Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet248/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   244   245   246   247   248   249   250   251   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Маънавият ва тафаккур >ркинлиги
427
сабаблари анча-мунча та^лил этилган. Аммо инкдрозга уч- 
раган рационализмга хозирги замон шароитида иррацио­
нализм мукобил була олмайди. А. Швейцер тугри таъкидла- 
ганидек, эски рационализм урнини унга нисбатан теран- 
рок,, янги рационализм эгаллаши керак, иррационализм 
эмас. Мана шуни эсдан чикармаслигимиз керак.
Узбекистоннинг мустакдл тараккиёти энг олий мак- 
садларни кузлайди, биз илм-фан ва техникани, юксак тех- 
нологияларни, маънавий маданиятни ривожлантириб, 
\акикий бозор муносабатларини карор топтирмокдамиз, 
жа\он \амжамиятига интеграция булмокдамиз. Инсон ка- 
молоти ва эркинлиги учун барча зарур шарт-шароитл ар- 
ни, шу жумладан, интеллектуал имкониятларни яратмок- 
чимиз. Олдимизга куйган максадларга эса факат теран акд 
ва чукур мантикка таянган тафаккур ёрдамидагина эри- 
шиш мумкин.
Аслини ол ганда рационал ва иррационал тафаккур тар- 
зи шаркий ва гарбий тамаддунлар, маданиятлар мо\ияти- 
дан, географик омиллар ёки динлар хусусиятидан келиб 
чикмайди. Эътироф этилган омилларнинг барчаси тафак- 
курга маълум даражада таъсир курсатиши мумкин, холос. 
Европа мамлакатларида. VI—VIII асрларни кУя турайлик, 
1X-X1V асрларда \ам Уйгониш даври (Ренессанс)гача ир­
рационализм ^укмрон эди.
Аксинча, IX—XII асрларда ислом дунёсида назарий та­
факкурда рационализм устун эди. Х,атто ислом ило\иёти — 
калом 
\ ш
рационализмга таянар эди. Ислом оламида Чин- 
гизхон истилосидан кейин маънавиятда, рационал тафак­
курда чукур инкироз бошланди. Лекин шунда \ам XV аср 
урталаригача рационал гафаккур таъсири иррационал мис­
тик тафаккурдан кам эмас эди.
Fap6 рационализмига ислом, айникса Ибн Рушд таъ- 
лимоти жуда кучли таъсир курсатган. Ислом илм-фани, 
адабиёти, маданиятининг Европага кириб келувчи асо- 
сий дарвозаси Испания булган. Чунки испанлар 650 йил 
араблар эдгссмронлигида яшаган, нафакат Укимишли ис- 
пан ру^онийлари, киборлари ва аслзодалари, савдогар- 
лари, шунингдек, анча кенг катлам испанлар \ам араб 
тилини билишган. Испаниялик ма\аллий муаллифлардан 
бири X аср охирида шундай сузларни ёзиб колдирган: «Энг


428
Абдурахрм Эркаев
машхур ёш христианлар араб адабиёти ва тилидан бошка 
адабиёт ва тилни билишмайди: улар тириш кодлик билан 
арабча китобларни укиб урганадилар; катга пул \исобига 
улардан бутун кутубхоналар тузи ш га шошадилар ва \а р
жойда араб фанини макгайдилар. Бошка тарафдан, хрис­
тиан китоблари эслатилган захотиёк» беписандлик билан 
бундай асарлар диктат килиш га арзийдиган кимматга эга 
эмас, дейдилар»1.
Бошка бир испан рухонийсининг юкорида кслтирил- 
ганга ухшаш фикрини И. Крачковский \а м таржима кдл- 
ган. Унда ошик-маъшуклар бир-бирларига она тилида эмас, 
араб тилида хатлар ёзиши, зодагон испанлар орасида мах- 
бубларига араб тилида разаллар ёзиш одатга киргани, улар 
Хатто она тилларини яхши билмасликлари айтилади. (Ушбу 
муносабат билан XVIII—XIX асрларда рус киборларининг 
француз тилида сузлашиб, ёзишмалар олиб борганини, 
Уз она тилларида жуда гализ гапирганини эсланг.)
Шундай килиб, Испания мусулмон ва христиан мада- 
ниятлари Урта асрларда бевосита якиндан алока килган 
мамлакат булган. Араб тилидан илмий асарларни лотин 
тили га асосан испан рухонийлари ва испан яхудийлари 
таржима килган. Арабчадан кдлинган таржималар Евро- 
пада Уйгониш даври (Ренессанс) бошланишига табиий- 
илмий турткилардан бири вазифасини бажарган. Аммо 
Европа Ренессанси Испанияда эмас, балки Италияда бош- 
ланди. Нега ижтимоий-иктисодий, сиёсий ва маънавий- 
маданий сабаблар йигиндиси Италияда Испанияга нис­
батан Ренессанс учун баракали келди?
Хамма омилларни тахлил килиш имконига эга эмас- 
миз. М авзуимиздан келиб чикиб ф акат битгаси хакида 
тухталиб Утмокчимиз. Европа олимларига XII асрдан бош- 
лаб Ибн Рушд (Аверроэс) асарлари таъсири жуда кучли 
эди. Ибн Рушд фалсафаси теварагида черков ва илм-фан 
Уртасида катти к бахслар олиб борилди. Хатто Рим като­
лик черкови Фома Аквинат талкинидаги анча-мунча сох- 
талаш тирилган Аристотель ва И бн Рушд таълимотини
'И кгибос С. Н . Григорян. «Средневековая философия народов 
Ближнего и Среднего Востока» М., 1966, 252-6. китоби буйича кел- 
тирилмовда.



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   244   245   246   247   248   249   250   251   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish