Б. С. Мусаев а г р о к и м


рида калийн и нг м иццори м агнийга нисбатан кўп, л е ­



Download 6,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet104/310
Sana24.02.2022
Hajmi6,8 Mb.
#237581
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   310
Bog'liq
Агрокимё B.C.Musayev

рида калийн и нг м иццори м агнийга нисбатан кўп, л е ­
кин пастки цатламларга ўтган сари магний м иц дори  
орти б боради . Н атр ий н ин г м икдори цадим ий п ролю - 
вийда ш аклланган сур тусли цўнғир тупроцларда 2 ,2 — 
4 ,7 , янги п ролю вийда ш аклланган тупроцда эса 3 ,7 — 
9,6% ни таш кил цилади.
22-жадвал.
Сур тусли қўнғир тупроцлар таркибидаги гумус, азот, 
фосфор ва калий микдори
(М. У. Умаров, 1962)
Қатлам
чукурлиги
см
Гумус,
%
Ялпи
азот,
%
Фосфор
Калий
ялпи,
%
ҳаракат-
чан
мг/кг
ялпи,
%
харакат­
чан,
мг/кг
Пролювиал ётқнзнқлардагн ўргга цгмокли сур тусли қўнғир тупроқ
0-8
0,74
0,053
0,09
35,5
1,4
250
8-45
0,23
0,023
0,06
7,5
1,3
125
45-100
0,10
0,007
0,03
0,2
0,8
95


Элювиал қумлардаги енгил қумоқли сур туслн қўнғир тупроқ
0-8
0,57
0,047
0,10
24,6
1,8
369
10-20
0,33
0,035
0,08
сезилар-
2,1
438
27-37
0,28
0,023
0,07
сезилмас
1,61
120
23-жадвал.
Сур тусли қўнгир тупроцлар сингдириш комплексидаги 
асосий катионлар миқдорн
(Г. А. Тинина ва Г. Г. Решетов, 1969)
Туп­
рок
катла­
ми,
см
Ютилган асослар
мг экв. 100 г тупрокда
%ларда
Са 
Mg 
К. 
Na 
Са 
Mg 
К 
Na
Қадимий пролювийда шаклланган сур тусли қўнғир тупроқ
0-5
6,79
0,25
0,51
0,17
87,9
3,3
6,5
2,2
5-17
7,82
1,56
0,61
0,17
77,0
15,3
6,0
1,7
17-60 9,39
1,56
0,44
0,56
78,6
13,0
3,7
4,7
Янги пролювийда шаклланган сур тусли қўнғир тупроқ
0-3
1,73
0,40
0,56
0,26
58,7
13,6
19,0
8,7
3,13
2,13
2,39
0,57
0,19
40,3
45,2
10,8
3,7
15-25 3,06
0,93
0,14
0,24
70,0
21,3
3,2
5,5
50-60
1,20
0,93
0,13
0,24
48,0
37,2
5,2
9,6
Чўл қумли тупроқлари — анча кам ўрганилган туп­
р оц айирмаларидан \и со б л а н а д и . Гранулом етрик тарки­
би асосан қум ва баъзи ҳолларда қум оқдан иборат, 
қайси к и туп р оқ ҳоси л қилувчи о н а ж и н сн и н г эол қум 
ётқизиқлари ва қисм ан енгил алю вийдан и боратли ги- 
дан далолат беради.
Чўл қумли тупроқлари б и р -б и р и д а н фарқланувчи 
икки кичик типга — ҳақиқий чўл қумли тупрокдари 
ҳамда ўтлоқи чўл қумли тупрокдарига бўли нади . Ўтлоқи


чўл қумли тупроқлари си зот сувларининг сеэи л а р -се- 
зилм ас таъсири натиж аси ҳосил бўлади.
Чўл қумли туп рок дари нин г ю за қисм идаги би р неча 
см оқувчан қумдан иборат. А йни тупроқ типи би р қатор 
и ж оби й ф изик ави й ва сув-ф изик ави й хоссаларга эга 
бўлганлиги сабабли унда уси м ли к м ассаси чўл минта- 
қ аси н и н г бош қ а тупрокдаридагига н исбатан кўпроқ 
(1,5 т/га) тўпланади.
Ҳ ақ иқ и й чўл қумли тупрокдари таркибидаги гумус 
м икдори 0 ,2 —0,7 %ни ташкил қилиб, фульватлидир. 

Download 6,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   310




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish