А к а д е м и я а. А. О р т и д о в



Download 5,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/38
Sana25.09.2022
Hajmi5,95 Mb.
#850206
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   38
Bog'liq
Хуфёна иқтисодиёт. Ортиқов А

Аибшгаг 
шакялари жавобгарликни бел гид а ш жараенида 
Хисобга один ад и. Бундай холл ар да айбнинг ш аклларини 
TVFpn аникдаш ута му.\им функция бул и б юзага ч и кади. 
Лекин хуцукбузарликнинг икгисодий габиатини. мохи- 
ятини аниклашдай мураккаб 
ва 
асосий а\амиятга эга 
булган муаммода умум эътироф этган сндашув йук.
Уш бу асарда асосий эътибор турли куринишдаги 
ху кукбуза рл и к.1! ар н ин г 
икдисодий 
хусусиятига 
к,ара- 
тилган, бундан мацсад, уларнинг олдини оли ш буйича 
самарали чора-тадбирларни ишлаб чикишдир.
Бозор 
муносабатларига 
утиш 
шароитида 
хукук,- 
бузарликнинг олдини олиш ни ташкилий томондан са- 
марали амалга ошириш учун уларнинг юзага келиш са- 
бабларининг «п огон ам а-п огон а»ли ги хусусвда аник та- 
саввурга эга булиш зарур. Хужалик сохасидаги ХУКУК- 
Рузарликларнинг иктисодий сабабларининг хусусияти 
цуйидн иларни белгилайди.
89


Бириннидан
, бозор муносабатларига утиш даврида 
ж иноятчиликнинг 
икдмсодий 
сабабларини 
иш лаб 
чик,арнш 
кучларининг 
ривожланмаганлиги 
ташкил 
килади. М оддий бойликларни ишлаб чикариш х,ажми ва 
суръатлари иж тимоий каётнинг барча сохдлари та- 
раккиётини белгилайди. Зеро, уш бу омил ж иноятчилик- 
ка бевосита ёки билвосита таъсир этади. Уларнин г аео- 
сий йуналиш лари: а) жамият аъзоларининг талаб ва 
э\тиёжлари (б у ерда маданиятли шахснинг он п и к реал 
талаб ва э^тиёжларн назарда тутиляпти) хдмда бу таяаб 
ва э.\тиёжларни лепит крндира олиш имкониятимн бе- 
рувчи моддий бойликлар иш лаб чикариш даражаси 
уртасидаги зиддиятларнинг юзага келиш и; б ) хрзирда 
х;ам баъзи касблар сакданиб долганки, улар уз хусусияти 
ва мазмунига кура, кун кечириш воситасидан маънавий 
эх,тиёж воситасига утишга кумаклашмайди ва бу билан 
индивидца жамиятга к;арши хусусиятлар ш аклланиш ини 
енгиллаш тиради; в) ш ахснинг хдр томонлама, баркамол 
ривожланиши учун зарур имкониятларнинг камайиши 
(буш вакт камайиши х,исобнга); г) ахрлининг маданий, 
маънавий даражасини ош ириш учун ажратиш мумкин 
булган моддий ресурслар ва инсон захираларининг чек- 
ланганлиги.
Умуман олганда, утиш даври шароитларида ишлаб 
чикариш кучларининг ривож ланганлик даражаси бево­
сита 
ёки 
билвосита, 
куп 
ёки 
кам 
даражада 
хукукбузарликнинг барча колган ом илларининг маж- 
муини белгилайди.
И ккин чи да н

утиш 
даврида 
хукукбузарликнинг 
иктисодий табиатини мулк ш аклларининг турли-ту- 
манлиги туфайли юзага келадиган зиддиятлар б е л ­
гилайди. Ш у билан бирга. турли мулк шаклларининг 
мавжудлиги 
объектив 
заруриятдир. 
Зиддиятлар 
эса 
«бттзники» 
х,амда 
«м ен и к и » 
туш унчаларининг бузиб 
талкин килиниш и, давлат мулкининг «\еч кимники» деб
90


талкин кдяиниш и, хаётга нисбатан истеъмолчи нукатай 
назаридан ёндашиш каби куринишларда юзага келади.
Учинчидан,
давлат томонидан белгиланган м олия- 
>укук нормаларининг мукаммал эмаслиги ва бунинг 
окибатида давлатга, корхона ва фирмаларга моддий зиён 
етиши хУКУКбузарликнинг ицтисодий сабабларидан бири 
Хисобланади. 
М олиявий-хукукий 
муносабатларнинг 
субъектлари булмиш давлат, хужалик юритувчи субъект- 
лар ва фукаролар бюджет, соли к,, кредит, пул муомала- 
си, 
валюта 
операцияларида 
иштирок 
этадилар 
ва 
Конунчиликдаги номутаносибликлардан фойдаланади- 
лар. Бирок, хуокалик юритувчи субъект мослаш ган товар 
ишлаб чик,арувчи булиб, ун инг максади — фойда олиш 
Хар доим х,ам давлат манфаати билан мос келавермайди, 
бу эса, уз навбатида, молия муносабатларида кри­
миноген ом и лларн ин г юзага келиш ига сабаб булади.
Турт инчидан
, пул-кредит муносабатларидаги номута- 
носибликлар, хусусан, бозор муносабатларига утишда 
накд 
пул 
операцияларининг 
юзага 
келиш и 
хам 
хукукбузарликнинг иктисодий сабаби сифатида юзага 
чикди. У ш бу ж иноий бойиш нинг мохияти накдсиз пул- 
ларни муайян мукофот эвазига (накд пулн ин г 10-15 
фоизи микдорида) икдисоднинг турли с охал а р ид а н ти- 
жорат 
тузилмаларига 
накд 
пулга 
айлантириб 
узлаштириш 
ташкил 
к,илади. 
Наад 
пулларни 
узлаштиришдан дастлаб кооперативлар ташкил топганда 
кенг фойдаланилган. Бундай операцияларнинг олдини 
олиш борасида хукумат томонидан тегиш ли чоралар 
курилган. Хусусан, Узбекистан Республикаси Вазирлар 
М ахкамасининг 2002 
йил 
5 августдаги 
«П у л
маб- 
лагларининг 
банкдан 
ташцари 
муомаласини 
янада 
кискартирпш чора-тадбирлари тугрисида»ги царори б и ­
лан накд пул маблакларининг муомаласи каттик назорат 
остига олинди.
Бу борада Россия Федерацияси хукумати хам бир 

Download 5,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish