Цитология эмбриология проф. Қ. Р. Тўхтаев таҳрири остида



Download 8,88 Mb.
Pdf ko'rish
bet110/393
Sana12.06.2022
Hajmi8,88 Mb.
#659731
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   393
Bog'liq
2 5235723609527289419

Фиброз 
мембраналар.
Фиброз 
мембраналар 

фасциялар, 
апоневрозлар, диафрагманинг пай марказлари, баъзи органларнинг 
капсуласи, тоғай устки пардаси, склера, тухумдон ва уруғдонларнинг оқлик 
пардаларини ҳосил қилади. 
Апоневрозлар, фассиялар ва диафрагманинг пай маркази бир-бирининг 
устида бир неча қават бўлиб ѐтган коллаген толалар тутамлари ва улар 
орасида жойлашган ҳужайралардан иборат. Коллаген толалар бир-бирига 
параллел ѐтади. Фиброз мембраналарда коллаген толалар тутамидан 


210 
ташқари, эластик толалардан иборат тўр ҳам мавжуд. Суяк устки пардаси, 
склера, тухумдоннинг оқлик қавати, бўғимлар капсуласида коллаген толалар 
тутами бироз нотўғри жойлашган бўлиб эластик толаларнинг кўплиги билан 
апоневрозлардан фарқ қилади. Бу қаватларда фиброцитлар бурчакли ѐки 
дуксимондир. 
 
Расм 5.13. Зич толали 
бириктирувчи 
тўқима 
(гематоксилин-эозин).
А- Пайнинг кўндаланг 
кесими. Б- Пайнинг 
бўйлама кесими 
1-перитеноний 
2-эндотеноний 
II-тартибли тутамлар 
фиброцитлар 
5-I-тартибли тутамлар 
Пластинкасимон бириктирувчи тўқима капсула билан ўралган нерв 
охирларида учрайди. У концентрик жойлашган бириктирувчи тўқима 
пластинкаларидан иборат. Пластинкаларнинг асосий моддасида бўйлама, 
кўндаланг йўналишда жойлашган ѐки тартибсиз чирмашган ингичка 
коллаген толалар жойлашган. Бу толалардан баъзи бирлари коллагенга 
ижобий реакция бермайди, балки ўзининг хусусиятлари билан ретикулин 
толаларга яқинлашади. 
Пластинкалар устида ўсимтали, ядроси овал шаклдаги фиброцит 
ҳужайралари ѐтади. Пластинкалар орасида одатда фибробластлар ва ўтроқ 
макрофаглар учрайди. 
Эластик бириктирувчи тўқима.
Бу тўқима чин товуш боғламида 
учраб, параллел йўналган эластик толаларнинг яхши ривожланганлиги билан 


211 
характерланади. Бу боғламда эластик толалар тармоқлангани учун улар тўр 
шаклини ҳосил килади. Эластик боғламлар коллаген тўқимадан фарқ қилиб 
ҳар хил тартибли тутамлар ҳосил қилмайди. 
Эластик типдаги артерия деворларида (аорта, ўпка артерияси ва 
бошқалар) эластик тўқиманинг пластинкалари дарчали мембраналар ҳосил 
қилади. Дарчали мембраналар бир неча қават бўлиб жойлашган, улар 
оралиғи эса силлиқ мушак ҳужайралари, фиброцитлар ва асосий модда билан 
тўлган. 

Download 8,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   393




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish