Асинхрон тортув моторларнинг иш режимлари ва характеристикалари



Download 164,5 Kb.
Sana28.06.2022
Hajmi164,5 Kb.
#715800
Bog'liq
АТМ иш режимлари


Асинхрон тортув моторларнинг иш режимлари ва
характеристикалари

Асинхрон тортув моторлари, коллекторли моторлари каби тортиш ва электрик тормоз режимларида ишлаши мумкин.


АТМ ҳар бир иш режимларининг кўрсатгичлари коллекторли машиналардан фарқли равишда тортув моторларини бошқариш қонуни орқали аниқланади.
АТМларнинг бошқаришнинг эффектив қонунига мослаш учун айланувчи моментнинг унинг параметрлари билан боғланишини кўриб чиқиш лозим.



Бунда m1 ва Р1 – мос ҳолда статор чулғамининг фазалар ва жуфт қутблар сони


U1- моторнинг фаза кучланиши
- роторнинг актив ва реактив қаршиликларининг статор занжири параметрларига келтирилган катталиклари
статор моторининг бурчак тезлиги, f – статорга берилаётган кучланишнинг ток частотаси.
Ч1ва Х1- мос ҳолда статорнинг актив ва индуктив қаршиликлари
- роторнинг нисбий сирпаниши
- ротор айланишининг бурчак тезлиги.
Барча кўрсатгичлар АТМнинг келтирилган схемаси асосида олинади: бунда - статорнинг нисбий ток частотаси
роторнинг нисбий ток частотаси
(бунда – f1HOM статорнинг номинал ток частотаси f2 абсолют сирпанишдаги роторнинг ток частотаси)
Магнитланиш характеристикаси.
АТМнинг вектор диаграммаси.
Юқоридаги (М) тенгламанинг анализи кўрсатадики, U1, f1 ва f2 момент параметрлар билан характерланади ва электр тортиш шартига кўра катта кенгликда ўзгариши мумкин.
АТМнинг режимлари анализини енгиллаштириш учун электромагнит моментни статорнинг магнит майдони, ротор токи ва абсолют сирпанишига f2 боғланиши орқали ифодалаш мақсадга мофиқ бўлади.


Бунда ва Коб1- мос ҳолда фазадаги чулғамлар сони ва статор чулғамларининг чулғам коэффициенти,
Ч2- ротор клеткасининг кўзда тутилмаган қаршилиги.
- ЭЮК ва ротор чулғамлари токи орасидаги силжиш бурчаги.
- оқим тарқалишида ротор стерженининг индуктивлиги.
Частотали ростланадиган асинхрон тортув моторлари учун М.П. Костенконинг асосий ростлаш қонуни мавжуд.



М ва МНОМ- мос ҳолда амалдаги ва номинал момент. ЭҲТнинг ҳаракатланиш тезлигини ҳисобга олган ҳолда бунда Дк- ҳаракатланувчи ғилдирак диаметри.


- тортиш редукторининг ўзгартириш нисбати
- ҳаракатланувчи механизмнинг ф.и.к. Юқоридаги шартни қуйидагича ифодалаймиз.



UHOM ва FHOM – қийматлари номинал фаза кучланиши ва частотасига мос келади.

Расм- Асинхрон тортув моторининг а) келтирилган схемаси, б) магнитланиш характеристикаси, в) вектор диаграммаси.


Схемада ЭҲТ ишини бошқаришнинг икки характерли қонуни F=const P2= const бўлган ҳолдагиси келтирилган.


Расм АТМларни ишини бошқариш қонуни.

F=const (М=const ёки Ф=const) бўлган ишга тушириш режимини кўриб чиқамиз.


АТМнинг айлантирувчи моментини статорнинг магнит майдони ва статор занжирига келтирилган ротор токининг аниқланади.

Ф=const режим тенгламага асосан агар ростлаш жараёнида моторнинг Э.Ю.К. қуйидагича ўзгарса бажарилади. бунда Е0 - i=1 даги магнитланиш эгри чизиғидан аниқланадиган э.ю.к. Бу шартни бажаришда келтирилган схемадан қуйидаги тенгликларни оламиз.
Е ва векторлар орасидаги бурчак мотор ўқидан қувват роторнинг айланиш частотаси.
Статик электромагнит момент

Мэ- момент магнит оқими ва ротор токларининг вектори тенгламаларидаги Ф ва Еларга пропорционал равишда орқали аниқланади.


ва ларнинг тенгламаларига асосан Ф=const режимида яъни
М =const бўлади, ишга туширишнинг барча нуқталарида ва бурчак статорининг ток частотаси f1 қийматига боғлиқ бўлмайди. Шунинг учун f1 ток частотасига АТМнинг айлантирувчи моменти ҳам боғлиқ бўлмайди.
У ҳолда ;


;

Бу тенгламага асосан Е0 (ёки ) нинг маълум қийматида АТМ момент f2 абсолют сирпанишга мос ҳолда аниқланади. Шунинг учун ишга тушириш вақтида М=constга эришиш учун f2нинг ўзгаришсиз қиймати билан ушлаб туриш лозим бўлади. АТМнинг иккинчи иш режими қувватнинг доимийлиги Р=constда энергия қабул қилиш манбанинг ток ва кучланиш частоталари чегараларини аниқлаш лозим бўлади. Ўзгартгич чиқишидаги максимал частота f1 та ҳаракатнинг максимал тизимда Umax км/с, АТМнинг жуфт қутблар сони Р1 ғилдирак диаметри Дк, м ва тортиш редукторининг ўзгаришлар сони га боғлиқ.


Минимал айланиш тезлиги поезднинг қўзғатиш вақтидаги тезлиги олинади, бунда мотор ишга тушириш моментини ҳосил қилиш керак. Кўпинча бу ҳолда характеристикадан фойдаланилади. АТМнинг ишга тушириш жараёни фаза кучланиши номинал кучланишга етганда тугайди.

Download 164,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish