Доктори, проф. Э. Шерназаров



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

ISBN 978-9943-13-103-3
©«IQ TISO D-M OLIYA», 2009
© С .Д а д а ев , К;.Саларов, 2009
www.ziyouz.com kutubxonasi


Мундарижа
Суз боши...... .................................................................................... 7
Кириш..,............................................................... ............................ 9
I БОБ. Зоология (хордалилар) фанининг кискача ривожланиш тарихи.... 9 
П БОБ. Хордалилар(СЫжЫа) типининг умумий тавсифи ва
систематикаси. Тубан хордалилар..... ...................................... ....... 15
П. 1. Личинка хордалилар (Urochordata) ёки кобиклилар (Tunicata)
кенжа 
17
типи...................................................................................................
Асцидиялар (Ascidiae) синфи.......................................................... 18
Сальплар (Salpae, Thaliasea) синфи................................................... 21
Аппендикуляриялар (Appendiculariae, Larvasea) синфи....,........... 23
П.2. Бошскелетсизлар (Acrania) кенжа типи................... ....................... 24
П.З. Бошскелетсизлар кенжа типининг систематикаси, биологияси ва
келиб 
30
чикиши...............................................................................................
П.4. Умурткалилар (Vertebrata) ёки бошскелетлилар (Craniata) кенжа 31 
типи...
П.5. Умурткалилар ёки бошскелетлилар кенжа типининг системати­
каси......................................................................................... ........
43
П.6. Муртак пардасиз умурткалилар (Anamnia) гурухи. Жагсизлар
(Agnatha) булими. Тугарак огизлилар (Cyclostomata) синфи......... 44
П. 7. Тугарак огизлиларнинг тузилиши ва купайиши........................... .. 44
П. 8. Тугарак огизлилар синфининг систематикаси ва зкологияси........ 53
П.9. Тугарак огизлиларнинг келиб чикиши ва ахамияти....................... 58
Ш БОБ Жагогизлилар (Gnathostomata) булими........................................... 62
Ш.1. Banmyiap(Pisces) катта синфининг умумий тавсифи ва сис­
тематикаси. ........................................................ ..............................
62
Ш.2. Тогайли 6anHKnap(Chondrichthyes) синфининг умумий тавсифи,
тузи-лиши ва купайиши................................................... .............. 
64
Ш.З. Тогайли баликлар синфининг систематикаси.............. ................. 75
Aicyi^ap(Selachodei) туркуми ...................... ................................
75
CKaxnap(Batoidei) туркуми............................................................. 79
Яхлитбошлилар (Holocephali) кенжа синфи................................... 82
Тогайли баликларинг ахамияти...................................................... 82
Ш.4. Суякли баликлар (Osteichthyes) синфининг умумий тавсифи ва
систе-матикаси.................................................................................
83
Ш.5. Тогай-суякли баликлар(С1юпс1го51е^ кенжа синфи вакилларининг
тузилиши ва систематикаси............................................................. 84
Ш.6. Шуълаканотлилар (Actinopterygii) кенжа синфи вакилларининг
тузили-ши ва купайиши.................................................................. 88
Ш.7. Шуълаканотлилар 
(Actinopterygii) 
кенжа синфининг сис-
www.ziyouz.com kutubxonasi


101
101
102
102
103
103
107
108
108
108
109
109
109
113
113
116
116
116
117
120
122
137
146
147
167
167
173
174
179
189
195
198
198
214
214
215
тематикаси........................................................................................
Суякли ганоидлар (Holostei) катта туркуми...................................
Суякдор баликлар (Teleostei) катта туркуми..................................
Сельдсимонлар (Clupeiformes) туркуми...........................................
Лососсимонлар (Salmoniformes) туркуми.......................................
Карпсимонлар (Cypriniformes) туркуми...........................................
Илонсимон баликлар (Anguilliformes) туркуми.............. ...............
Чуртансимонлар (Esociformes) туркуми.........................................
Кефалсимонлар(М^ШГогте$) туркуми...........................................
CapraHCHMO^ap(Beloniformes) туркуми .....................................
Тиканбаликсимонлар(Саз1его81егГогте$) туркуми................ ........
Тутамжабралилар(ЬорЬоЪгапсЫ1) туркуми.....................................
Олабугасимонлар (Perciformes) туркуми............................ ............
Трескасимонлар (Gadiformes) туркуми............................................
Камбаласимонлар (Pieuronectiformes) туркуми.......... ............. .
Ту таш жатл ил ар (Plectognathi) туркуми..................................... ....
Оёк,канотлилар (Pediculati) туркуми................................................
Купканотлилар (Polypteri) катта туркуми.......................................
Икки хил нафас олувчи баликлар (Dipnoi) кенжа синфи.........
Панжаканотлилар (Crossopterygii) кенжа синфи............................
Баликларнинг экологияси........................................ .......................
Баликларнинг келиб чикиши ва иктисодий ахамияти....................
Туртоёклилар ёки курукликда яшовчи умурткалилар (Tetrapoda)
катта синфи......................................................................................
Сувда хамда курукликда яшовчилар (Amphibia) синфининг
умумий тавсифи, тузилиши ва купайиши......................................
Сувда хамда курукликда яшовчилар синфининг систематикаси...
Думлилар (Urodela ёки Caudata) туркуми......................................
Оёксизлар (Apoda) туркуми............................................................
Думсизлар (Ecaudata ёки Anura) туркуми......................................
Сувда хамда курукликда яшовчиларнинг экологияси...................
Сувда хамда курукликда яшовчиларнинг келиб чикиши ва
ахамияти..................................... ......................... ..........................
Анамниялар (Anamnia) ва амниоталар (Amniota) гурухларига 
кирувчи умурткали хайвонларнинг характер ли хусусиятлари.....
Муртак пардали умурткалилар (Amniota) гурухи. Судралиб
юрувчилар (Reptilia) синфи..................... .....................................
Судралиб юрувчилар синфининг умумий тавсифи, тузилиши ва
купайиши..........................................................................................
Судралиб юрувчилар синфининг систематикаси...........................
Хартумбошлилар 
ёки 
тумшукбошлилар 
(Rhynchocephalia)
туркуми............................................................................................
Тангачалилар (Squamata) туркуми..................................................
4
www.ziyouz.com kutubxonasi


Калтакесаклар(Ьасег|Ша) кенжа туркуми....................................... 216
Илонлар(ОрЫсйа, Serpentis) кенжа туркуми.................................... 227
Тимсохлар (Crocodilia) туркуми.................................................. . 
236
Тошбакалар (Chelonia) туркуми................. ............ .......................
240
V. 3. Судралиб юрувчиларнинг экологаяси.......................... .................. 244
V.4. Судралиб юрувчиларнинг келиб чикиши ва ахамияти.................. 252
VI БОБ. Кушлар (Aves) синфи...... ..................................................... .........
262
VI..1. Кушлар синфининг умумий тавсифи, тузилиши ва купайиши..... 262
V I2. Кушлар синфининг систематикаси ..................... ............ . 
291
Кадимги кушлар ёки елпигич думлилар (Archaeomithes) кенжа
синфи........................ ......................................................... ............
291
Х,акикий кушлар (Neomithes ёки Omithurae) кенжа синфи.......... . 
291
Пингвинлар ёки сузувчилар (Impennes) катта туркуми.................. 
292
Кукрактожсизлар ёки туякушлар(11айгае) катта туркуми.............. 294
Африка TyHKymapH(Struthionifonnes) туркуми............................... 296
Америка туякушлари ёки нандулар (Rheiformes) туркуми........... 296
Австралия туякушлари ёки казуарлар (С asuariiformes) туркуми.... 296
Канотсизлар ёки кивилар (Aterygiformes) туркуми.............. ......... 297
Кукрактожлилар ёки типик кушлар (Neognathae, Carinatae) катта
туркуми.........................................................................................
297
Гагарасимонлар (Gaviiformes) туркуми............................... ....... . 
297
Кунгирсимонлар (Podicipediformes) туркуми..... ........................... 
298
Куракоёклилар 
(Steganopodiformes) 
ёки 
пеликансимонлар
(Pelicanifor-mes) туркум ...................................................... ........... 
299
Лайлаксимонлар (Ciconiiformes) туркуми....................................... 302
Буронкушлар (Procellariiformes) ёки найбурунлилар (Tubenares)
туркуми............................................................................................ 
304
Фламингосимонлар (Phoenicopteriformes) туркуми....................... 
304
Fозсимонлар (Anseriformes) туркуми.............................................
3 05
Лочинсимонлар ёки кундузги йирткич кушлар (Falconiformes)
туркуми............................................................................................ 
308
Товуксимонлар (Galliformes)туркуми................... ........................
311
Турнасимонлар (Gmiformes) туркуми.............................................
317
Балчикчисимонлар (Charadriiformes) туркуми..... .......................... 
320
KanTapcHMQ™ap(CoIumbiformes) туркуми.....................................
324
Каккусимонлар (Cuculiformes) туркуми.........................................
326
TyTHKyracHMORTiap(Psittacifomies) туркуми.................... ................
328
Т ентаккуш симонл ар (Caprimulgiformes) туркуми......................... 328
Япалоккушсимонлар (Strigiformes) туркуми........... ......................
330
Узунканотсимонлар (Apodiformes) туркуми................................... 
331
Кизилиштонсимонлар (Piciformes) туркуми.................... ....... . 
334
Щаскаргасимонлар (Coraciformes) туркуми.................................... 
335
Тинамулар, яъни яширин думлилар (Tinamiformes) туркуми.......
338
Чумчуксимонлар (Passeriformes) туркуми......................................
338
5
www.ziyouz.com kutubxonasi


VI.3, Кушларнинг экологияси......... .........................................................
345
VI.4. Кушларнинг келиб чикиши ва иктисодий ахамияти...................... 
364
VII БОБ. Сутэмизувчилар(МаттаНа) синфи.................................................. 
377
VH1. Сутэмизувчилар синфининг умумий тавсифи, тузилиши ва
купайиши..............*.................. ...... ........ ........................................... 377
VH2. Сутэмизувчилар синфининг систематикаси...................................
409
Атериялар (Atheria) кенжа синфи..................................................... 
409
Дастлабки дарранд ал ар (Prototheria) инфрасинфи..... ....................
409
Териялар ёки хакикий даррандалар (Theria) кенжа синфи............. 412
Тубан даррандалар (Metatheria) инфрасинфи..................................
412
Халталилар (Marsupial!а) туркуми................................................... 412
Юксак даррандалар (Eutheria) ёки йулдошлилар (Placentalia)
инфрасинфи................................................................. ............. ....... 416
Хдшаротхурлар (Insectiformes) туркуми........................................
416
Жунканотлилар (Dermoptera) туркуми ...........................................
420
Кулканотлилар(СЫгор1ега) туркуми ................ ............................... 
420
Нотуликтишлилар(Ес1ета1а) туркуми................... ........... .............. 
423
Яшерлар(Р1ю1уск)1а) туркуми............... ........................................... 426
Кемирувчилар(Кос1епйа) туркуми.................................................... 426
Товушконсимонлар (Lagomorpha) туркуми.................................... 432
Йирткичлар (Camiformes) туркуми................................................. 
435
Куракоёклилар (Pinnipedia) туркуми............... ..............................
441
Китсимонлар (Cetacea) туркуми.....................................................
444
Даманлар(Нугаа^еа) туркуми....................................................... 449
Сиренлар (Sirenia) туркуми.............................................................
449
Найтишлилар (Tubulidentata) туркуми..................................... . 
450
Жуфт туёклилар (Artiodactyla) туркуми.......................................... 450
KaAOKC^iqiwiap(Tyiopoda) туркуми................................................. 
458
Ток туёклилар (Perissodactyla) туркуми.........................................
460
Xapтyмлилap(Proboscidea) туркуми .................................. .............
463
Приматлар(Рпша1е$) туркуми.............. ..........................................
464
VII.3. Сутэмизувчиларнинг экологияси................................................ . 
475
V1I.4. Сутэмизувчиларнинг келиб чикиши ва амалий ахамияти............
486
Тавсия этилган адабиётлар.............................................................. 496
6
www.ziyouz.com kutubxonasi


СУЗ БОШИ
Узбекистонда миллий мустакилликка эришилгандан сунг таълимни 
ту б дан кайта куриш оркали уни жахон андозаларига мос келадиган даражада 
ташкил этишга катта эътибор берилмокда. Бу борадаги дастлабки мухим кадам 
юртимизда «Таълим тугрисида»ги янги Конунни хамда «Кадрлар тайёрлаш 
миллий дастурининг» кабул килиниши булди. Республикамизда халк таълими 
тизимини 
кайта куришни йул г а куйиш да Узбекистон Республикаси 
Президентининг 1997 йил Республика Олий Мажлиси IX сессиясида сузлаган 
нутки ва ундан кейинги, «Таълим - тарбия ва кадрлар тайёрлаш» тизимини 
тубдан ислох килиш, баркамол авлодни вояга етказиш тугрисида» ги катор 
фармонлари мухим )ФИН тутади. Президент фармонларида, Вазирлар 
Махкамасини таълимга оид катор карорларида кадрлар тайёрлашнинг хал 
килувчи омили сифатида барча боскич укув юртлари учун дарсликлар ва укув 
кулланмалар тайёрлашга катта эътибор берилмокда
Бугунги кун дасрликлари ва укув кулланмаларида миллат рухи, 
тафаккури ва мафкурасининг энг илгор намуналари акс этиши лозимлиги 
уктирилади.
Дархакикат, табиий фанлар йуналишидаги укув адабиётлари, шу 
жумладан зоология (хордалилар) укув предметига оид адабиётлар узбек тилида 
жуда кам яратилган. Хозирги амалда кулланилаётган укув адабиётлари рус 
тилидан таржима килинган булиб, унда эски гоя рухи сингдирилган, махаллий 
шарт-шароитлар хисобга олинмаган. Ана шу сабабдан махаллий ва миллий 
шароитга мос келадиган янги типдаги дарслик ва укув кулланмалар яратиш 
давр талаби хисобланади.
Зоология (хордалилар) фанидан ёзилган ушбу дарсликда юкорида 
курсатилган омиллар хисобга олинди хамда Олий ва урта махсус таълим 
вазирлигининг кейинги куйган талаблари асосида кайта куриб чикилди. 
Дарсликни ёзиш жараёнида махаллий материаллардан кенг фойдаланилди.
Дарсликнинг хар бир боби ёки йирик мавзулари охирида талаб ал ар 
билимини аниклаш ва уларнинг зоология (хордалилар) укув предмета буйича 
фикрлаш кобилиятини ривожлантириш учун янги пед агогик технологии ар 
асосида куп танлов жавобли ва комбинацияли тест топшириклари ишлаб 
чикилган.
Дарслик зоология (хордалилар) фани буйича тузилган укув дастурига 
тулик мос келади, хар бир даре мавзусидан сунг урганилиши лозим булган укув 
материали режаси келтирилган.
Дарсликда талабалар узлаштириши лозим булган укув матери аллари 
тулаконли баён килинган ва урганиладиган хайвонларнинг систематик 
гурухлари хамда уларнинг лотинча номлари келтирилган. Тавдим этилаётган 
маълумотлар зоология (хордалилар) фанини уртанишда умумий йулланма 
булиб хисобланади. Мавзулар мазмунини чукур узлаштириш учун дарслик 
сунгида келтирилган зоологияга оид куплаб манбалардан фойдаланиш тавсия 
этил ади. Ушбу дарсликда баён килинаётган маълумотлар республикамизда
7
www.ziyouz.com kutubxonasi


бажарилаётган зоологик ва экологик муаммолар билан бевосита боглик булиб, 
бу сох;ада талабаларга керакли билимларни беришга харакат килинди.
Дарсликнинг кириш кисми хамда I, П, VI ва УП - боблари проф. С.Дадаев 
томонидан, Ш, IV ва V - боблари доц. К,. А.Сапаров томонидан ёзилган.
Ушбу дарслик Республикамизда махаллий материаллардан фойдаланган 
холда биринчи марта ёзилаётганлиги сабабли, албатта айрим камчиликлар 
булиши табиий. Шунинг учун дарслик буйича бизга билдирилган барча 
камчиликлар, и стают ар ва маслахатларни мамнуният билан кабул киламиз ва 
келгусида 
ушбу 
дарсликни 
кайта 
ишлаш 
жараёнида 
курсатилган 
камчиликларни тузатшига харакат киламиз.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Кириш
Хордалилар дайвонот дунёси систематикасида якунловчи тип эканлиги; умурткали 
хайвонларнинг кишлок х^жалиги, тиббиёт ва инсон хаётидаги ахамияти; умурткалилар 
зоологиясининг ки скача ривожланиш тарихи.
Умурткалилар зоологияси укув предмети олий 
укув
юртлари табииёт 
фанлари факультета бакалавриат боскичи 5140400 - биология йуналиши П курс 
талабаларига укитиладиган зоология фанининг якунловчи булими хисобланади. 
Систематик жихатдан умурткали хайвонлар хордалилар типининг кенжа 
типларидан бири хисоблансада умурткалилар зоологияси курсида бу типга 
мансуб барча хайвонлар урганилади. Хордалилар таянч ук скелети - хордаси 
танасининг орка томони буйлаб жойлашган хайвонлардир.
Хордалилар типи турлари умурткасиз хайвонларга нисбатан анча кам 
булсада гавдасининг йирик булиши, индивидларнинг мураккаб ва хил ма-хил 
тузилганлиги, физиологик ва экологик ху су с иятл арининг турли туманлиги 
билан улардан кескин фарк килади.
Хордалилар инсон хаёти ва фаолиятида бекиёс катта ахамиятга эга 
Ёввойи умурткали хайвонлар гушти, териси, муйнаси, ёги учун ва бошка 
максадларда овланади. Ёввойи умурткали хайвонлардая уй хайвонлари 
зотларини яхшилаш, махсулдор хайвонлар зотларини чикариш максадида хам 
фойдаланилади. Шунинг учун ноёб ва йуколиб бораётган умурткали хайвонлар 
турларини мухофаза килиш оркали уларни саклаб колиш энг долзарб 
муаммолардан бири хисобланади. Бундан ташкари уй хайвонлар ининг деярли 
хаммаси хордалилар типига киради. Уй хайвонлари инсон учун сифатли озик - 
овкат манбаи; уларнинг муйнаси, териси ва жуни эса енгил саноат учун 
кимматли хом ашё хисобланади. Одамлар кадим замонлардан бошлаб итлардан 
курикчи; от, эшак, туя, фил ва бошка сутэмизувчилардан транспорт воситаси, 
ишчи хайвон сифатида ва спорт мусобакаларида фойдаланиб келишган.
Бир катор умурткали хайвонлар устида инсон хаёти ва соглиги учун 
нихоятда мухим булган талкикотлар утказилади. Нихоят, умурткали 
хайвонларнинг тузилиши ва хаётини урганиш экология, генетика, систематика, 
киёсий анатомия, физиология, биогеография, эволюцион таълимот ва бошка 
фанларнинг куплаб муаммоларини тушуниб олишга ва ечимини топишга ёрдам 
беради.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish