Доктори X. А л и у л о в Та ризчи — ф алсаф а фанлари доктори А. А Х м ед о в


' ^ ар ан г: Ю суф Хос Х ож и б . К утадр у билик, 309- бет



Download 8,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet51/130
Sana03.07.2022
Hajmi8,71 Mb.
#736396
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   130
Bog'liq
Ўзбекистонда ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан лавхалар. Хайруллаев М.М

' ^ ар ан г: Ю суф Хос Х ож и б . К утадр у билик, 309- бет.
94


барпо этиш Юсуф Хос )^ожиб ахлоций ^ар аш л ари асо­
сий мазмунини таш кил этади.
Юсуфнинг фикрига к^ра, дунёда яхшилик ва ёмон- 
ликнинг икки тури: турма яхшилик ва ёмонлик з^амда 
кейин пайдо булган яхшилик ва ёмонлик мавжуддир. 
Шунга мувофик; та р зд а одамларнинг ^ам икки тури — 
табиатан яхши ва ёвуз одамлар ^амда му^итга, тар- 
биясига ^араб яхши ва ёмон одамлар бор.
Хос )(ожибнинг, агар одам 
табиатан ёмон булса, 
унга тарбия кор цилмайди, деган хато цоидаси ^ам 
ана шундан келиб чи^ади. «Унинг учун ^еч ^андай 
малкам й$ц, у катта ф алокатдир»1. М утафаккир ёмон 
одамлардан узо^ро^ булишни, улар билан д^ст тутун- 
масликни м асла^ат беради, чунки «ёмон киши билан 
дуст булган яхшй одам ^ам ёмон б^либ ^олиши мумкин2. 
Унинг угит-наси^атлари биринчи навбатда, з^окимлар- 
га ^аратилган эди, чунки давлатпано^ теварагида т а ­
биатан яхши нкятли, юксак ахлоц со^иби булган киши­
лар булган та^дирдагина у тугри ишлар ^илиши, турри 
фармойишлар берпши мумкин, 
шундагина м амлакат 
фаровон булиб, равнац топади.
Юсуфнинг фикрича, ф а ^ а г насл-насабли кишилар- 
гина 
юксак ахлоцли булиши, насл-насабсиз кишилар 
эса, ф ацат ёмон ишларгагина лаё^атлидирлар, чунки 
улар раразг^йлик, хасадгуйлик ва бошка ярамас, тубан 
иллатлар таъсирида иш тутадилар. Унингча, яхши к и ­
шилар ахло^ан комил кишилар, яъни аслзодалар, зо- 
дагонлар бекка я^ин булишлари, унинг масла^атг^йла- 
ри булишлари лозим, насл-насабсиз кишидан бекнинг 
масла^атчиси чи^иши мумкин эмас, чунки «
1
\оралар» 
я рам ас цилицларга мойил буладилар. Юсуф Хос 
Хр-
жибнинг бундай ^ араш ларида ^укмрон табац а вакили- 
нинг ^араш л ар и явдол намоён б^лаетганини сезиш 
цийин эмас. Юсуф илмнинг турли со^аларини жамият- 
нинг 
тараедиётига ва гуллаб-яшнашига олиб келувчи 
куч деб билиб, уларни эгаллаш га д а ъ в а т этади. У илм- 
фан ва маърифат ёрдами билан уз даврининг ахлокий 
му^итини 
согломлаштириш 
мумкинлигига 
ишонади. 
Юсуф кишини зулмат ичидаги уйга, билимни эса ана 
шу уйни нурафшон этувчи маш ъалга Ухшатади3.

Download 8,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish