Дала экинларининг асосий зараркунандалари



Download 3,6 Mb.
bet324/356
Sana13.01.2023
Hajmi3,6 Mb.
#899408
1   ...   320   321   322   323   324   325   326   327   ...   356
Bog'liq
Яхонтов В.В

Ўрмон олмахони
Dyromys nitedula angelus Thoms.
Зарари. Ўрмон олмахони ўрик ва бошқа баъзи мева дарахтларининг данаги, мағзи ва уруғини турган жойида еб ёки инига ташиб кетиб, зарар етказади; олмахон баъзан пишган ва ғўра меванинг ҳам этини еб қўяди. Айрим инларда 5 кг га қадар ўрик данаги топилган (Невский).
Тарқалиши. Ўрмон олмахони Марказий Осиё билан Қозоғистоннинг тоғли ҳудудларида учрайди.
Таърифи. Ўрмон олмахонининт катталиги тахминан 10 см бўлиб, ташқи кўриниши ва бароқ думи билан кичкина олмахонга, боши билан эса сичқонга ўхшайди.
Олмахоннинг жуни оч малла-кул ранг; бошининг икки ёнида қулоқ тубидан бурнига қараб кўзи орқали кенг қора ҳошия ўтади. Думи танасидан узунроқ, сидирға қалин жун билан қопланган, думининг икки ёнидаги қиллари жуда узун бўлади. Олмахоннинг кўзлари юмалоқ, қулоқлари анча узун. Калласининг кондилобазал узунлиги 23-26 мм. Жағ тишлари юқори ва пастки жағларининг ҳар қайси ярмида тўрттадан бўлади. Бу олмахонлар (Мuscardinidaе) оиласининг энг муҳим систематик белгиларидан биридир. Жағ тишларининг бир-бирига қараган юзаси салгина ботиқ; юқори суягидан биринчи ва иккинчи жағ тишнинг ташқи чеккасида иккитадан дўмбоқча кўтарилиб туради. Ёноқ суяги йирик бўлиб, ёноқ ёйининг талайгина қисмини ташкил этади.
Ҳаёт кечириши. Ўрмон олмахони бутазорларда, ўрмонларда, қисман боғларларда ҳаёт кечиради; барг, хазон, ўт, пахтани дарахт кавакларига, пахса деворларнинг тешикларига ташиб кириб, ин ясайди, баъзан қушларнинг уяларидан фойдаланади. Гоҳо дарахт шохларининг орасига шохча ва ўтлардан уя қуради. Олмахон ҳам дарахтларнинг тана ва шохларида чаққон тирмашиб ҳаракат қилади.
Олмахон уруғ, ёнғоқ, мева билан озиқланади, асосан меванинг данагига ўч бўлади, кундуз кунлари инларига яшириниб ётади. Овқатни инига ғамлаб қўяди. 5-10°С гача совуқ тушиши билан олмахонлар бир инга бир нечтадан бўлиб кириб уйқуга кетади.
Олмахонлар май ойида туғади, сўнгра ёз бўйи яна бир-икки марта болалайди. Ҳар гал 2-6 тадан туғади. Болалари туғилгандан икки ҳафтача кейин инидан чиқа бошлайди.
Кураш чоралари. Олмахонга қарши махсус кураш чоралари ишлаб чиқилгани йўқ. Умумий эҳтиёт чоралари шулардан иборат: боғлардаги кавакли дарахтлар кавлаб олинади, боғлар озода тутилади-боғлардаги хазон, чилпинди, шох-шабба, мевалар йиғиштириб олинади, қушларнинг ташлаб кетган уялари йўқ қилинади.
Қопқонга нон, ёнғоқ ва бошқа емлар қўйиб, олмахон осонгина тутилади. Шу муносабат билан заҳарли емлар ишлатиш фойдали деб ўйланади (Виноградов ва Оболенский). Олмахон эшиги ёпилиб қоладиган қопқонлар билан ҳам тутилади.



Download 3,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   320   321   322   323   324   325   326   327   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish