ш ш л а г а и . Шо ир унга м у р о ж а а т к и л а р экан, уни. бир
неча бор «шохим» деб атайди. Бун да н у шб у ша хе Аз^-
м а д юрт ида к а т т а м а р т з б а н и
э г а л л а г а н 1
деб
$йлаш
мумкин.
Туркий т ил да ёзилган
« ^и ба т ул -х а к ой п к» туркий
х а л к л а р н и н г
нодир
адабий
ё д г о рл ик ла р ид а н
бири-
дир.
«^ибатул-^акрГшк» достони тилими т а хл и л :к;;иляш,
г арчи у н да Юс у ф Ба л ас о г ун ий достонида и шл ат ил га н
ц ад имги т ер ми н ла р б ул м ас а - д а, лекин унинг «Кутадгу
билик» ас ариг а ж у д а ^ам- якрш.
Д о с т о н
Урта Осиёга
муту л ла р истнлосигача ёзилган, чунки у н да му тул л ар
т и л га олинманди.
Аз^мад Югнак ий т ас ав вури ч а, худо инсоннинг тац-
диринп, у ш ш г хулц- атвори ва бутун хаётий фаол ияти-
пн б ел г ил а б берувчи
бирдан-бир
хркимдир 2. Л е к ин у
aihtii чо^да дунёвий ха ё тшшг
маъиоси з а г узалдкг ини
пикор y i майдн на нжчпмоий хаётнинг ху сусиятлари х а
ки.чя муайян тасаниурга -надир.
Югнакий Ш а р ц а д аб н ётн да кенг ёнплган мукояса-
л: :р
1
н
асосланиГ), дунёнинг
б ев аф о лш н, уткинчилиги
хакпда ганиради: дунё унинг н аз а р и д а
ка, ;
ф а к а т
озгнна.. фурса тг а тух таб ут и л а д иг ан работдир. Ш у са-
баблн, деб т а ъ к и д л а й д и у, бу дунёдаги рохат- фарог ат-
га шттдлиш бефонда, уни деб
а зоб-уцубат чекишга арзи-
майди, ■чунки «сен бугун куриб ту рган бойлик з р т а г а
гоннб булади, сен узимникн деб билган б у ю м л ар бош-
к а л а р г а ]\Олиб к е т а д н » 3. М у т а ф а к к и р ф а ^ а т «яхшил ик
урурини
сепиш»
учунгниа
я ш а шн и
м а с л а х а т
бе
ради..
А ^ м а д Юг нак ий
Ю с у ф
Хос
Хр жн б
ка би б
ил
им ли
к иши л ар ниг ин а
м у к а м м а л ки ши ла р
деб хисоблайдц.
Унинг фикрича, инсон билан билнмни бир- биридан а ж -
р ат нб булмайди,
ф а к а т
билимли кншигина
к а м о л
то-
пиши мумкин:
Олим одам — ^имматбаз^о динордир,
Нодон, ж о^ил одам — ^имматсиз сохта лулдир.
Хуш, ^ан д ай ^илиб
олим нодон билан
тенглаш уви мумкин?
Олим аёл — эр, жоз^ил эркак — хотандир.
1 Аз^мад Ю гнакий «Х.ибатул-^а^ойи^», Тошкент, F. Рулем номи-
даги бадиий адабиёт нашриёти, 1971 йил.
2 Аз^мад Ю гнакий. Х,ибатул з^а^ойщ , 156- бет.
2 Уша асар, 56- бет.
3 Уша асар, 40-*-41- бетлар.
99
Шу боисдан у у^иш ва билим орттиришни м асла^ат
беради, чунки «эр билим — суяк учун худди иликдек,
эрнинг чиройи хам унинг ак;лидадир»
10коркда айтилганлардан шундай хулоса чицадики,
билимдонлик ёки жохиллик ж ам и яхшилик ёки ёмон-
лик, эзгу ёки ярамас ишлар учун замин
х о з и р л а й д и .
Мутафаккир таъкидлаганидек,
инсон олим булгандан
кейингина улуглик д араж асига к^тарилади ва яхши ном
^олдиради билимсиз киши эса соглом булса з^ам, унинг
номи уликдир. Шу урнида Ахмад Югнакий билан Юсуф
Хос Хржибпинг билим олиш ^ацидаги фикрлари у р т а
сида ги тафовутни курсатиб утиш лозим. А^мад Ю гна
кий билнмли булпш аввало кам багаллар учун му.^им
ва
гоит улкаи ахамият касб этади, деб хисоблайди.
Юсуф Хос Х,ожиб эса билимни фацат имтиёзли киши-
лар олиши мумкин, авом халц билим олишга мойил
эмас, унинг учун му^ими туц булишдир, деб уйлайди ".
Югнакий шундай деб таъкидлайди: «Мол-мулксиз ки
ши
учун билим
битмас-туганмас
мулкдир,
кам багал
учун билим хатосиз ^исобдир»3. Мутафаккир «ахло^
одобда асосий нарса тилдир, уни тия билиш л о зи м » 4,
деб цаттиц у^тиради ва одамнн унинг тилига ^араб би-
либ олиш мумкин, деб уйлайди. Агар одам ацлли бул
са, у уз тилини тия билади, у айтадиган сузлар чуцур
ва мазмунли булади, енгилтак, махмадана кишилар
нинг сии ка муло^азалари эса унинг кимлигиии шуидо!\-
lyuia курсатиб ту ради. Унинг фикрича, тил — бахтиёр-
лше ёки бахтсизликнинг сабабидир.
Алишер
Навоий
узининг
«Насойимул-му^аббат»
асарида А щ а д Югнакиннинг
номини хурмат билан тил-
га олиб утади.
Шоирнинг фикрича, з^алоллик ва хацгуйлик инсон
нинг зарур фазилатидир, чунки буларсиз у уз мо^ия-
тини йуцотади. Инсоннинг ^ацгуйлиги ва ^алоллиги-
нинг д ар аж а с и мезон булиб, шу боисдан х;а^и^атни
маркам ушла ана ушанда ^амма яхши одамлар сенга
суянади, деб уцтиради.
Шоир «Сахий бул, токи (кишилар сенинг хасисли-
гииг учун) Сенга маломат цилмасинлар, чунки сахий-
1
Do'stlaringiz bilan baham: