А. Отакузиев, Н. П. Исмоилов, Ф. М. Мирзаев



Download 14,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet84/198
Sana23.02.2022
Hajmi14,03 Mb.
#129746
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   198
Bog'liq
Noorganik materiallar kimyoviy texnologiyasi (A.Ismatov va b.)

Магнезиал богловчилар. Чукинди 
tof
 жинслари — маг­
незит ва доломитни шахтали ёки айланма хумдонларда
700...950°С да пиш ириб магнезиал богловчилар олинади. 
Каустик магнезит (M g C 0 3) ни пишириш жараёнида ундан 
карбонат ангидрид гази ( С 0 2) ажралиб чикади, колган 
магний оксид (MgO) эса моддага богловчи хусусиятини 
бахш этади. Олинган м а\сулот туйилади ва тунука бочка- 
ларга жойланиб, курилишларга юборилади.
Каустик магнезит оддий сувда котмайди. У хлорли маг­
ний (M gC l2*6H20 ) эритм аси билан ко ри ш ти ри лган д а 
M g(OH)2ea 3MgO M gCl2 \оси л булади ва аста-секин кота- 
ди. Каустик магнезит кориш маси курукликда тез котади. 
Тиш лаш иш 40 минутдан сунг бошланади, тугалланиши 
эса 8 соатгача давом этади.
Каустик доломит (C a C 0 3 M g C 0 3) ни 900°С да кизди- 
рилса, ундаги M gC 03 магний оксид (MgO) ва карбонат 
ангидрид ( С 0 2) газларига ажралади, яъни диссоциланади. 
Аммо ундаги кальций карбонат (С а С 0 3) узгармасдан кум 
ёки шагал куриниш ида колади.
Ох;ак ишлаб чикариш.
Таркибида 8% гача тупрок булган кальций ва магний 
карбонат 
tof
 жинсларидан — бур, охактош, доломитлаш - 
ган ва мергелли о\актош ни пиш ириб жуда арзон, \авод а 
тез котадиган богловчи материал—ох,ак олинади. Олинган 
мах,сулот булак-булак о к ёки кулранг булиб, у сувсиз 
кальций оксид ва магний оксиддан иборат. Буни сунмаган
www.ziyouz.com kutubxonasi


булак ёки кесак о \а к дейилади, уни майдалаб кайновчи 
о \а к олинади. Кондан келтирилган о \ак то ш , асосан шах­
тали, кисман айланма ёки дойра шаклидаги хумдонларда 
950—1100°Сда пиширилади (18-расм).
Шахтали печлар баландлиги буйлаб куритиш , кизди- 
риш , пиш ириш ва совитиш булимларига ажратилган. Хум- 
доннинг баландлиги 20 м, ички диаметри 4 м гача. Хум- 
донга солинган 120 т о\актош 24 соатдан сунг булак- булак 
куриниш идаги о \ак к а айланади. Ёкилги харажати куйди­
рилган о \ак н и н г 15... 17% ни таш кил этади.
Сунмаган о \ак к а сув таъсир этса, у куйидаги реакция 
асосида сунади: СаО + Н 20 = С а (0 Н )2 + 1160 Ж.
Агар сунмаган о \а к булакларига кам микдорда (35...50%) 
сув солинса, у майдаланиб сунади ва кукунсимон-о.\ак хрсил 
булади. Курилишда сундирилмаган ох,ак махсус гидратла- 
гичларда кукун килиб кейин сундирилади.
0 \ а к курилишга булак-булак, кукун, хамир ёки сунди­
рилмаган кукун \олида келтирилади. Булак-булак о \ак н и н г 
зичлиги 2300...2400 кг/м 3, кукун о \ак н и ки 500 к г /м 3, ту- 
йилган ох,акники эса 600 кг/м 3 (19-расм).
0 \ а к хамирнинг ширали ва ш ирасиз хиллари \ам бор. 
Ш ирали о^акнинг суниш даври ш ирасиз о \ак н и к и га н и с­
батан кам.
0 \ а к суниш тезлигига кура, тез сунувчи (купи билан 8 
минут), уртача сунувчи (купи билан 20 минут) ва секин 
сунувчан (камида 25 минут) турларга булинади.
Айрим хрлларда, о \ак н и н г суниш вактини тезлатиш 
максадида унга иссик сув кушилади. 0 \ а к сундирилгандан 
сунг у 1—2 кун тинч \олатда сакпанади.
Оддий ох,ак хамири билан тайёрланган курилиш кориш- 
масининг котиши бир неча кун давом этса, сунмаган о \а к
Коришмаси 30...60 минутда котади. Бундан таш кари, сунди­
рилмаган о \а к кукуни кам сув талаб этади. Ш унинг учун 
сундирилмай туйилган о \а к кориш м асининг си ки ли ш да­
ги муста\камлик чегараси, зичлиги ва чидамлилиги сунди- 
рилган о\акн и ки д ан бирмунча куп. Ох,ак кориш м асининг 
котишига, асосан икки фактор таъсир курсатади: ута туйин­
ган кориш м анинг котиш жараёнида унда кальций гидрок- 
сиднинг кристалл \о лд а ажралиш и; х,аводаги карбонат а н ­
гидрид гази таъсирида куйидаги реакция оркали С а С 0 3 
нинг \о си л булиши:
www.ziyouz.com kutubxonasi


Ёцилги омбори 
i
Таъминлагичли бункер
J,
Майдалагич
I
Сим галвир
I
Майдаси Товар фракция
А
Бункер 
'  
Дозалагич
Охактош кони
I
Тош бункери 
(таъминлагичи билан) 
i
Панжара сим галвир 

 
Элак ости Йирик булаклари 
ма^сули
А-----
Майдалагич

г  i
Сим галвир

Download 14,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish