А. Отакузиев, Н. П. Исмоилов, Ф. М. Мирзаев



Download 14,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet81/198
Sana23.02.2022
Hajmi14,03 Mb.
#129746
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   198
Bog'liq
Noorganik materiallar kimyoviy texnologiyasi (A.Ismatov va b.)

Гипс ишлаб чикариш. Курилиш гипси уч хил усулда иш ­
лаб чикарилади:
1. Гипс-тош кукунлатиб туйилади ва пиширилади.
2. Гипс-тош майдаланиб пиширилади, сунгра туйилади.
3. Гипс-тош майдаланиб, юкори босимли сув бугида 
ишланади ва куритилиб туйилади.
Гипс-тош шахтали ва айланма хумдонларда ёки 
6 y F  
бериладиган автоклавларда пиширилади. Шахтали хумдон- 
ларга 15 мм йирикликда, 
6 y F
бериладиган автоклавларда 
эса 25...50 мм йирикликда солинади: козонларга гипс-тош 
кукун хрлида солинади.
Гипс-тош болтали майдалагичларда ёки пулат шарли 
тегирмонларда майдаланади.
Амалда гипсни кайновчи козонларда пиш ириб олиш 
усули кенг таркалган. Пулат цилиндр ва вертикал укка 
урнатилган коргичдан иборат булган козон га кукун — ту- 
йилган гипс солинади. К рзоннинг диаметри буйлаб туртта 
иситгич кувурлари утказилган. Уларда хом гипс пиш и ри ­
лади ва тайёр махсулот козон тагидаги галвир оркали гипс 
йигувчи бункерга тушади. Крзоннинг 2 м
3
\аж м и н и н г иш 
унуми 
1
соатда 1000 кг ни ташкил этади. Гипс кукуни- 
нинг козонда пиш иш вакти 1... 1,5 соат.
Асосан яримсувли гипсдан иборат булган ва гипс-тош - 
дан термик ишлаш йули билан тайёрланадиган курилиш 
гипси деб аталувчи махрулотни фосфогипсдан \ам  олиш 
мумкин. Бунинг учун фосфогипс таркибидаги фосфат кис- 
лотасини ювиб ташлаш керак. Акс холда, биринчидан, 
фосфогипс таркибидаги фосф ат кислота тайёр махрулот- 
нинг тиш лаш иш муддатини узайтириб юборади, иккин- 
чидан, курилиш ф осф огипсининг механик мустах^амли- 
ги жуда паст даражада булиб, ундан факат курилиш гип- 
сига кушимча сифатида фойдаланиш мумкин.
Гипснинг характеристикаси. Уз кристалл структурасига 
кура, гипснинг куйидаги асосий хиллари бор: шакарсимон 
синик майда донали зич гипс ёки бушликда тартибсиз йуна- 
ладиган йирик донали гипс (алебастр); ипаксимон товла- 
надиган, тугри жойлашган, ипсимон кристаллардан тар- 
киб топган толали жинс х,амда катлам структурали ясси 
тиник кристатлар тарзида жойлашган пластинкасимон гипс.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Таркибида икки молекула сув булган гипс моноклин 
сингонияга мансуб. Унинг кристалл тури С а2" ионлари 
х,амда SO
4
' сульфат тетраэдраларини уз ичига олган сув 
молекулаларидан иборат катламлар билан булинган кават- 
лардан таркиб топган.
Одатда, гипс устунсимон ва таблеткасимон шаклларда 
к р и стал л ан и б , куп и н ч а калдиргоч д у м и н и эслатувчи 
Кушайрилар ^осил килади. Ш унингдек, кирралари кий- 
шик, ва юзаси силлик, ёсмиксимон кристаллар \а м гипс 
учун хос.
Гипс-тош нинг зичлиги ундаги аралаш маларга боглик, 
булиб, 2200...2400 к г/м
3
ни ташкил килади. Гипсдан тай ­
ёрланган ш агалнинг х,ажм массаси 1300... 1600 к г /м
3
дан 
иборат булиб, намлиги кескин равишда 3...5% ва ундан 
\ам купрок чегарада узгариб туради.
Гипснинг сувда эрувчанлиги 18° С да — 0,2; 40°С да — 
0,21 ва 100°С да — 0,17%. Шуни айтиш керакки, температу- 
ранинг 32°-4ГС оралигида гипснинг эрувчанлиги энг юкори 
булади. Гипснинг сувда эрувчанлиги гипснинг ута туйинган 
эритмалар *осил килиш кобилиятига, ш унингдек, унинг 
кристалларини катта-кичиклигига боглик, 25°С да гипснинг 
эрувчанлиги, кальций оксид \исобида 
2
мкм катталигида- 
ги кристаллар учун 2,08 г/л га етади, кристаллар катталиги 
0,3 мкм булганда эса эрувчанлик 2,47 г/л га тенг. Агар бунда 
кальций оксид гидрати х,ам иштирок этса, кальций суль- 
фатнинг эрувчанлиги сусаяди. Гипснинг суюлтирилган хло­
рид кислота ва нитрат кислоталардаги, ш унингдек, айрим 
тузларнинг эритмаларидаги эрувчанлиги сувдагига нисба­
тан юкори.
Температура ва кизиш шароитларига боглик хдлда сувли 
ва сувсиз кальций сульфатнинг турли м одиф икациялари- 
ни \о си л килиш мумкин. Уларнинг кристаллари зичлиги, 
шакли ва улчамлари, гидратация и сси кли ги , иссиклик 
сигими, оптик хусусиятлари ва бош калар билан бир-би- 
ридан ф арк килади.
Кальций сульфатнинг куйидаги м одиф икациялари маъ­
лум:
1. И к к и м о л ек у л а сувли к ал ьц и й су л ь ф а т (ги п с) 
C a S 0
4
-2Н 20 ;
2
. а — ярим молекула сувли кальций сульфат ( а —ярим- 
гидрат);
www.ziyouz.com kutubxonasi


а - C a S 0
4
0,5Н20
(3 - C a S 0
4
0,5H
2
0 ;
3. (3 — ярим молекула сувли кальций сульфат ((3 — ярим- 
гидрат);
4. а — сувсизлантирилган яримгидрат а — C a S 0 4:
5. (3 — сувсизлантирилган яримгидрат Р — C a S 0 4;
6
. а -эр у в ч ан ангидрид а — C a S 0 4;
7. Р-эрувчан ангидрид Р — C a S 0 4;
8
. эримайдиган ангидрид C a S 0 4.
Гипс сувсизлантирилганда, дастлаб яримгидратга ай ­
ланади, сунгра кизиш жараёнида сувсиз модификацияларга
— ангидритларга айланади. а - ва Р -модиф икацияларнинг 
х,осил булиши иссикдик таъсирида ишлов бериш шароит- 
ларига боглик,.
р-яри м ги д рат деб аталувчи модификация дегидрата­
ция жараёнида сувнинг 6yF \олида чик,иш шароитида \осил 
булиб, натижада бу м одиф икация зарралари ички юзаси 
анча ривожланган структура \о си л к,илади. а -я р и м ги д р а т 
гипсга сувда ёки туз ва кислоталарнинг сувдаги эритм ала- 
рида иссикдик таъсирида ишлов берилаётганда \оси л була­
ди. Бунда сув суюк,томчи \олатида ажралиб, а -я р и м г и д - 
ратнинг зич кристаллари \оси л булиши учун ш ароит ту- 
гилади. 
Н атиж ада, (3-я р и м ги д р а т 
за р р а ч а л ар и н и н г 
солиш тирм а сат\и а-яр и м ги д р атн и к и га нисбатан анча 
(2,5...5 марта) юк,ори булали Агар а - ва Р -яримгидратлар 
тенг \аж м даги сувда к,орилса, \оси л буладиган гипс-тош - 
нинг мустах,камлиги х,ам узаро тенг булади.

Download 14,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish