Доктори X. А л и у л о в Та ризчи — ф алсаф а фанлари доктори А. А Х м ед о в


М атериалы по истории прогрессивной



Download 8,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet48/130
Sana03.07.2022
Hajmi8,71 Mb.
#736396
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   130
Bog'liq
Ўзбекистонда ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан лавхалар. Хайруллаев М.М

1 М атериалы по истории прогрессивной 
общ ественно-ф илософ ­
ской мысли в У збекистане, «Ф ан», 1976, 257- бет.
2 1^аранг: Г. П. М атвиевская. Учение о числе на средневековом
Востоке. «Фан», 1967, 89- бет.
85


нишда, табиий илмларда таж рибага асосланадн 
ва
турли 
илм со^алари буйича шу ну^таи 
назардан ёнда-
шади ва бу з ^ д а «Илму-н-нужум буйича 
танланма-
лар» 
асарида муз^им фикрлар билдиради. 
Унинг 
фик-
рнча, 
самовий жисмлар 
з^ацида 
купгина 
олимлар
китоблар ёзган б^лсалар з^ам, асосий м ас ал ал ар у л а р ­
да чук>ур очиб берилмаган эди. -Олимнинг 
ани^ нлмлар
масалаларини кенг фалсафий мавзулар билан 
борлаши
унинг дунёкарашининг му^им хусусиятларидан бири- 
дир. 
Чагминий Узининг табиий-илмий изланишларида 
Ибн Сино ва Берунийнинг анъаналарини давом эттир- 
ди. Албатта, боища мутафаккирлар ^атори 
у 
з^ам 
ду-
нённнг а л л о \
томонидан 
яратилганлигини 
эътироф
этади, 
лекин 
шу 
билан 
бирга 
табнат, 
узининг
махсус цонунларига эга булиб, маълум фаоллик кУрса- 
тиши мумкин деб хисоблайди. «Кичик цонун» 
(«К,онун-
ча») номли тиббий асарида у: «Табиат кучлари жисм 
мавжудлигининг асосидир» деб ёзади1. 
Айницса, 
Чаг- 
минийнинг: «у ( т а б и а т — муаллиф) барча з^аракат 
ва
сукунат манбасидир» деган фикри муз^им аз^амиятга 
эгадир. Чагминий фикрича, табиат «табиий кучса» эга 
булиб, унинг ички фаоллигини белгилайди.
Чагмнний 
фалсафий 
ь;арашларининг 
характерли 
хусусияти уша даврда арастучиларни ва булинмас зарра- 
чалар 
з^а^идаги таълимотнинг маълум томонларини 
бирлаштиришга булган з^аракатидир. Бу хусусият 
4aF -
мннийни дунё, материя, табиат тузилиши ва з^оказолар- 
-ни тушунишида акс этади. У шунингдек, Абу Райз^он 
Беруний 
1
$арашларида лам акс этган эди.
Табиатни тушунишдаги Уз фикрини аницлаштириб 
Чарминий: «Материя ва шакл табиатни ташкил этади», 
деб таъкидлайди. У шакл к>аторига а^лни з^ам кирита- 
ди. Маълумки, перипатетизмда материянинг шакл би­
лан борлицлиги канчалик чамбарчас булмасин уларни 
бир-биридан ажратишнинг иложи са^ланиб келади. 
Бу
маълум 
д а р а ж а д а Чарминий киритган «элементар», 
«булинмас 
зарра», 
яъни 
атом 
сабабли 
бартараф
этилди.
Чарминий таърифича, материя майда заррачал ар 
ш аклида мавжуддир, аммо уларнинг узига хослиги

Download 8,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish