Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet261/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   257   258   259   260   261   262   263   264   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Маьнавият ва тафаккур эркинлиги
453
лар каторига кутарилишимиз, к.олок.лик ва кашшоклик- 
ни бартараф этиб, 
кимдан амалда кам булмасликни 
таъминлашимиз керак. Хар бир сохада эришган ютукла- 
римиз замон талабларига мос булиб, одамларимизда 
хакконий миллий Fypyp усишига хизмат килмога лозим. 
Худди шундай катта авлодга хос ижтимоий куркув барта­
раф этилиши ва у ёш авлодда тикланмаслигининг барча 
иктисодий, сиёсий, хукукий, ижтимоий-психологик ва 
маданий-маърифий чоралари курилмоги шарт.
Халолликка ва адолатга асосланган хакикий бозор ик- 
тисодиётини шакллантириш, иктисодиётни эркинлашти- 
риш, ишлаб чикаришни ва мехнатни окилона ташкил 
этиб, ёлловчи ва ёлланувчи уртасидаги муносабатларни 
узаро масъулият ва конуний меъёрларга катьий риоя кал­
ган холда ташкил этиш зарур. Тадбиркор ва ишчи-хизмат- 
чининг хукуклари амалда кафолатланиши керак. Шу боис 
Узбекистонда давлат хокимиятининг хар учала бугани тад- 
биркорликка ва мехнат мухофазасига оид конунчиликни 
мунтазам такомиллаштириб, бойитиб, улар ижросини таъ­
минлаш ва назорат этиш механизмини кучайтириб бор- 
мокда. Хужалик масалалари буйича ихтисослашган махсус 
суд тармори вужудга келди. Мамлакатимизда шундай шарт- 
шароит ва ижтимоий-маънавий мухит карор топиши ва 
мустахкамланиши зарурки, хар бир киши биринчи нав- 
батда халол мехнат килиб, изланиши, уз акли ва фароса- 
тини ишга солиши эвазига жамиятда кузлаган ижобий 
максадига эришиши мумкинлигига каттик ишонмога, узи 
ва бошкалар мисолида бунга амин булмога лозим.
Бу нафакат иктисодий шарт-шароитларни, шунинг­
дек, сиёсий бошкарувнинг янада либераллашувини, де­
мократия ривожланишини, фукаролик жамияти асосла- 
ри мустахкамланишини хамда хар бир фукарода сиёсий 
ва 
ХУКУКИЙ 
маданият усишини, дунёкараши кенг ва те- 
ран, тафаккури эркин булишини такозо этади.
ТАФАККУР ЭРКИНЛИГИ МЕЗОНЛАРИ
Демократик ва эркин жамият куришнинг мухим фун- 
даментал шартларидан бири тафаккур эркинлиги га кенг 
йул очишдир.


454
Абдурацим Эркаев
Эркин тафаккуриинг асосий белгиларидан бири ижо- 
бий маънодаги фаоллик ва мустакилликдир (Э. Фромм). 
Лекин бунга эришиш 
бир даврда осон кечмаган. Чунки 
хар бир давр тафаккурга Узи бериши мумкин булган дара- 
жадан ортик эркинлик беролмайди. Хар бир даврда муайян 
мафкуравий клишелар, колиплар, меъёрлар асосида фикр- 
лаш нинг баркарор стереотиплари вужудга келади.
Ижтимоий тараккиёт даражаси ва сиёсий тузум хусу- 
сиятлари тафаккур эркинлигининг имкониятларини, на­
моён булиш шаклларини белгилайди. Баъзи тарихий давр- 
ларда тафаккур эркинлиги хатто мистик шаклларда юзага 
чикиши мумкин.
Европада илк капитализм шаклланиши жараёнида та­
факкур эркинлиги хуэфикрлилик сифатида вужудга кел­
ган ва ривожланган. Ушанда хурфикрлилик тафаккуриинг 
черков догматикасидан, илм-фаннинг диндан мустакил 
ривожланишини, бошкача айтганда, тафаккуриинг дунё- 
вийлашишини англатган. Хурфикрлиликнинг ижтимоий 
негизини ж ам иятнинг асосий институтлари — давлат, 
иктисодиёт, 
ХУКУК, 
маориф ва илм -ф ан, 
с о б л и к н и
сак- 
л а т ва ш.к.ларнинг секуляризация булиши, яъни черков 
таъсиридан мустакил булиши ташкил этади.
Рарбда секуляризация жамиятнинг, айникса илм-фан 
ва тафаккуриинг табиий-тарихий ривожланиши махсули- 
дир. У пишиб етилган объектив ходиса сифатида вужудга 
келди. Европада хурфикрлилик сунъий равишда зуравонлик 
билан халк онгига сингдирилмади. Черков ва дин хам таъ- 
киб этилмади. Лекин черковга нисбатан танкид кучая борди. 
Замон талабларига жавоб бермай колган католицизм баг- 
рида дастлаб протестантизм окими пайдо булди. Сунгра 
маърифатпарварлар ва илк капитализм назариётчилари 
томонидан черков ва дин каттик танкид килинди. Айник­
са бу борада француз маърифатпарварлари — энциклопе­
дист олимлар ва Вольтер сингари файласуф-адиблар ижо­
дий фаолияти тараккиётга катга таъсир кУрсатди. Охир- 
окибатда католик черков узининг баъзи даъволарини кайта 
куриб чикишга, давлат ишларига аралашишдан воз ке- 
чишга мажбур булди (янгитдан пайдо булган окимга ман- 
суб черковлар хам).
Турри, протестантизм ва католицизм Уртасида узок д а­



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   257   258   259   260   261   262   263   264   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish