Buxoro muhandislik-texnologiya instituti


Pivoni  tiniqtirish  va  quyish



Download 7,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet241/311
Sana21.01.2022
Hajmi7,33 Mb.
#395130
1   ...   237   238   239   240   241   242   243   244   ...   311
Bog'liq
fayl 1885 20210922

 
Pivoni  tiniqtirish  va  quyish 
Pivo  yetilgandan   so‘ng  tovar   ko‘rinishi  va  istalgan  tiniqligini  taminlash   
uchun   filtirlash   yoki   separatorlash   yo‘li  bilan  tiniqtiriladi. Bu  usullarda   pivo   


274 
 
tarkibidagi  mayda   zarrachalar   pivo    loyqalashtiruvchi  va  cho‘kma   xosil  
qiluvchi  achitqi   hujayralari  oqsillar qulmoqning  qoldiq   moddalarini   ajra  
PIVONI   FILTIRLASH.
    
Uchun  kezelikur  filtirlarni  qo‘llash   yaxshi   natija   beradi.  Pivoning  tiniqligi  
yaltiroqligini   saqlash  barqarorligini  taminlash  maqsadida    u  qo‘shimcha   tarzda  
persallarda    karotton  ning      maxsus    navlaridan    foydalanib      filtirlanadi.                                                                                                                
Pivoni    quyish
.    Tiniq    pivo    yog‘och    va      alumin    bochkalarga,    avtosis  terna  ,  
polietilen    idishlarga    va      butilkalarga    quyiladi.    Pivo    quyiladi    gan      butilkalar  
yorug‘lik    o‘tkazmaydigan    to‘q    ko‘k  yoki    och    jigarrangli    mustahkam    tiniq   
shishalardan  tayyorlanadi.  Chunki   quyosh  nuri  pivoda   fotokimyoviy  reaksiyani  
qo‘zqatadi.  Natijada  pivo   tarkibidagi   oltingugurtli   ayrim  birikmalar  yoqimsiz  
hid   xosil  qiladi.     Zarachalar  holatini egalaydi     haroratning    pasayishi  bilan   
ular  cho‘kmaga  tushdi. 
Solod   obordan  havo elakli  seprator   1ga keyin shnik  2 bilan tozalangan solod 
yiggichka beriladi    arpa va donmahsulotlari beradi   .  
Don mahsulotlari magnit kolnaksi   4dan o‘tkazilgan kiyingi  aftamatik tarizda 5 
dan tortiladi   
Solod  hol maydalash qurulmasi    6  dan boshqa  don mahsulotlarini maydalash 
tegirmoni dastgohi   16 da oshiriladi texnalogik  maqsad larda uchun suv yig‘gich  10 
va  11  dan  beriladi    zator  tayorlanuvchi        aparat  7  dan  amalga  osh  iriladi        unga  
maydalangan    solod    o‘z    oqimi    bilan    maydalangn    arpa    va    boshqa    don  
mahsulotlari   shnek 2  yordamida  yog‘gich  17 dan  beriladi.  Shu  aparatga  reactor 
9 dan  tayyorlangan  va  ushlagich 8   dan  filtirlangan  shaker  eritmasi  yetkaziladi.  
Zator  filtirlash  apparati 11dan  filtirlanadi. 
Tiniq  suslo  va   ekstirakni  pitratdan  ajratib  olingan  suvlar  nasos  11  orqali  
suslo      qaynatish    apparati    18ga    yuboriladi.    Qulmoq    ombordan    sarflovchi  
yig‘gich12  ga    undan      porsiyalab  voronka    orali      suslo    qaynatish    apparati18ga  
berlidi.  Apparat  suslo  va quymoq  belgilangan  boshlangich  konsentiratsiyagacha  
qaynatiladi.    Pivo    pitrasi    nasos    orqali    sarflovchi    idishga    undan    realizatsiyaga  
yuboriladi.    Issiq    suslo    qaynatish    apparati    18dan    o‘z    oqimi    bilan    qulmoq  


275 
 
ajratuvchi    apparatga    undan    nasos    orqali    tindirish    uchun    gidrosiklon    apparat   
28ga    beriladi.    Nasos    20tindirilgan  susloni    plastinkali    issiqlik    almashinuvchi  
apparat 29ga  yetkaziladi.  Bu   yerda  u  6

gacha  sovutiladi  keyin  asosiy  bijg‘ich  
apparati  34    ga      tushadi.      Achitqilar      toza    kulturasini    tayyorlash    uchun    suslo   
stirizatorlari 25 -27  va  kuchli  bijg‘itish  apparati26ning  silindirdan  iborat  qurilma  
qo‘llaniladi.    Achitqilar  toza      kulturasi    siqilgan      havo    bilan    bijg‘ishga  
yubotiladigan  suslo  oqimga  siqib  beriladi. Ortiqcha  achitqilar  asosiy  bijg‘itish  
apparati 34 dan  vakum  yordamida  vakum  moslamasi 31ga  ajlalib  olinadi.  Urug‘li  
achitqilar    havo    bilan    tebranma    elak    30ga    tozalash    uchun    siqib    chiqariladi.  
Tozalangan  achitqilar   o‘z   oqimi bilan  vakum  moslama  31ga  saqlash  uchun  
yetkaziladi.    Vakum    nasos    32  yordamida    ular    ishlab    chiqarishga    yo‘naladi. 
Achitqilarga      quyiladigan  suv    bak  24da  sovitiladi    ortiqcha    achitqilar    vakum  
moslama31dan o‘tib  siqilgan  havo  bilan  yig‘gich33ga  yo‘naladi  va  nasos   orqali  
realizatsiyaga    yuboriladi  .  dizenfeksiyalanuvchi    eritmalar    yig‘gichlar19,21.22  da  
tayyorlandi  filtir  23da  filtirlashdan  so‘ng  ular  jihozlarni  dizenfeksiyalash  uchun  
beradi yosh  pivo  apparatlar  34dan   nasos  20  orqali  bijg‘ish  davom  ettirish  va  
yetiltirish  uchun   mo‘ljallangan  apparatlar  35(tanklar)  ga  yetkaziladi .  yeilgan  
pivo    aralashtiruvchi    fonar    36orqali    nasos    37bilan    sovitish    uchun      plastinkali   
issiqlik        almashinuvchi    apparat    38ga  ,    keyin    filtirlash    uchun    diatomli      filtr  
39dan  o‘tkaziladi.  Navli  pivo   qo‘shimcha   tarzda  karton  filtr  40dan  filtrlanadi,  
issiqlik  almashinuvchi  apparat 41da  1

 gacha  sovitiladi,  karbonizatorlar  42dan  
uglerod   dioksidi  bilan  to‘yintiriladi  va  yig‘gichga  o‘lchagich  43  dan  topiladi  
undan  quyishga  yuboriladi. Yg‘ilgan  pivo  aralashtiruvchi  fonar  36orqali  37bilan  
sovitish    uchun      plastinkali      issiqlik        almashinuvchi    apparat    38ga  ,    keyin  
filtirlash  uchun  diatomli   filtr  39dan  o‘tkaziladi.  Navli  pivo   qo‘shimcha   tarzda  
karton    filtr    40dan    filtrlanadi,    issiqlik    almashinuvchi    apparat  41da    1

  gacha  
sovitiladi,    karbonizatorlar    42dan    uglerod      dioksidi    bilan    to‘yintiriladi    va  
yig‘gichga  o‘lchagich  43  dan  topiladi  undan  quyishga  yuboriladi. 
  
 


276 
 

Download 7,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   237   238   239   240   241   242   243   244   ...   311




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish