Бадиий таҳлил асослари


илмий (филологик);  б)  ўқув



Download 5,01 Kb.
Pdf ko'rish
bet40/187
Sana13.07.2022
Hajmi5,01 Kb.
#785580
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   187
Bog'liq
2 5416035381814497847

илмий
(филологик); 
б) 
ўқув
( дидактик) сингари икки тури мавжуд. 
Филологик 
(илмий) 
таҳлил адабий асарнинг ёзилган ҳамда 
ўрганилаётган пайтдаги бадиий ва ҳаётий мантиғи ҳамда эстетик 
ўзига хослигини англашга йўналтирилган интеллектуал-ҳиссий 
фаолиятдир
.
Илмий таҳлилда бадиий асардан чиқарилган хулосаларнинг 
адабиёттанувчилик илми эришган даражаларга мувофиқ келиши талаб 
этилади. Таҳлил жараёнида билдирилаётган ҳар бир фикр ҳам мантиқий 
тушунчалар, ҳам эстетик қонуниятлар билан асосланган бўлиши лозимдир. 
Шунингдек, илмий таҳлилда ўрганилаётган асарнинг умуммиллий 
адабиётдаги ўрни ва миллий тафаккур тараққиётига таъсири даражаси тайин 
этилиши кўзда тутилиши керак.


48 
Филологик таҳлил адабий ҳодисага мутахассис назари билан қарашни 
тақозо қилади. Илмий таҳлилдаги асосий нарса адабий асарнинг 
бадиийлиги, таъсирчанлиги, жозибаси ва сеҳрини таъминлаган жиҳатларни 
кўрсата билишдир. Шу маънода, филологик таҳлил илмий-эстетик 
фаолиятдир. У, асосан, бир киши томонидан амалга ошириладиган ижодий 
кечим ҳисобланади. Муайян бадиий яратиқ тўғрисида бир неча киши 
томонидан биргаликда ёзилган мақолалар ҳам аслида соф индивидуал ақлий 
меҳнатнинг маҳсулидир. Илмий таҳлилни амалга ошираётган мутахассис 
замон жиҳатидан ҳам, макон жиҳатидан ҳам ўзини чекламаган ҳолда фақат 
белгилаб олган бош мақсад бўлмиш бадиий матн мантиғи ва жозибасини 
очишга интилади. 
Ўқув-дидактиктаҳлили
бадиий асарнинг ҳозирги ҳаётий ва бадиий 
мантиғи ҳамда эстетик ўзига хослигини англаш орқали ўқувчиларда эзгу 
маънавий сифатларни шакллантиришга йўналтирилган жамоа 
шаклидаги эстетик-педагогик фаолиятдир
. Ўқув таҳлили мобайнида 
таҳлил кечимини бошқараётган ўқитувчи ҳам, шу кечимнинг ижрочи ва 
қатнашчилари бўлмиш ўқувчилар ҳам асарни танлаш имконига эга эмаслар. 
Чунки ўрганилиши керак бўлган бадиий асар ўқув дастурида белгилаб 
қўйилади. Шунингдек, ўқув таҳлили белгиланган вақт давомида, муайян 
жойда, ёш ва интеллектуал даражаси бир-бирига яқин бўлган ўқувчи ёки 
талабалар ўртасида жамоавий тарзда амалга оширилиши кўзда тутилади. 
Дидактик таҳлил филологик таҳлилга нисбатан бир қадар ташкилий-
мазмуний чекловлари борлиги билан ажралиб туради. Шуни алоҳида 
таъкидлаш зарурки, ўқув таҳлили ҳамиша “

Download 5,01 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   187




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish