А. Тешабаев, С. Зайнабидинов, И. Каримов, С. Власов, В. Абдуазимов



Download 0,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet59/86
Sana14.07.2022
Hajmi0,93 Mb.
#799518
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   86
Bog'liq
2. Укув кулл. Сирт физикаси

10.1,а-б расм -
пропорционал ва р-n
ўтишга қўйилган кучланиш
билан логарифмик қонун бўйича ўзгаради. 
Ортиқча 
k
i
-тўла токнинг катталиги
i
k
=j
k
ℓ (10.1)
кўринишда ифодаланади, бунда 
k
j
-каналнинг бир бирлик узунлигига тўғри 
келган ортиқча ток,
l
-узунлиги. 
Канал бошланган жойдан х масофада
i
k
=j
k
( ℓ-X) (10.2) 
Агар х масофада кучланиш тушиши U(x) бўлса, инверсион қатлам 
x
R
-
қаршилиги U(x) га пропорционал, яъни
R
x
=AU(x) (10.3) 
бунда А-атроф-муҳитга боғлиқ коэффициент. Х кесим учун 


80 
)
(
x
l
AU
i
R
dx
du
x
x
x




(10.4) 
тенгламани ёзиш мумкин . Бу тенгламани интегралласак





l
k
dx
x
l
Aj
u
du
0
)
(
;
ln(U
l
/U
0
)=Aj
x
(ℓ
2
/2) (10.5) 
бундан:
l=
),
/
ln
2
(
x
O
l
Aj
U
U
i
k
=i
k
ℓ = 
)
/
ln(
2
o
l
k
I
U
A
j
(10.6) 
l
U
-канал охиридаги кучланиш ,U
0
- берилган кучланиш . 
9.1- бандда каналлар ҳосил бўлиши ҳақида дастлабки маълумот 
берилган. 
Юқори Ом. ли материалларда каналлар осон ҳосил бўлади, чунки, бу 
ҳолда инверсион қатлам ташкилланиши учун қиёсан кичик зоналар эгилиши 
кифоя. 
Агар асбобнинг соҳалари бир-бирига яқин қаршиликка эга бўлса, 
атроф -муҳит ўзгарганда , масалан, нам атмосферадан қуруқ кислородга 
ўтилганда дастлаб р - соҳада, кейин эса n - соҳада канал пайдо бўлиши 
мумкин. 
р -материалда каналлар осон ташкилланади ва n материалдагига 
нисбатан барқарорроқ бўлади. 
p-n ўтишдаги кучланиш муайян критик қийматдан ошганда ўтишнинг 
тескари токи кескин ортиб кетади, тешилиш ҳодисаси кузатилади. Тешилиш 
кучланишининг ҳажмдагига нисбатан пасайиши сабаби: сирт яқинида p-n 
ўтиш соҳасининг торайиши бўлади, ўтиш ичида майдон каттаяди. Бу ҳолда 
сиртга яҳин соҳада заряд ташувчиларнинг кўчкисимон кўпайиб кетишига 
шароит пайдо бўлади. Бу эффект билан p-n ўтишнинг тескари токи дрейфи 
ҳам боғланган. 
Сиртга яқин соҳа заряд ташувчиларнинг кўпайиши транзисторнинг 
импульс режимида ишлаш шароитини ўзгартириб юборади. 

Download 0,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   86




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish