А к а д е м и я а. А. О р т и д о в


Субсидиялар борасидаги товламачилик



Download 5,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/38
Sana25.09.2022
Hajmi5,95 Mb.
#850206
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   38
Bog'liq
Хуфёна иқтисодиёт. Ортиқов А

Субсидиялар борасидаги товламачилик.
Бу борадаги 
жиноятлар серфойда булиб. у кенг таркалгандир. Бу 
жиноятлар давлатнинг расмий субсидияларини бу маб- 
лагларни олишга ху'куки йук шахсларга (юридик ва ху- 
сусий) расмийлаштириш асосида амалга оширилади.
Давлат субсидиялари. одатда. киш лок хужалик кор- 
хоналарини ривожаантиришга, курилишга хамда экс­
порт. импорт савдо операцияларини амалга оширишга 
ажратилади. Аксарият х,олларда, хусусан. Германияда. 
ташки икгисодий савдо-сотикни ривожлантиришга аж 
ратилган субсидиялар борасидаги товламачилик куп уч-
144


райди. Масалан, хукумат мах,сулотини дунё бозорида 
паст нархда сотадиган ракобатдош булмаган фирмалар- 
га, агар хукумат шу фирмалар оркали мах,сулотини со- 
тишга 
манфаатдор 
булса, 
субсидиялар 
ажратади. 
Хукумат Африка ва Осиё мамлакатларига товар сотади­
ган фирмаларга купрок субсидиялар ажратади. Бундай 
Холатда фирмалар мамлакатлар билан уз вакилларининг 
воситачилигида сохта шартнома тузадилар ва шу асосда 
катта пул маблагларига эга б уладил ар, товарларни куп 
микдорда субсидия олиш хукукини бермайдиган узга 
мамлакатларга олиб бориб сотадилар.
Товламачиликнинг яна бир тури товарларни импорт 
Килаётганда юзага келади. Бу холатда жиноятчилар ри- 
вожланган мамлакатлардан товарни сотиб олиш учун 
субсидияларни олиб. аслида товарларни ривожланаётган 
мамлакатларда 
11
харид килиб, уларни Европа савдо 
махсулотлари деб утказадилар. Бу товламачиликлар то­
вар хужжатларини сохталаштириш, лавозимдаги шахс- 
ларга пора бериш ва иту кабилар оркали содир этилади. 
Бу куринишдаги товламачиликлар реал мавжуд фирма­
лар томонидан амалга оширилади. Лекин амалиётда со­
хта фирмаларнинг хам субсидия олишлари тез-тез учраб 
турадиган холга айланиб колди. Бундай х,олларда ик- 
киёкдама товламачилик юзага келади — амалда йук 
фирма субсидия олади. Иккинчи томондан, сохта фир- 
мани ташкил 
килгак жиноятчилар ташки савдога 
туланадиган катта микдордаги соликларни тулашдан 
кугулиб коладилар.

Download 5,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish