Доктори X. А л и у л о в Та ризчи — ф алсаф а фанлари доктори А. А Х м ед о в


* Узбек тилида у «мижоэ» шаклида ишлатилади



Download 8,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet47/130
Sana03.07.2022
Hajmi8,71 Mb.
#736396
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   130
Bog'liq
Ўзбекистонда ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан лавхалар. Хайруллаев М.М

* Узбек тилида у «мижоэ» шаклида ишлатилади.
83


Уз ^даврида 
Урта Осиёдаги 
ижтимоий-фалсафий 
фикр таравдиётига муносиб хисса ^Ушган олим — И с ­
моил Журжонийни ва унинг илмий меросини янада чу- 
^yppoi^ урганиш, та.ушл этиш ва таррибот цилиш эъти- 
борга сазовор ва ма^садга мувофи^дир.
Исмоил 
Журжоний табиий-илмий 
фикрларининг 
^иск;а та^лили 
унинг табиатшунослик масалаларини 
фалсафий тал^ин зтишда Ибн Сино таълимотига суян- 
ганлигини ва уни давом эттирганлигини к^рсатади.
Махмуд Чарминийнинг табиий, илмий ва фалсафий
^арашлари. 
Узидан олдин утган буюк алломалар, хусу­
сан Абу Райхом Берунийнинг илмий ва фалсафий фикр- 
ларини давом эттиргап ва уларни XII—XIII асрларда 
ривожлантирган олимлардап бири — буюк хоразмлик 
олим Махмуд ибн Мухаммад Умар ал-Чарминийднр. 
Фан 
тарихида у илму-нужум, 
риёзиёт, 
табобат ва 
журрофия сохаснда маш^урдир. Чарминий табиий илм­
лар ривожланишига катта }\исса ^ушган, табиатни би­
лиш жараёнида унга фалсафий ёндашгандир.
Чарминий Хоразмнинг Чармин 
ц и ш л о р и
(Ку^на Ур- 
ганч я^ини) да турилди ва у ерда бошланрич таълимни 
олди '. Шуб^асиз, Хоразмнинг бой илмий анъаналари 
Чарминийнинг табиий илмий ва фалсафий к;арашлари- 
да катта роль уйнадн. Уцишни давом эттириш мацса- 
дида унинг С а м а р
1
\андга кучиб келиши Чарминий илмий 
фаолиятида катта а.^амиятга эга булди. У уз а сарл ар и ­
да Берунийнинг устози — Абу Наср ибн Ирок; исмини 
бир неча бор зикр этади. Адабиётда Чарминийнинг в а ­
фот этган йили 1221 йил деб ^айд этилган.
Чарминийнинг машхур асари Урта Осиё ва умуман 
Шарцнинг купгина буюк олимлари томонидан шар.у 
ланган «Илму-н-нужум танланмалари» китобидир. У, 
шунингдек табобатга оид «Кичик ^онун» («К,онунча») 
ва «Танланган», «Т^ц^из арифметикасига оид рисола», 
«Меросни арифметик усул асосида б^лиш буйича м аса­
л алар шар^и» каби бир ^атор асарлар муаллифидир. 
У ^атор илмларга муносиб хисса ^ушганлиги учун уни 
Абу Рай^он Беруний мактаби олимларининг энг буюк- 
ларидан бири деб ^исоблаш мумкин.
Чарминий хизматлари авваламбор уша даврнинг

М ахм уд Чарминийнинг тарж им аи >;оли ва илмий-табиий 
ютуц-
ларини бизда биринчи б^либ Чагминийни урганган X. С, Сидди^ов 
асарлари асосида баён цилаяпмиз.
84


астрономия илмлари — нужум илми со^асида ^илган 
ихтиролари билан 
боглицдир. 
Унинг 
«Илму-нужум 
буйича танланмалар» асари уша давр нужум илмининг 
^аймори булиб, риёзиёт, журрофия кабилар ха^идаги 
умумлаштирилган маълумотларни цамраб олган. Уша 
давр нужум илми билимларини тартибга солишда Чаг- 
миний цадимги юнон астрономик мактаби ва Шарк;, 
хусусан Урта Осиё олимлари ютуцларига таянади.
Чарминийнинг зикр этилган асарида нужум илми­
нинг уша даврдаги атроф олам, само ёриткичлари ва 
сфералари тузилиши, сайёралар ^олати, К,уёш ва Ой 
тутилишлари, шамсий йил, кеча ва кундузнинг узунли- 
ги ва х,оказо му^им масалалар уз аксини топган.
Чагминийнинг нужум илми со^асидаги юту^лари си­
фатида унинг «^уёш ни нур таратувчи сайёралар м ар­
кази деб ^исоблаш мумкин» деган фикрларини алохида 
капд этиш зарурдир. ^ а к и ц а т д а ^ам, Чагминийнинг узи 
таъкидлаганидек, баъзи само ёриткичлари, жум ладан 
Ой «уз нурларига» эга эмас, балки уни К,уёшдан ола- 
дилар, бу эса Чагмиппига уни «марказ» деб аташга 
асос берди. Албатта бу билап уни гелиоцентрик тизим 
тарафдори деб булмайди, аммо К,уёшни марказ сифа­
тида куриб утилиши маълум а^амиятга эга эди. Нур- 
лар ^аракати, й^налишп арастучилар таълимоти пери- 
патетизмда талк,ин ^илинганлиги катта а^амиятга эга 
булиб, у Беруний ва Ибн Сино1 ба^слари мавзуси б ул ­
ган эди. Бу Берунийга табиат фалсафасидаги геоцент­
ризм ну^таи назарининг тугрилигига шуб^а тугилишига 
асос 'булган эди.
Чагминий 
р и ё з и ё т
со.^асида нужум илми билан 
6
o f

ли^ м асалаларга катта эътибор берди. Хусусан унинг 
«Танланган» 
асари сферик тригонометрия асосларига 
баришланган. Унда турт томони доиравнй учбурчак ва 
унинг турларининг тули^ тавсифи берилади. У биринчи 
б^либ кузатишларнинг горизонтал со^асига асос булган 
координатлар тизимини мукаммал куриб ч и ц а д и 2.
Чагминий уз асарида геодезия ва жугрофия масала- 
ларига ^ам катта эътибор беради. У табиатни урга-

Download 8,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish