А к а д е м и я а. А. О р т и д о в


Kÿn  кирралилигини  к\'рсатиш



Download 5,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/38
Sana25.09.2022
Hajmi5,95 Mb.
#850206
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   38
Bog'liq
Хуфёна иқтисодиёт. Ортиқов А

Kÿn 
кирралилигини 
к\'рсатиш 
ва уларнинг 
МДХ 
мамлакатларида, хусусан, 
Россия
ва ьуюман Узбекистонда бозор муносабати 
билан 
юзага 
келишини, 
айник,са, 
хис°б-китоб 
муносабатларидаги хукутфузарликларда, соли к сохаси- 
даги жиноятларда намоён булишини курсатиш; учин- 
чидан, икдисодий жиноятларни, шу жумладан, солик, 
жиноятларининг мо\ияти, куринишлари ва хрлатини 
хорижий мамлакатлар тажрибаси нук,таи назаридан 
ёритиш эди.
Хозирда иктисодии фаолиятнинг барча сохаларида 
криминаллашувнинг усиши кузатилаётган булса хам
аммо молия ва, айн икса, соли к, тизими энг криминоген 
сохалар булиб кдлмокда. Амалга оширилаётган чора- 
тадбирларга к,арамаи. соли к. айникса, банк сохасидаги 
аник^анган жиноятлар йилдан-йштга юк,ори суръаглар 
билан купайиб бормокда. Бунинг сабабини цонун- 
чиликда капиталларнинг харакати устидан тегишли 
назоратнинг йукдиги, жиноий даромадларни легаллаш- 
тиришга жиноий жавобгарлик 
гула белгиланмаган- 
лигида деб топиш мумкин.
И кт ис од ий 
муносабатлар 
криминаллашувининг 
мухим сабабларидан бири сифатида иктисодий сохадаги 
деформациялар, номутаносибликларни янги, хусусий
173


мул к ка 
асосланган 
бозор 
хужалиги 
тизимида 
шаклланиш 
механизмининг 
бузилишини 
айтиш 
мумкин.
Фактлар, ислохотларнинг асосий сектори узгарган- 
лиги: ижтимоий йуналтирилган бозор ик^тисоди гояси 
криминаллашган 
бозорга, 
криминал 
икдисодий 
муносабатлар томонига узгарганини куриш мумкин. 
Бундай шароитда хукукни мухофаза к,илиш орган- 
ларининг кдтъий хаРакатлаРига карамасдан, Соликка 
оид 
жиноятларга 
карши 
курашиш 
департамент» 
жамиятдаги бу хавф б план етарли даражада кураша 
олмаётибди. 
VIДХ хамда хорижий мамлакатлардаги 
иктисодий 
ва, 
айник,са, 
соликка 
оид 
жиноятлар 
ижтимоий бир тизим сифатида намоён булмокда
тизимга 
кдрши 
эса тизимли кураш 
олиб 
бориш 
оркалигина натижага эришиш мумкин. Шу муносабат 
билан иктисодий жиноятчиликка ва унинг моддий 
асоси булган мамлакат хавфсизлигига гахдил солувчи 
хуфёна ик;тисодга карши курашиш дастурини амалга 
ошириш функцияси илгари сур]шади.
Икдисодиётда, криминал тузилмаларнинг таъсири 
остида шундай сифат узгаришлари юз бермокдаки, улар 
иктисод тузилишининг трансформаиияланишидан дало- 
лат бермокда. Шунинг учун хам давлат органлари 
икдисодий жиноятларга 
ва улар 
билан чамбарчас 
богланган соли к, жиноятларига карши астойдил кураш 
олиб боришлари хамда уларнинг бу фаолиятидан исло- 
Хотларнинг такдири х.ал булишини билишлари лозим.
174


М У Н Д Л Г’ И Ж А
Суз б о ш и
................................................................................................................. 3
Б свор нктисодиётиниж асосий элементлари
па прннциплари..................................................................... 10
«Хуфёна икдио. дне ( л гушунчаси. унинг
белгилари ва куриниш лари................................................. 25
Хуфёна икшсодиёт: кушимча иш жойидан жахон
хашкамиятига гладил............................................................ 46
Хуфёна икдпсодий жараёнлар ва уларнинг
солик, органлари томонидан ба\оланиш и....................... 53
Бозор икдисодиётида хуфёна тадбиркорлик................... 66
«Икдисодий ф аолиягдагн хуку^бузарлик»
тушунчаеи, сабаблари........................................................... 85
Хисоб-китоб муносабатларидаги 
хукукбузарлитсчар - хуфёна иктисодиётнинг янги
иуналиши............................................................................... ЮЗ
Со лик еохасидаги хукукбузарликларнинг
j т кти с од ий- хуку кд 
1
 й м азм ун и ........................................... i 20
<41ктисодий жиноятлар» тушунчаси ва унинг
куринишлари (хорижий мамлакатлар таж рибаси)..... 139
Хорижий мамлакатларда иктисодий
жиноятчиликнинг \о л а ти .................................................. 152
Хорижий мамлакатларда иктисодий
жиноятларнннг олдини олиш муаммолари.................. 16 i
Х улоса
...................................................................................... 173


Х
У
Ф
Е
Н
А
 
И
К
Т
И
С
О
Д
И
Е
Т

Download 5,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish