинг суюклик билан тулишида , чукканда , юрак –кон томирларида келиб чикиши мумкин

Коннинг кислород бирикиш хоссасини сусайишида анемик гипоксияга сабаб булади . Гемоглобин захарли газларни бирикиши окибатида ,уни камайишидан келиб чикади.


Дамлама гипоксияси конни капиллярларда суст харакати натижасида келеб чикади .
Гистотоксик гипоксия тукима кислород билан етарли таъминланмаганда (оксидловчи ферментларни инактивацияси масалан ,цианид билан захарланганда)


Даврий нафас
Нафас маркази кислород билаи етарлича таъминланмаганда баъзан даврий нафас, ёки Чейн-Стокс нафаси пайдо бўлади. Нафаснинг бу турида нафас ҳаракатлари гуруҳи паузалар билан навбатланади.
П аузалар 5—10—20 секунд ва ундан узоқроқ давом этади. Паузадан кейин аввалига заиф, кейинчалик тез кучаювчи нафас ҳаракатлари пайдо бўлади. Улар максимумга етгач секин-аста, аммо анча тез сусаяди ва бутунлай тўхтайди: янги пауза келади ва ундан сўнг бутун цикл янгидан такрорланади (67-расм). Бундай цикл қарийб 30—60 секунд давом этади.
Даврий нафас кислород етарли миқ-дорда келмаслиги ва қон айланиши бузи-лиши оқибатида нафас маркази қўзгалувчанлигининг пасайишига боғлиқ. Тоза кислороддан нафас олинганда кўпинча нафаснинг нормал ритми тикланиши шундан гувоҳлик беради.
Нафас марказининг кўзгалувчанлиги пасайганда уни қўзгатиш учун бу марказ ҳужайраларида карбонат кислота ва бошқа кислоталар нормадагидан кўра кўпроқ тўпланиши керак. Бу, даврий паузалар вақтида бўлиб, кучайиб борувчи нафас ҳаракатларини вужудга келтиради. Натижада карбонат ангидрид зўр бериб чиқиб кетади. Бу ҳолатда нафас марказидаги карбонат кислота ва бошқа кислоталар марказни қўзғатиш учун зарур миқдордан камаяди, нафас олиш заифлашади ва карбонат кислота яна анча тўплангунча тўхтаб туради (67-расм),

Download 13,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   493




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish