А. А. Исматов, Т. А. Отакузиев, Н. П. Исмоилов, Ф. М. Мирзаев



Download 13,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet26/198
Sana17.07.2022
Hajmi13,25 Mb.
#816126
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   198
Bog'liq
Исматов Ва б Ноорганик материаллар

P
o f h

температурага чидамли 
t o f
 
ва сунъий жинслар кир- 
ганлиги сабабли, улар куйдирилаётганда температура анча 
юкори (1350— 1500° атрофида) булади ва улар асосан тун­
нель печларида тайёрланади.
Хозирги замонавий гишт куйдириш печлари гигант 
иншоотлардан бири булиб, унинг майдони ун, \атто юз м 2 
ни ташкил килади. Мисол тарикасида айланма (хдлкаси- 
мон) печнинг \аж м и 950, туннель печнинг \аж м и 315— 
440 
mj
ни ташкил килишини эслатиб утиш кифоя. Бу печ- 
лар электр токи, газ ёки мазут оркали иситилади. Бундай


печларнинг 1 м 3 хджмидан бир ойда 1500—5000 дона гишт 
пишириб олинади. Битта 100 м 3 \аж м н и ташкил этган печ- 
дан йилига олинадиган гишт ма\сулоти 25 миллион дона- 
ни ташкил этади. Риштларни куйдириш вакти 24 соатдан 
72 соатгача давом этиши мумкин.
Хозирги пайтда силикат гиштлар катта \аж мли авто­
клавларда пиширилади. Ишлов беришда бугнинг темпера­
тураси 150—200° атрофида булиб, босим 7—8 атм. ни, ав- 
токлавда ишлов бериш вакти эса 14— 16 соатни ташкил 
этади. Факат шундай шароит яратилгандагина кум ва о \а к
сув билан кимёвий реакцияга киришади, гиштнинг мус- 
та\камлигини таъминловчи монокальцийгидросиликат ми- 
нералини \осил килади.
Эффектив гишт турлари хдм худди курилиш гишти син- 
гари айланма ва туннель печларида пиширилади. Уларни 
бундай усулда куйдирилганда 20—25 % ёкилри тежалади
куйдириш вакти бирмунча кискаради, вагонларни силжи- 
шига кетган энергия камаяди.
Риштнинг ишлатилиши. 
П иш и к гишт \ а м тайёр булди 
дейлик. Хуш, у каерларда ишлатилиши мумкин. Шу нар- 
сани ало\ида таъкидлаш лозимки, гишт, аввало курилиш 
материалидир. У айни кунларда мамлакатимизнинг кури- 
лиш материалларига булган э\ти ёж н и н г 50—60 % ни кон- 
дириб келмокда.
Оддий курилиш гишти иморат \амда иншоотларнинг 
деворлари ва бош ка кисмларга ишлатилса, юзаси сил- 
ликланган гишт иморатларнинг ташки юзасини пардоз- 
лашда; махсус гиштлар эса завод ва ф абрика кувурлари, 
канализация ва йул иншоотлари курилишида; утга чидамли 
хиллари юкори температурали курилмаларни бунёд этиш ­
да, хусусан цемент, гипс, керамика ва шиша пишириш 
печларини куришда ишлатилади.
Оддий курилиш гиштининг асосий камчилиги унда 
иссикдик утказиш коэф фицентин инг бир оз юкорилиги- 
дир. Шу боисдан иморатларнинг ташки девори катта калин- 
ликда курилади, х^олбуки, муста\камлик нуктаи назари- 
дан уларни ингичкарок килиб куриш \а м мумкин. Бу эса 
уз навбатида гишт массаси, колаверса эри тм ан и н г куп 
сарфланишига олиб келади. Ш унинг учун олим ва инже- 
нерлар бу борада катта изланишлар олиб бормокдалар. Ху­
сусан, А. Больцманнинг ихтиросини такомиллаштириш


натижасида гиштнинг «Ички кисми буш», «Ковакли», «Беш 
деворли гишт» сингари турлари яратилди. Бундай 1 м3 га 1 ООО— 
1400 кг огирлик туф и келувчи гиштлар тураржой бинола- 
рини куришда куплаб ишлатилмокда. Уларни куллаш имо- 
рат ишчи кучининг 25 % га кискаришига, яъни уни ташиш- 
га кетувчи маблагнинг камрок сарф булишига олиб келади.
Силикат гиштнинг таннархи оддий п и ш ик гиштнинг 
таннархидан арзон. Аммо унинг шакли ту ф и , юзаси те- 
кис, ранги тиник. Бу факторлар курилиш жараёнида де- 
ворларга гишт куйишни тезлаштиради, деворнинг куркам 
ва сифатли булишига олиб келади.
Маълумки, огир саноат ривожининг асоси булган чуян 
ва пулатни эритишда гиштсозларнинг хизмати катта. Ришт 
чуян ва пулат эритувчи домна, мартен, кислородли к о н ­
вертор печларининг ички кисмини коплаш учун ишлати­
лади. Шунингдек, улардан пулатни узлуксиз куйиш курил- 
маларининг кавш, стакан, пробка (тикин) ва втулкала- 
ри, регенераторларнинг насадкалари (печларнинг кувурдан 
чикиб кетаётган иссиклик, газ ёхуд тутундан фойдаланиб 
печга .\авони иситиб берувчи кисми), кора ва рангли метал­
лар учун тигеллар (металл эритиш ёки бирор металлни 
юкори температурада тоблаб олиш учун утга чидамли гил- 
ватадан килинган козон) тайёрланади.
Бундай максадда ишлатилувчи аксарият материаллар 
агрессив му\ит таъсирига ни\оятда чидамли булади. Ми- 
сол тарикасида шуни айтиш мумкинки, углеродли блок­
лар билан футеровка килинган домна кураси, яъни ме­
талл эритадиган печнинг ичига копланган утга чидамли 
материал 2000° дан юкори температурада 7—8 йил мобай- 
нида узлуксиз ишлаши мумкин.
Ришт кимё саноатида 
\г м
кенг кУлланилмокда. У алю ­
миний, магний, куриэшин, кальций карбид, фосфор, те ­
мир котишмаларини эритиш печлари, циклонлар, кувур 
узатгич (узок масофага газ, пар ва суюкдик узатиш) ва 
чанг туплаш аппаратларини куриш, каттик ёки л гида иш- 
ловчи 
6 y F
козонларининг юзини коплашда ишлатилади.
1950 йилдан кейин утга чидамли гиштларнинг янги — 
техникада куллаш суръати янада тезлашди. Ракета, реак­
тив двигатель хдмда газ турбиналарининг муста\камлиги 
ва эрозияга чидамлилигини таъминловчи кремний карби- 
ди, молибден дисилициди сингари кимёвий бирикмалар 
билан копланган кисми углеродли материаллар билан


футеровка килинмокда. Шунга ухшаш ма\сулотлар реак- 
торларда нейтронлар ^аракатини секинлаш тириш, прес­
слаш печларининг исувчи формалари ролини бажариш, 
вакуум техникада иссикдикни изоляция килиш каби и ш ­
ларни бажаришга ёрдам беради. Умуман, гишт жуда куп 
имкониятларга эга булган материалдир.

Download 13,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish