Датчиклар


-расм. Дискретлаш кетма-кетлиги



Download 38,99 Mb.
bet40/82
Sana16.04.2022
Hajmi38,99 Mb.
#557890
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   82
Bog'liq
Датчиклар китоб охирги

2.1-расм. Дискретлаш кетма-кетлиги.
Модуляцияланган импульслар кетма-кетлиги. Бу модуляция турида маълум бир частотада такрорланувчи кичиқ давомийликдаги импульслар "ташувчи" вазифасини бажаради. Импульслар модуляторини икки киришли ва бир чиқишли (назарий жихатдан олти полюсли) қурилмаси деб тасаввур этиш керак. Улардан бирига модуляцияловчи узлуксиз сигнал x(t), иккинчисига "ташувчи" импульслар кетма-кетлиги rj(t) берилади. Бунда модулятор ўзининг киришидаги x(t) сигналнинг хар бир kAt вақтдаги оний қийматларини аниқлайди ва чиқишида ушбу оний қийматларга пропорционал юзага эга бўлган импульслар кетма-кетлигини ҳосил қилади. Модулятор чиқишидаги сигнални модуляцияланган импульслар кетма- кетлиги (МИК) деб аталади.
Модуляцияланган импульсларнинг сатҳи. ёки кенглиги модуляцияловчи (узатиладиган) сигнал сатҳдга пропорционал бўлиши керак. Бундай тур модуляцияси усуллари амплитуда-импульс модуляцияси (АИМ) ва кенглик-импульс модуляцияси (КИМ) деб аталади. АИМ сигналларда импульслар кенглиги ўзгармас ҳолда сакланади ва КИМ сигналларда импульслар амплитудаси ўзгармас ҳолда сакланади.
У ёки бу модуляция туридан фойдаланиш узатиладиган сигналлар ўзига хос хусусиятига ва ушбу сигналларни яратишни амалга ошириш техник имкониятларига боғлик. Масалан АИМ сигналдан модуляцияловчи сигнал қийматларининг ўзгариш динамик диапазони катта бўлганда фойдаланилади. Бу ҳолда радиоузатиш қурилмаси амплитуда характеристикаси хам талаб даражасидаги чизиқликда бўлиши керак. Бундай радиоузатиш тизимини яратишнинг ўзига хос кийинчиликлари бор. КИМ сигналлар узатиш қурилмаси амплитуда характеристикам чизиқли бўлишига алохида талаб куймайди, аммо КИМни амалга ошириш АИМни амалга оширишга нисбатан хозирча бироз мураккаброк.
МИК шаклидаги сигнални қуйидаги усулда олиш мумкин. бунинг учун сигнални динамик шаклда тасаввур қиламиз, яъни
(2.1.3)
МИК қийматлари факат tk=(kt) (к = 0,1,2,3,....) вақтлардагина маълумлигини эътиборга олиб (17.3) формуладаги интеграллаш амалини йиғиндини хисоблаш амали билан алмаштириш мумкин, яъни
(2.1.4)
бунда, хк = х(кt) аналог сигналнинг kt вақтдаги оний қийматлари.
Модуляцияланган импульслар кетма-кетлиги спектрал зичлиги.
(18.3) формула орқали ифодаланадиган идеал модулятор чиқишидаги МИК спектр кенглигини тадкикоти. МИК пропорционаллик коэффициенти "К" аниқликда х(t) функциянинг дискретловчи кетма-Кетлиги (t) кўпайтмасига тенг, яъни


(2.1.5)
Маълумки икки сигнал кўпайтмаси спектри, ушбу сигналлар спектрлари зичлиги ёймаси(свертка)га тенг. Шунинг учун, агар сигналлар ва уларнинг спектрлари Фурье туғри ва тескари алмаштиришлари орқали аниқланган, яъни x(t) sx (j) , (t) s (j) бўлса, у ҳолда МИК спектри зичлиги қуйидагича аниқланади:

(2.1.6)


Дискретловчи кетма-кетлик спектри s() ни аниқлаш учун {t) ни Фурье комплекс қатори орқали ифодалаймиз, натижада
(2.1.7)
ни оламиз. Ушбу қатор коэффициентлари, қуйидагича
(2.1.8)
Дельта функциянинг фильтрлаш хоссаси u() = 2A{) ни эътиборга олиб дискретлаш спектри зичлиги учун қуйидаги ифодани оламиз:
(2.1.9)
яъни дискретловчи импульслар кетма-кетлиги частоталар ўқи бўйича жойлашган чексиз кўп дельта-импульслар кетма-кетлигидан иборат. Ушбу спектр зичлиги даврий такрорланувчи бўлиб, такрорланиш даври , сек-1 га тенг. Ва нихоят (2.1.9) ва (2.1.8) ифодалардаги интеграллаш ва йиғиндини хисоблаш амалларини бажариш кетма-кетлигини алмаштириб, қуйидагини аниқлаймиз:
(2.1.10)
Шундай қилиб, идеал дискретлаш натижасида олинган сигнал спектри, бирламчи сигнал спектрининг чексиз кўп такрорланувчи "нусхалари"дан ташқил топган деган хулоса чиқариш мумкин. Спектр "нусҳалари" частоталар ўқида бир хил дискретлаш частотаси биринчи гармоникаси га тенг бўлган частота билан такрорланади (2.2-расм).




а)


б)



2.2-расм. Сигнал юқоричегаравий частотаси турлича модуляцияланган импульслар кетма-кетлиги спектрал зичлиги. а) юқоричегаравий частотаси катта; б) юқоричегаравий частотаси кичиқ; (дискретизацияланган бирламчи сигнал спектрал зичлиги кора рангга
буялган).
Узлуксиз сигнални модуляцияланган импульслар кетма-кетлиги орқали қайта тиклаш. Котельников теоремасига асосан паст частотали узлуксиз сигнал спектрини = 0 частотага нисбатан симметрик жойлашган ва энг юқоричастотасини ю деб хисоблаймиз. 2.2б-расмдан кўринадики
агар ю =t бўлса, S() спектрнинг алохида нусхалари бир-бирининг устига тушмайди, частота бўйича ажралиб туради. Шунинг учун импульс модуляцияланган сигнал идеал ПЧФ ёрдамида аниқ қайта тикланиши мумкин.
Хакикатдан хам узлуксиз сигнални тикловчи ПЧФ идеал фильтри қуйидагича ифодаланадиган бўлса,
(2.1.11)


ушбу фильтрнинг импульс характеристикаси қуйидагича ифодаланади:


(2.1.12)
(2.1.5) ифода орқали аниқланадиган МИК спектри турли катталикдаги дельта-импульслар кетма-кетлиги йиғиндисидан иборатлигини эътиборга олиб тикловчи фильтр чиқишидаги y(t) сигнални аниқлаймиз:
(2.1.13)
Ушбу y(t) сигнал дастлабки x(t) сигнал шаклини аниқ такрорлайди, факат сатҳ қиймати бўйича фарқланади.
Идеал фильтрни амалда яратиш мумкин эмас, ундан сигнални тиклашда назарий модел шаклида фойдаланилади. Ҳақиқий ПЧФ частоталар характеристикаси (АЧХ) МИК бир неча ёки = 0 частота атрофидаги биргина частоталар спектрини ўтказиши (қамраб олган бўлиши) мумкин. 2.3-расмда R ва С элементлардан иборат бўлган тикловчи ПЧФга тегишли Расмлар келтирилган.



2.3-расм. RC-элементлардан иборат бўлган дискретизацияланган сигнални қайта тиклашга тегишли Расмлар. а) фильтр схемаси; б) дискретланган кириш ссигнали; в, г) RC ҳолат учун филтр АЧХси ва унинг чиқишидаги сигнал; д, е) худди шу боғланишлар RCучун.


Келтирилган Расмлардан кўринадики амалдаги (реал) ПЧФ бирламчи сигнални аниқ қайта тикламайди. Узлуксиз сигнални қайта аниқ тиклаш учун, унинг нафакат = О частота атрофидаги спектр ташқил этувчиларидан шу билан бирга спектр хар қандай ён спектр ташқил этувчиларидан фойдаланиш керак.
Узлуксиз сигнал спектрини унинг оний қийматлари орқали аниқлаш. МИК математик ифодаларидан фойдаланиб узлуксиз сигнални нафакат қайта тиклаш, унинг спектри зичлигини хам аниқлаш мумкин. Бунинг учун узлуксиз сигнал оний қийматларини МИК спектри зичлиги билан боғлаш керак:
(2.1.14)
МИК сигнал спектри (17.12) ифода орқали аниқланиши мумкинлигини эътиборга олиб, қуйидаги ифодани оламиз:
(2.1.15)
Бу формула Пуассон йиғиндиси формуласи деб аталади.
(17.15) ифоданинг чап томонидан фойдаланиб хамма холларда хам sx() ни аниқлаш мумкин эмас, чунки баъзи холларда МИК спектри нусхалари бир-бирининг устига тушган бўлиши мумкин. факатгина x(t) сигнал спеткри паст частотали бўлиб, Котельников шартига жавоб берса, у ҳолда узлуксиз сигнал спектри зичлигини қуйидагича ифодалаш мумкин:
(2.1.16)
Юкорида келтирилган шартлар бажарилса (17.16) формула ёрдамида узлуксиз сигнал спектрини аниқлаш мумкин.
Узлуксиз даврий сигналларни дискретлаш. Узлуксиз x(t) сигнални вақт бўйича дискретлаш натижасида унинг чексиз кўп оний қийматларини аниқлаш мумкин. Амалда, узлуксиз сигналнинг чексиз кўп оний қийматлари хдкида маълумот олиб бўлмайди ва уларга чекланган вақт бирлигида ишлов бериш имконияти хдм мавжуд эмас.
Оний қийматлари 0, t, 2 t,... {N-1)t вақтларда х0, x1 , х2,... xN-1 ва
уларнинг умумий сони N = бўлган дискрет сигналнинг спектри билан t
танишамиз. Ушбу x(t) сигнал спектрини аниқлаш учун унинг N-та хfкикий ёки комплекс қийматлари асос бўлади. Узлуксиз х(£) сигналдан олинган оний қийматлар x(kt) туплами даврий такрорланади деб фараз этсак, сигнални даврий деб хисоблашимиз мумкин (18.4-расм.)




Download 38,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   82




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish