Б. С. Мусаев а г р о к и м


қатламларга ўтган сари сези л ар -сези л м ас камаяди. Х ара­



Download 6,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet107/310
Sana24.02.2022
Hajmi6,8 Mb.
#237581
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   310
Bog'liq
Агрокимё B.C.Musayev

қатламларга ўтган сари сези л ар -сези л м ас камаяди. Х ара­
катчан ф о с ф о р би лан паст ва ўртача дараж ада таъ м и н ­
ланган.
Тақирли тупрокдар таркибида ялпи калий н и нг м и к ­
до р и кўп, лекин улар алм аш инувчан калий билан паст 
дараж ада таъминланган. Гумусга нисбатан бой ли ги , тар­
ки би да кол л ои д заррачаларнинг кўп бўлиш и тақир туп ­
рокларни си нгди ри ш си ғи м и н и н г катталиги бўйича чўл 
минтақа тупроқлари ичида би р и н ч и ўринга ол и б чика­
ди . Т уп р оқ н и н г ф а н у л о м ет р и к таркибидан келиб ч ик­
кан ҳ одда сингдири ш сиғи м и 100 г тупрокда 7 —8 мг 
ж е . дан 14— 16 мг • ж е . гача ўзгаради.


Тақирлар. Тақирларга хос асоси й хусусият тупроқ 
ю засида у зо қ муддат (и ю н ь ойигача) атм осф ера ёғи н - 
соч и н л ар и н и н г сакланиш и натиж асида 5—8 см калин­
ликда полигонал ш аклдаги қатқалоқнинг бўлиш идир. 
Н ам ланганда о с о н бўкадиган и л си м он заррачалар куп 
бўлгани туф айли тақирларнинг сув ўтказувчанлиги жуда 
ём он ва сув тутиш кобилияти анча ю қори.
У м ум ан олганда, тақирларда гумус м икдори кам, 
лек ин айрим ҳолларда рельеф нин г баланд қисм ларидан 
органик м оддаларн ин г ю вилиш и ҳи соби га би р мунча 
кўп бўлиш и ҳам м ум кин.
С и нгди ри ш си ғи м и ўртача — 8— 15 мг • ж е . ни 
таш кил қилади.
Тақирлар ва тақирли тупроқларга хос айрим агро­
ким ёвий маълумотлар 25-ж адвалда келтирилган.
2 5 -ж а д в а л .
Тақирли тупроқлар ва тацирларнинг айрим агрокимёвий 
кўрсаткичлари
(Г. И. Вайлерт 1951, Н. В. Кимберг, 1947)
Катлам
чукур­
лиги,
см
Гумус
%
Ялпи 
азот,%
Фосфор
Ялпи
калий,
%
Синг­
дириш 
сиғими, 
м г - ж е .
Ялпи,
%
рА
м г / к г
Тақирли тупрок,. Амударёнинг қадимий дельтаси
0-2
0,74
0.058
0,18
38,0
1,7
7,3
2-12
0,62
0,052
0,12
20,8
1,3
7,8
12-39
0,31
0,034
0,13
10,1
1,15
7,0
39-60
0,29
0,032
0,11
3,7
1,47
9,5
60-80
0,32
0,040
0,10
3,1
1,4
8,1
Тақирли тупроқ. Қашқадаренинг қадимий текислиги
0-8
0-69
0.067
0,12
42.6
9,1
8-2
0,58
0,060
0,11
9,2
15,0
60-70
0,30
0,046
0,13
16,2
15,2
Тақир. Қашқадарёнинг қуруқ дельтаси
0-6
0,6
0,07
0,14
2,13
8,6
6-15
0,7
0,07
0,13
2,02
8,5
15-22
0,7
0,07
0,13
1,62
7,0
22-35
0,7
0,07
0,14
1,60
4,5
50-60
0,7
0,07
0,13
1,57
-



Download 6,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   310




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish