Цитология эмбриология проф. Қ. Р. Тўхтаев таҳрири остида



Download 8,88 Mb.
Pdf ko'rish
bet114/393
Sana12.06.2022
Hajmi8,88 Mb.
#659731
1   ...   110   111   112   113   114   115   116   117   ...   393
Bog'liq
2 5235723609527289419

 
 
 
 


217 
 
VIБОБ 
БИРИКТИРУВЧИ ТЎҚИМАЛАР. ТОҒАЙ ВА СУЯК ТЎҚИМАСИ 
 
Тоғай тўқимаси бириктирувчи тўқиманинг бир тури бўлиб, тоғай 
ҳужайраларидан ва ҳужайралараро моддадан ташкил топган. Унинг 
таркибида 70-80% сув, 10-15% органик моддалар ва 4- 7% минерал тузлар 
бор. Органик моддалар асосан оқсил, липид,гликозаминогликан ва 
протеогликанлардан иборат. Оқсиллар ичида фибрилляр оқсиллар (коллаген, 
эластин) ва нофибрилляр оқсилларни фарқ қилиш мумкин. Тоғай 
тўқимасидаги гликозаминогликан ва протеогликанлар асосан ҳужайра оралиқ 
моддасининг асосий моддасида бўлади. Улар тоғай тўқимасининг физик-
кимѐвий хоссаларини (зичлигини ѐки тургорини) белгилайди. 
Тоғай тўқимасининг ҳужайра элементлари.
Тоғай тўқимасида 2 хил 
асосий тоғай ҳужайралари: хондроцитлар ва хондробластлар (ѐки 
хондробластоцитлар) фарқ қилинади. Хондроцитлар овал ѐки юмалоқ бўлиб, 
ҳужайра юзасида микроворсинкалар тутади. Ҳужайралар ҳужайралараро 
моддадаги махсус бўшлиқларда якка-якка ѐки тўп-тўп бўлиб жойлашадн. 
Тўп-тўп бўлиб-жойлашган ҳужайралар умумий бўшлиқда ѐтиб бир дона 
бошланғич ҳужайранинг бўлиниши натижасида ҳосил бўладн. Бу тўп 
ҳужайралар
изоген группа
деб номланади. Ҳар бир ҳужайрада битта ѐки 
иккита ядроча тутувчи юмалоқ ядро бўлади. Ҳужайранинг цитоплазмаси бир 
оз базофил бўлиб, тор ҳалқа шаклида ядро атрофини ўрайди. Ҳужайра 
органеллари кўп эмас. Ривожланаѐтган тоғай ҳужайралар цитоплазмасида 
кўп миқдорда митохондриялар, Голжи комплекси ва эндоплазматик тўр 
жойлашади. Тоғай ҳужайраларини гистохимик усуллар билан ўрганилганда 
унда гликоген, липидлар мавжудлигини ҳамда бир қатор ферментларнинг 
(ишкорий фосфатаза, липаза, оксидаза) юксак активлиги аниқланган. Тоғай 
ҳужайраларининг иккинчи тури хондробластлардир. Улар тоғай усти 


218 
пардасининг остида, тоғай тўқимасининг перифериясида жойлашган бўлиб, 
яссилашган шаклга эга ва якка-якка бўлиб ҳужайралараро моддада ѐтади. 
Хондробластлар хондроцитларга нисбатан кенгроқ цитоплазмага эга 
бўлиб, рибонуклеин кислотага бой бўлганлиги сабабли цитоплазмаси 
базофил бўялади. Электрон микроскоп остида хондробласт ҳужайраларида 
эндоплазматик тўрнинг параллел мембраналари кўринади. Бу ҳолат 
ҳужайранинг юқори синтетик фаолиятидан дарак беради. Цитоплазмада 
гликоген ва мукополисахаридларнинг катта тўпламлари аниқланади. Баъзан 
эндоплазматик тўр мембраналари ҳужайра қобиғига яқинлашади. 
Ҳужайранинг бундай тузилиши секрет ишловчи ҳужайраларга хосдир. 
Хондробластлар такомиллашиш натижасида хондроцитларга айланади. 
Тоғай устида қон томир капиллярларига бой бўлган бириктирувчи 
тўқима ѐтади. Қон томирлар ва нерв охирлари атрофида узун фибробласт 
типидаги ҳужайралар ва коллаген толаларнинг тутамлари жойлашади. Бу 
тузилма тоғай усти пардаси –

Download 8,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   110   111   112   113   114   115   116   117   ...   393




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish