Доктори, проф. Э. Шерназаров



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet148/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   144   145   146   147   148   149   150   151   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

Цикллилиги
Амфибияларда кеча-кундуз ва фасл цикллилиги бор. 
Амфибияларда тинч ва фаоллик даврлари ту три тартиб билан алмашиниб 
туради. Курбакалар, буз б акал ар, тритонлар каби курукда яшайдиган турлари 
(курукдикда яшаган даврида) кечаси фаол булади, чунки улар намлик ва 
хароратга куп жихатдан богликдир. Жерлянкалар, яшил б акал ар ёзда сутка 
давомида фаол хдёт кечиради.
Фасл цикиллилиги хам хар хил харорат ва намлик шароитларида турлича 
булади. Хар°рат ва намлик доимо бир хил буладиган тропик урмонларда фасл 
ва суткалик цикллилиги булмайди. Харорат юкори булган жойларда 
ёмгиргарчилик ва кургокчилик даврлари узгариб турадиган жойларда йиллик 
цикллилик яккол куринади.
Кургокчилик даврида амфибияларнинг курукликда яшайдиган турлари 
уйкуга кетади. Улар кургокчилик бошланиши олдидан лимфа бушликдарини 
сув билан тулдириб, ерга чукур кумилиб олади ва шу ерда ёзги уйкуга киради.
Субтропик \рмонлардан бошлаб харорат йил фаслига караб узгариб 
турадиган кутблар томонига борган сари энди намлик змас, балки харорат фасл 
цикллилигига таъсир курсатадиган асосий омил булиб колади. Бундай пайтда 
кишки уйкуга кетилади. Умуман, кишки уйку жойнинг иклим шароитлари ва 
турнинг биологик хусугчятларига караб хар хил муддатга чузилади. Масалан: 
яшил баканинг кишки уйку си, кул баканинг кишки уйкусига Караганда бир ой 
киска булади. Амфибияларнинг кишлайдиган бошпанаси хам турлича булади. 
МДХ да >ртача суткалик харорат +8 +12°Сга пасайса ва кечаси +3 +5°С булса, 
амфибиялар кишлаш жойларига караб куча бошлайди, октябрдан бошлаб 
кишлаш жойларига бориш учун килинган миграцияда баъзи тур л ар бир неча 
километрга бориши мумкин. Яшил бакалар, ут бакалари сувда (дарё, арик; кул) 
гала булиб чукур, музламайдиган жойларда (тош оегида, сувутлари орасида 
ёки лойга кумилиб) кишлайди.
188
www.ziyouz.com kutubxonasi


Курбак;алар, чесночницалар, жерлянкалар, уткиР тумшукли бака, сала­
мандр ал ар ва тритонлар курукликда (чукурликларда) кишлайди, яъни улар 
кемирувиларнинг инларида, чукурчаларда, ертулаларда, илдиз чириндиларида, 
тош ва тункалар остида кишлайди. Кдшда уларда модда алмашинуви жуда 
сусаяди. Бу йр акл ари дан сув ажралиши камаяди.
Амфибияларнинг микдори йил давомида узгариб туради. Улар микдо- 
рининг камайиб кетишига сабаб кургокчилик хисобланади. 1-2 йил ичида 
уларнинг микдори неча ун баробарлаб узгариши мумкин* Кургокчилик 
даврида, киш совук кел ганда ва сув хавзаларида сув куриб колганда 
амфибиялар сонининг кескин камайишига ва итбаликларнинг биричи навбатда 
халок булишига олиб келади.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   144   145   146   147   148   149   150   151   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish