Доктори X. А л и у л о в Та ризчи — ф алсаф а фанлари доктори А. А Х м ед о в


Ю суф Х о с %ожиб. 1^утадру билик 185- бет



Download 8,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet52/130
Sana03.07.2022
Hajmi8,71 Mb.
#736396
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   130
Bog'liq
Ўзбекистонда ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан лавхалар. Хайруллаев М.М

1 Ю суф Х о с %ожиб. 1^утадру билик 185- бет.
2 Уша ж о й д а , 635- бет.
3 Уша ж о й д а , 315- бет.
95


Мутафаккир 
билим 
олишга о^илона ёндашишни 
масла^ат беради, чунки ^амма яхшиликлар билимдан 
пайдо булади, билим ёрдамида инсоннинг мартабаси 
ошади, номи машхур булади.
«Кутадгу билик»да 
хрким билан 
донишманднинг 
бах^амжи^ат иш тутишига катта урин берилган. «Би­
лимга я^ин булган бек,— дейди у,— доно бекдир». Му- 
тафаккирнинг фикрича, «аслзода» кишилар икки хил 
булади: «Бири — бу бекдир, бопщаси — донишманд 
б у ­
ли б
(улар) инсоният ра^намоларидир... Бири 
(улар­
дан) кулига цилич олиб уз фу^ароларини тартибга со- 
лади, бошцасн эса кулига цалам олиб (ва) турмушнинг 
тугри йулини чнзиб беради».
Хокимиипг донишманд билан ба^ам ж и ^ат иш тути- 
ши зару|)лигп ,\а!\ида олим илгари сурган бу фикрлари 
янги эмас, бу фикр анъапавий шарк^ ф алсафасида му­
айян д а р аж а д а уз ифодасини топган1. К,орахонийлар 
^окимлиги замонида Юсуф мурувватли олимлар ва бек- 
ка соди^ кишилардан иборат кенгаш барпо этишни ис- 
таган эди2.
Юсуф Хос Дожиб инсоннинг улуглиги юксак акл 
со.^иби, шунинг учун ^ам у ер юзида ^ар ^андай ишни 
цилишга цодирлигини таъкидлайди. Инсон — энг улкап 
мавжудот булса ,\ам аипи чоцда энг мураккабдир. Ки­
шилар бир хил эмас, улар мурувватли ва нуцеоилп, до- 
ио ва а,\моц, оц кунгил ва ёвуз буладилар. Шунингдек, 
шоир сермазмун 
маданий нут^ инсонни улуглашини, 
шу боисдан айтмо^чи булган ^ар бир суз мазмунли, 
i-^ис^а ва равшан булиши, ^йлаб айтилиши керак, акс 
^олда у зарар келтириши мумкинлигини таъкидлайди. 
Бу хусусда мутафаккир шундай дейди: «Сузингга 
э%-
тиёт бул, бошинг кетмасин. Тилингга э^тиёт бул, ти- 
шннг синмасин. Маънодор суз донолик аломати, бемаъ- 
ни ма^маданагарчилик, 
а^моцлик 
аломатидир. 
Шу 
боисдан 
одам 
куп 
1
^уло^ 
солиб, 
кам гапириши ке­
рак»3.
1 Бундай фикр Ш аркдаги купгина ахлоций-тарбиявий асарлар- 
пинг бутун мазмунига сингиб кетган. И скандар Зул^арн ай н билан 
Арасту уртаендаги дустлик классик намуна ^илиб курсатилиб, ш ун­
дай дустлпкка интилиш кераклиги наси^ат 
1
<илинган. Д оро II билан 
уииш' ваанрн Р агнл, подшо Д аб ш алин билан файласуф Бейдек ур- 
таемдагп дустлик («К алила ва Д имна» ва ^о казо л ар д а).

А. А. Валитова.
К вопросу о мировозрении Ю суфа Б аласагун - 
ско
1
о, 117- бет.

Юсуф Хос 
\ожиб.
К утадру билик, 87- бет.
96


Юсуф Хос Дожнб инсоннинг танщи ^иёфаси унинг 
ички маънавий дунёсига мос булишига катта а^амият 
берди, яъни у икки дунёнинг (таищи ва ички дунёнинг) 
бирлиги ацл-заковати расо кишининг аж рал м ас фази- 
латиднр, деб хисоблар эди ’.
«К,утадру билик» нинг муаллифи, сузи билан иши 
бир булган 
киши асл инсондир, деб таъкидлайди. 
Унингча 
^алол, хак;гуй 
одобли киши 
з^ар 
цандай 
цимматбах.о нарсадан ^ам ^имматлироцдир, бундай 
кишига «бахт хар икки дунёда хам кулиб б оц а ди »2. 
Мутафаккир ёлгончилар, мунофи^ кишиларга нафрат 
билан цараб, уларнинг ж ам ият учун зарарли эканли- 
гнни уцтиради ва бундай кишилардан узо^ булишни 
масла хат беради.
Юсуф Хос Х,ожиб оддий ва камтар кишиларни ша- 
рафландм. Киши цанчалик ю^ори м артабага эришма- 
син, цанчалик катта бойлик орттирмасин, барибнр кам- 
тар булиб цо.ппин лозпмлипши, чунки одднйлик ва 
камчарлик одамнп б о а п п ш н на уии о^ кунгил ва кур­
кам цил иш пи п таъкидлайди. Зеро, дунёда .ушма нарса: 
нпсон умри ,\ам, баланд м артабалар ^ам, бойлик ва 
шон-н
1
у.\рат хам уткинчидир. Агар сен бугун бадавлат 
булсанг, эртага бойликдан махрум булиб 
1
\олишинг, 
агар сен бугун шон-шух;рат топсанг, эртага улар гойиб 
булиши мумкин. Юсуфнинг фикрича, ^зини камтарона, 
мурувватли ^илиб тутадиган кншигагина бахт кулиб 
бо^ади. Калондимог, манманликка берилган, мацтан- 
чо!\ кишидан хамма юз ^гиради, бундай ёмон хнслат- 
лар яхши 
одобли кишиларни 
узидан йиро^лашти- 
ради. Д а щ к и й инсон 
булгуси 
авлодлар уни юксак 
ахло^-одобли киши деб эслашларн учун, узидан кейин 
яхши ном цолишига х,амиша х ар акат ^илади. 
Шу са- 
бабли деб таълим беради у,— агар киши обру-эътнбор- 
ли булишни истаса, унинг кунгли очик, ^иёфасн ва 
сузлари маъноли 
х айда ёкимлп
булморл лозим. М у та ­
факкир инсон камолатга етпши учун мазкур хислатлар- 
дан тапщари яна саботли, чидамли ва сабр-тоцатли’ 
булиши даркорлигини таъкидлайди. Инсон ^ар тараф- 
л а м а лаёкатли булиши зарур, ана ушандагииа унинг 
учун. ^аёт янада яхшнроъ; ва хушчацчацро^ булади, 
бахт унга хамиша ёр б у л а д и 3.

Юсуф Хос
Д'ожиб. К,утадру билик, 183- бет.
2 Уша ж ойда, 243- бет.

Юсуф Хос Х^ожиб.
KjTaflFy билик, 425, 633- бетлар.
7 - 6 0 8
97


Юсуф Хос ^ о ж и б кундалик ахлок; мезонларига кат­
та эътибор беради. У инсоннинг шахсий ^амда ижти­
моий ^аётининг энг оддий масалаларини хам эътибор- 
дан четда цолдирмайди.
Юс уф 
Хос 
Х ож и б 
оилавий 
тарбия — 
б о л а ла р н ин г
ахлокий ^иёфасини шакллантпришда энг асосий омил 
эканлигини, мабодо болаларнинг хул^-атвори ёмон брл- 
са, бунга бола эмас, ота айбдор эканлигини, ота уз 
фа р - 
зандини а^лли ва фа^мли ^илиб тарбияламо^чи булса, 
у 
б ола ни
доимо д и ^ а т -э ъ т и б о р остида тутиши лозим- 
лигк
геи 
таъкидлайди. Мутафаккир Уз болаларини ор- 
ти^чэ эркалатпб, бу билан уларнинг келгусида нолойш-с 
хатти-.\аракатлар килншпгл тугридап-тугри айбдор бу- 
ладкган ота-оналарин 
каттик кора,ланди 
ва 
кимки у г ­
ли ёки ЦИЗШП
1
талтантприб юборгап 
булса,
бунинг учун 
у ахийрн каттик йиглашшш айтади.
Юсуфнинг фикрича, болаларни хупар ва билимга 'ур­
гатиш уларнинг ахлок;-одобини тарбиялашнинг асоси- 
дир. Шунинг учун ^ам отанинг энг биринчи бурчи Уз 
б с л ас и га
зарур билимни бериш ва уни ^унарга урга- 
тишдяр. Мутафаккир бола одобли булиши, уй вазифа- 
ларини саришталпк билан уз ва^тида бажариши учун 
уни 
гудаклигидано^ тарбияламок; лозим, деб уйлайди,
Юсуф 
Хос Хржибшшг бундай цараш лари уз даври 
одобкомаси,
ахлокий царашларининг ёрцин намунаси 
сифа т ид а
Урта Осиёда илгор фикрларнииг ривожлани- 
щ в д а к а т та
роль уйнади.
Ахмад 

Download 8,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish