Цитология эмбриология проф. Қ. Р. Тўхтаев таҳрири остида


СИЙРАК БИРИКТИРУВЧИ ТЎҚИМА ТОЛАЛАРИ



Download 8,88 Mb.
Pdf ko'rish
bet106/393
Sana12.06.2022
Hajmi8,88 Mb.
#659731
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   393
Bog'liq
2 5235723609527289419

СИЙРАК БИРИКТИРУВЧИ ТЎҚИМА ТОЛАЛАРИ 
Коллаген толалар 
(fibrae collagenae). Коллаген (юнон. colla - елим, 
genos- яратмоқ, вужудга келтирмоқ, елим ҳосил қилувчи демакдир) 
фақатгина асл бириктирувчи тўқимада бўлмай, балки суякда – оссеин, 
тоғайда - хондрин толалар номи билан мавжуд. Коллаген толалар сийрак 
бириктирувчи тўқимада турли йўналишда ѐтувчи тўғри ѐки эгри-бугри 
тортмалар ҳолида жойлашади. Коллаген толалар таркибида фибрилляр оқсил 
- коллаген бўлиб, у фибробласт ҳужайраларида полипептид занжирлар 
(проколлаген) шаклида ҳосил бўла бошлайди.Коллаген синтези ва 
фибриллогенез қуйидаги босқичларда амалга ошади: 
I босқич (молекуляр даража) 
- фибробласт донадор эндоплазматик 
тўрида (ЭПТ) узунлиги 280 нм ва диаметри 1,4 нмли тропоколлаген 
молекулалари синтезланади. Тропоколлаген молекуласи маълум бир 
тартибда такрорланувчи 3 та аминокислоталар занжиридан иборат бўлиб, 
улардан биринчиси хоҳлаган аминокислота, иккинчиси пролин ѐки лизин, 
учинчиси эса глициндир. Бу аминокислоталар занжирда кўп марта худди шу 
тартибда қайтарилади. Пролин ва лизин дарҳол гидроксипролин ѐки 
гидроксилизингача оксидланади. Ҳужайра ичида 3 та калта полипептид 


205 
занжирлар бир-бирига ўралади ва триплетлар ҳосил қилади. Ҳар бир триплет 
молекуласи уч полипептид занжирдан иборат бўлиб, эни 1,4 нм, узунлиги 
280-300 нм га тенг. Бу триплетлар тропоколлаген деб номланади. Унинг 
молекуляр оғирлиги 360 000 га тенг.Тропоколлаген оқсили ҳужайра 
ташқарисига секреция қилинади. 
II босқич (молекула усти даража)
- тропоколлаген молекулалари 
учлари билан бирикиб, натижада протофибриллалар ҳосил бўлади. 5-6 
протофибриллалар ѐн юзалари билан бирикиб, диаметри 3-5нмли 
микрофибриллаларни ҳосил қилади. 
III 

Download 8,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   393




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish