Маънавият ва тафаккур эркинлиги
433
кин кдпди. Тасаввуф Олло\ни а клан билиш мумкин эмас-
лигини, рационал тафаккур имкониятлари чекланганли-
гини тугри таъкидлади. Аммо у рационализм ва умуман
тафаккур имкониятларини анча-мунча паст бахолаб, куп-
рок иррационал туйгу, ишк завки, иррационал ишончга
устунлик беради. Куръон тафсири ва дин, шариат асосла-
рини тушунтиришда мажозий талкинга ортикча мойил-
лик курсатди.
Калом илми нега тасаввуфга етакчиликни бериб куйди?
Нега нисбатан рационалистик диний таълимот очикчаси-
га диний-мистик таълимотга нисбатан заифлик килди,
деган савол трилипщ табиий. Бу иррационализмнинг по
тенциал тарзда рационализмга нисбатан устунлигининг
намоён булиши эдими ёки бошка омиллар таъсирида бун
дай холат юз бердими? Аслида тафаккурда, айникса, илм-
фанда рационализм мантикий асос вазифасини бажаради.
Иррационалистик унсурлар, аксинча, куп холларда ил
мий назарияга, хулосаларга турли хатоликлар, ноаник-
ликлар кириб колишига сабаб булади.
Диний таълимотларда эса рационалистик ва иррацио
налистик карашлар ёнма-ён ёки коришик \олда келади.
Дин Уз табиатига кура иррационализмга якин. Шу боис
диний таьлимотнинг рационализм доирасида ривожланиш
имкониятлари чегараланган. Эртами-кечми ислом таъли
мот тизими рационал тафаккур билан зиддиятга келиши
табиий эди. Хадис илми, фикх ва адаб (ахлок), Куръон
тафсири, ислом илохиёти ва шариат асослари шакллани-
ши ва илк ривожланиш даврида барчага тушунарли були-
ши, гайридинлар ва жо^илларни исломга жалб килиши
лозим эди. Хар кандай илм, айникса янги илм — дунёвий
ёки диний буладими, катьи назар — аник ва окилона асос-
ларга, мантикка, барча томонидан тугри ва мумкин кадар
бир хил тушуниладиган атамаларга, коидалар ва тал-
кинларга эга булиши шарт. Шу боис Уша давр исломи акди-
расоликка, мантикка, рационал тафаккурга таяниши за
рурат эди. Аммо фикд мактаблари — махзаблар, шариат
асослари шаклланиб булгач, исломда х;атго чегараланган
рационализмга эхтиёж сусая бошлади.
Каломнинг иккинчи тарихий боскичи — апгьария ва
мотуридияда — бу кисман сезилади. Масалан, мотуридия-
28 — А. Эркаев
434
Абдурщим Эркаев
да нафакат аклга, шунингдек, нацдга таяниб иш тутиш
лозимлиги билвосита иррационализмга ён босишдир. Чун-
ки накл (ривоят шаклидаги анъана) замон талабига жа-
воб бермаслиги, \аётдан ортда колиши, ривоятда эса баъзи
бир нореал унсурлар аралашиб колган булиши мумкин.
Хар кандай накл хам аклга мос келавермайди.
Калом учун Оллох - борликнинг ягона ва мутлак ман-
баи, яратувчиси ва белгиловчиси. У ягона ва булинмас,
моддий хусусиятларга эга эмас. Шу сабабдан инсон тасав-
вурларига мос келмайди. О лло\, сифатларига кура, нафа-
КЭт — Р а\м он ва Рахим, У, шунингдек, Ж аббор ва Каххор.
Инсон Оллох йулидан бориши лозим ва мажбур. Унинг
тавдири азалдан белгиланган. Аммо инсон бу дунёда фа-
кат чегараланган танлаш имкониятига эга (увол ва савоб,
\аром ва халол, куфр ва муминлик, яхшилик ва ёмонлик
Уртасида). Оллохни инсондан тубсизлик ажратиб туради.
Калом тадкикот ва кизикиш доирасида инсон ру\и-
нинг эркинлиги ва абадийлиги масаласига эътиборни су-
сайтирди.
Тасаввуф, каломдан фаркли, О лло\ васлига етишиш
(воеил булиш) масаласини куйди ва Узича уни ижобий
\а л килди. Энди Оллох нафакат универсал асос ва манба,
шунингдек, инсоннинг яшашдан максадининг бирдан-бир
мазмунига хам айланди. Тасаввуф инсон ва Оллох Уртаси
даги трансцендент тубсизликни енгиб утишга имкон
TyF-
дирди.
«Мистикларни мудом имманентизмда, яъни Худонинг
ва кэлбдаги илохийликнинг имманентлигини (ички аж-
ралмас, тугма хислатлигини —
А. Э.)
тан олишда айблаб
келищди. Хакикатан, мистика Худо ва инсон Уртасидаги
трансцендент тубсизликни енгиб утади. Расмий теология
(илохиёт илми —
А. Э.)
Узини холис [илм] хисоблар ва
м истиканинг субъективлигига карама-карш и кУяр эди.
М истик тажрибада трансцендентлик имманентликка ай-
ланади*1. Бу ф икр айнан тасаввуфга \а м тааллукли. Тасав
вуф Оллохни инсон миясидаги мавхум, аник тасаввур этиш
мумкин булмаган тушунчадан инсон калбининг ишкига,
завкига айлантирди. Оллох инсон билан, инсон О лло\ би
лан бирлашиш имкониятига эга булди.
'П . В. Алексеев, Н. В. Панин.
Ф и л о с о ф и я . М .,
1997, 68-6.
Do'stlaringiz bilan baham: |