Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet259/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   255   256   257   258   259   260   261   262   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Маънавият ва тафаккур эркинлиги
449
ри буни тез англаб олдилар ва хаётга, мехнатга рационал 
ёндашувни тарриб этдилар.
Далил сифатида АК,Шнинг дастлабки маърифатпарвар- 
ларидан, миллат асосчиларидан бири Бенжамин Франк­
лин асарларидан бир неча парча келтирмокчимиз:
«Унутма, вакг пулдир»... «Агар сен акдли ва халол киши 
сифатида танилсанггина, йиллик 6 фунт фоиз хисобига 
фойдаланиш учун 100 фунт к;арз олишинг мумкин. Ким­
дир кунига 4 пенс чакдни бекор сарфласа, у бир йилда 
бесамар 6 фунтни йукотади, бу эса 100 фунтдан фойдала­
ниш хукукининг бахосидир. Кимдир кунига 4 пенс кдйма- 
тидаги вактини йукртса, майли у бор-йуги бир неча ми- 
нутни ташкил этсин, у жами кунлар йигандисида бир йилда 
100 фунтдан фойдаланиш имкониятини бой беради».
«Унутма, кредит пулдир»... «Мацолни эсда тут: кимки 
вактида т^ласа, унга бошк,аларнинг хамёни очикдир. Бел- 
гиланган муддатда аник; хисоб-китоб кддадиган киши дуст- 
ларидан истаган пайтда уларга зарурлиги сезилмай турган 
пулларини карзга олиши мумкин». «Шу боис олган к;ар- 
зингини белгиланган муддатдан бир соат дам ортик,ча ке- 
чшсгирма». «Кулингдаги барча нарсани узингники деб би- 
лишдан ва шунга мувофик яшашдан э\тиёт бул. Кредит 
манбаи бор купчилик кишилар уз-узини алдаш тузогига 
тушади. Буни четлаб утиш учун уз харажатларинг ва даро- 
маддарингни аник; хисоблаб бор...»
Халол ва ме\натсевар булишни дин х;ам одамлардан 
талаб кдлган. Халоллик ва мехнатсеварлик — савоб, Худо- 
га маъкул. Нохалоллик ва текинхурлик — увол, гунох- Ди­
ний тарбия негизида потенциал тарзда куркдтиш яширин 
(гунохкорларнинг урни - дузах). Аммо инсоният бутун 
умри давомида куркувда яшаши ва мехнат к^илиши мум­
кин эмас. Куркув окдбатда хаётга, мехнатга иррационал 
муносабатни шакллантиради. Бенжамин Франклин халол­
лик — фойдали, яхши яшашинг, кредит олишинг, бойи- 
шинг учун мехнатсеварлик «.аторида энг зарур фазилат 
деб хисоблайди. Нохалоллик — зарар. Хеч ким сенга ишон- 
майди, кредит бермайди. Бундай ёндашувда куркувга на 
бевосита, на билвосита урин бор. Тарбия асосига хаётга 
ва мехнатга рационал муносабат куйилган.
Шарк; мамлакатларининг XVI-XIX асрларда таракки-
29 — А. Эркаев


450
Абдур/vfUM Эркаев
ётда ортда к;олиб кетишининг ижтимоий-икгисодий ри­
вожланиш такозо этадиган дунёкараш билан, хусусан ра­
ционал тафаккур юритишнинг ортда колиши билан 
6
o f

лиц томонларини жамият хаётининг хар бир сохаси буйи­
ча та\лил кдлиш ва ишонарли далиллар келтириш мумкин. 
Лекин М. Вебердан битгагина и к,ти бос келтириш билан 
чекланамиз: «Турфа хил олий укув муассасалари, жумла- 
дан, бизнинг университетларимиз ва академияларимиз- 
ни шаклан эслатувчилари хам турли халкдарда мавжуд 
булган (Хитой, ислом мамлакатлари). Л екин замонавий 
Узига хос мазмундаги рационал ва систематик, яъни про­
фессионал илмий фаолият ва мутахассис олимлар факат 
гарбдагина маълумки, уларнинг мутахассис-хизматчи си­
фатида мазкур маданиятда хукмрон мавкеи, энг аввало, 
замонавий 
F ap6 
давлати ва замонавий 
Fap6 
икгисодиёти- 
нинг таянчи булиши кузда тутилади»'.
Вебер ижтимоий хаётнинг бошка сохаларига хам шунга 
Ухшаш холат хос булганини таъкидлайди.
Fap6fla ижтимоий муносабатлар шу даражада рацио- 
наллашган ва объективлашганки, улар алохида шахе, жа- 
моа хохиш-иродасидан, кайфияти ва мойилликларидан, 
дидидан, урф-одатлардан, маиший мазмундаги одамгар- 
чиликдан устун туради. Масалан, хизмат бурчини бажара- 
ётган давлат амалдори факат Узининг хизмат Низомига, 
Конунга, юкори мансабдор берган буйрукка (бу хам ни- 
зомда белгиланган) буйсунади. Унинг хизмат бурчини ба- 
жаришида хар кандай таниш-билишчиликка, кунгилчан- 
ликка йул куйиши такикланади. У нинг хизмат обрУси 
купрок шахеий фазилатлари билан эмас, балки йурикно- 
ма ва низомга биноан ан и к ва тез харакат кила олиши, 
шахеий хис-эхтиросдан устун була олиши билан белгила- 
нади, яъни унинг функционал (хизматчилик) хислатла- 
ри инсонийлик фазилатларидан устун хисобланади.
Ж амиятнинг давлат хизматчиларига бундай талаб кУ- 
йиш и турли узбошимчаликларнинг, нуфузли амалдор ва 
шахслар илтимоси, талаби ёки турли найранглари жами­
ятдаги конунлар ва тартиблардан устун булиб кетишининг,
'М. Вебер. Избранные произведения. М., «Прогресс», 1990 й., 
46-6.



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   255   256   257   258   259   260   261   262   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish