А к а д е м и я а. А. О р т и д о в


«И КТ И СОД ИЙ ЖИНОЯТЛАР» ТУШУНЧАСИ ВА



Download 5,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet27/38
Sana25.09.2022
Hajmi5,95 Mb.
#850206
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   38
Bog'liq
Хуфёна иқтисодиёт. Ортиқов А

«И КТ И СОД ИЙ ЖИНОЯТЛАР» ТУШУНЧАСИ ВА
УНИНГ КУРИНИШЛАРИ (ХОРИЖИЙ
МАМЛАКАТЛАР ТАЖРИБАСИ)
Иктисодий жиноятларнинг купчилик мутахассислар 
томонидан эътироф этилган аник, таърифи йук. шунинг 
учун хам хозирча уларнинг умумлашган бир таснифи 
хусусида 
ran 
булиши 
мумкин 
эмас. 
Жиноятлар 
кону нл ар асосида, яъни ка йен конунлар бузилишига 
Караб ёки жиноятчи тажовуз кил га и объект ёки бирон- 
бир иктисодий жиноятга тааллуклилиги нукдаи назари- 
дан гурухданадилар. Бундай таснифга асос килиб про­
фессор Г. Кайзер (Германия) тавсия этган гурухда- 
нишни курсатиш мумкин1.
1. Банк, акциядорлик жамиятлари тизимидаги, кре­
дит муассасалари, сугурта ва эркин ракрбат (ишончни 
суиистеъмол килиш), сохта банкротлик \амда муаллиф- 
лик хукуки ва маркировка кридаларини бузиш билан 
бош ик жиноятлар.
2. Соликларни тулашдан бош тортиш, субсидиялар 
сохасидаги кузбуямачилик, бож тулови билан бош ик 
жиноятлар, таъмагирлик, порахурлик.
3. Мехнат му.хрфазаси сохасидаги конунчиликни бу- 
зишлар, истеъмолчиларга царши хамда атроф мухитни 
мухофаза килишга царши к,аратилган жиноятлар.
4. Бошкд товламачиликлар ва чайкрвчилик.
Профессор Н. Шнейдер2 икдисодий сохадаги жино-
ятчиларнинг о б ъ е к т булмиш иктисодий тизимнинг уч 
секторини алохида ажратади:
! K atser Z & E c o n o i c c r im e a n d its c o n t r o l w ith special r efer­
en c e to th e s it u a t i o n in th e F e d e r a l R e p u b lic o f G e r m a n y / / E u ro
C rim i n o lo g y . — W a r sa w , 1987. — Vol. 1. — 4 3 - 6 0 p.
2 S c h n e i d e r H. K rim in o lo g ie . — B&, 1987. — 969 s.
139


1) банк, кредит сох,асига карши булган жиноий тажо- 
вузлар;
2) курилиш сохасида ва кучмас мулкка карши к,ара- 
тилган жиноятлар;
3) транспорт ва саёх,ат, туризм сох,асида амалга оши- 
риладиган жиноятлар.
Асримизнинг 80—90 йилларида гарб мутахассислари 
узларининг ушбу муаммоларга багишланган асарларида 
соф икд'исодий жиноятларнинг тула ва аник, руйхатини 
тузишга х,аракат к,илдилар ва бу ишда улар асосий эъти- 
борни корпорацияларда амапга оширилган жиноятларга 
Каратдилар. Олимлар фикрича, корпорациялар томони- 
дан содир этилган жиноятлар икдисодий жиноятчилик 
таърифига мос тушади. Уларга куйидаги жиноятлар ту- 
рини киритиш мумкин.
1. Акционер, кампоньон ва таъсисчиларга зиён етка- 
зилган капитал маблатларни суиистеъмол килишдан ке- 
либ чик,адиган жттноятлар (бухгаттерия хужжатларидаги, 
акциялар буйича содир этилган фирибгарликлар, йук, 
компанияларга акцияларни сотиш ва х,оказолар).
2. Депозит капитал (банкларга жойлаштирилган пул 
ёки к,имматбах,о к,орозлар)ни суиистеъмол к,илиш. кре- 
диторларга зиён етказиш (сохта банкротлик, товламачи- 
лик, субсидиялар билан фирибгарлик килиш).
3. Эркин рак,обат к,оидаларини бузиш билан боглик, 
жиноятлар.
4. Истеъмолчи хукук,ини бузиш билан 
6
оепик

ж и­
ноятлар.
5. Давлатнинг молия тизимини бузишга каратилган 
жиноятлар (масалан, фойдани ошириш, солик, тулашдан 
буйин товлаш, 
ишлаб чик,ариш 
ва савдо к,онун- 
к,оидаларини бузиш ва бошк,алар).
6. Табиатни му.\офаза килиш билан борлик жиноят­
лар (масалан. атроф мух,итни ифлослантириш, курилиш 
нормалари ва низомларини бузиш ва бошкалар).
140


7. Ижтимоий 
cyFypTa 
ва нафака тулаш сохасидаги, 
техника хавфсизлигини бузиш билан боиш к жиноятлар.
8. Тижорат сохасидаги норахурлик.
9. 
Компьютер техникаси оркали амалга ошири- 
ладиган жиноятлар (хакерлар).
Ж иноятнинг бу турлари 70-йилардан бошлаб олимлар 
томонидан иктисодий жиноятлар тоифасига киритилди, 
чунки улар натижасида етказилган зарарлар жуда катта 
микдорни ташкил к,ила бошлади. Шуни таъкидлаш ло- 
зимки, компьютер жиноятининг хдммаси хдм иктисо­
дий жиноятлар тоифасига кирмайди, уларнинг баъзила- 
ри оддий товламачилик булиб, бу жиноят замонавий 
техника ёрдамида содир этилади.
Баъзи мутахасисларнинг фикрича, бундай жиноят- 
ларни умумий жиноятлар тоифасига киритиш лозим. 
Аммо олимлар иктисодий жиноятлар тоифасига маълу- 
мотларни ёки дастурларни сохталаштириш (компьютер 
манипуляциялари), компьютер саботажи ва машина 
вакдини утирлаш каби жиноятларни кушмокдалар.
Кенг таркалган, муш м ахдмиятга молик иктисодий 
жиноятларнинг гурларига батафсил тухталиш лозим.

Download 5,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish