А. А. Исматов, Т. А. Отакузиев, Н. П. Исмоилов, Ф. М. Мирзаев



Download 13,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/198
Sana17.07.2022
Hajmi13,25 Mb.
#816126
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   198
Bog'liq
Исматов Ва б Ноорганик материаллар

Сополнинг турлари. 
Сополсозлик, юкорида кайд килин- 
ганидек керамика саноатининг бир кисмини ташкил кила­
ди. Сопол ёки сафол лойдан ишланиб, оловда киздириб 
тайёрланадиган керамика ма\сулотларининг энг куп тар- 
калган ва тури куп булган мах^сулот.
Сопол кадимда ишлатиладиган тупрокнинг таркибига 
Караб ишкорли, о \ак ли, темирли ва бошка турларга аж­
ратилган. Тайёр сопол ма\сулотининг рангига караб хдм 
турларга булиш одат булган. У оч-сарик, кизгиш, кулранг, 
кукимтир, кизгиш-жигарранг, корамтир ва бошка ранг- 
ларда тайёрланган.
Кдцимий ва замонавий сополсозлик технологиясида 
ухшашликлар куп. Узбек кулоллари кадим-кадимдан бун­
дай буюмларни таркиби бир жинсли, ранги хдм бир хил 
булган махсус «сагиз тупрок»дан ясашган.
Сопол буюмлари 
\ам
керамика сингари курилиш ва 
саноат курилиши материаллари, техника материаллари ва 
маиший-хужалик материалларига булинади.
Курилиш ва саноат курилиши материалларига девор­
боп ва безакбоп сопол-кошин ва бошка буюмлар, канали­
зация учун ишлатиладиган сопол кувурлар, санитария- 
курилиш сопол буюмлари киради. Техника материаллари 
эса гальваника элементлари кобиги, кимёвий моддаларга 
чидамли сопол буюмлари, фильтрловчи ковак сопол, нур 
техникаси сополи, металл куйилувчи колип каби мах,су- 
лотлардан ташкил топган. Маиший-хужалик материалла­
ри ва буюмларига сополдан ясалган уй-рузгор идишлари 
(лаган, коса, чойнак, тарелка, пиёла ва бош калар) ва


бадиий-декоратив буюмлар (болалар уйинчокдари, \а й -
калча, йирик \айкаллар, ваза ва бошкалар) киради.
Сопол ма\сулотлари буюмнинг кимёвий ва минерало- 
гик таркибига ёхуд ишлатиладиган хомашё турига караб 
классификацияланади. Масалан, улар хомашё тури ва мик- 
дорига караб, тупрокди фаянс, о\ак ли фаянс, каттик ф а ­
янс, шамотли фаянс ва яримчинниларга булинади. Туп- 
рокди фаянс буюмлари кадимий булиб, кулолсозлик бу­
юмлари номи билан юритилади. Агар улар сирланган ва 
гул чизилган булса, сирланган гулдор сопол номини ол а­
ди. Милодий XV асрга келиб, машхур италиялик кулол- 
соз-\айкалтарош Лука делла Роббианинг сирланган сопол 
буюмларини ишлаб чикаришдаги улкан ишлари туфайли 
бу со\а ИталиянингФаенца шахрида тараккий килади. Гул­
дор кулолчилик буюмлари фаянс буюмлари деб атала бош- 
ланди. XVI асрга келиб француз \айкалтарош и Бернара 
Палиссининг тадкикотлари асосида италия ф аян си н и н г 
янги тури — фламанд фаянси, XVI—XVIII асрда эса Дель- 
фте шахрида голланд фаянси яратилди. Бу буюмлар тарки ­
бига 80—85 % юкори температурада эрийдиган лойтупрок 
билан 15—20 % куйдирилган чакмоктош кирган. Айрим 
\о л л а р д а бую м л ар н и н г о к л и ги н и о ш и р и ш м ак сад и д а 
таркибига чинни гил кушилади. Чакмоктош 
$ф нига 
эса та­
биий кварц ва кум ишлатиш мумкин. Тупрокди фаянс мас- 
саси рангли, окимтир ва саргимтир булиши мумкин. Унга 
суркаладиган сир эса енгил эрийдиган ш аф ф оф ёки си- 
дирга силикатлар асосида тайёрланган махсус эритмадан 
иборат. Унинг сополаки зич ва махрам булади.
0 \ а к л и фаянс — юмшок фаянс ёхуд урта аср фаянси 
номи билан машхур. Бу фаянс турига «турк» фаянси, ярим 
фаянс буюмлари киради. Бу ма\сулотлар милодий X—XVIII 
аерларга оид булган форс со п ол со зл и ги га асо сл ан ган
булиб, унинг таркибида 30—40 % гил, 30.—50 % кварц, 
0—10 % дала шпати ва 10—15 % о\ак то ш булган. Баъзи 
ерларда о^актош урнига доломит минерали х,ам ишлатил- 
ган. Одатда уларнинг юзаси таркибида 
к у р н э ш и н
оксиди 
булган сир билан копланади. К^лланилаётган сир рангли, 
о к ва ш аффоф булиши мумкин.
Каттик фаянс — фаянс буюмлари орасида м у\и м урин 
эгаллайди. Ф аянснинг бу тури дала шпатили фаянс номи 
билан х,ам аталади. XVIII асрнинг бошларида немис \ун ар-


мандлари биринчи булиб бундай сопол буюмларни кашф 
этишди. Уларнинг массаси таркибига 45—65 % кулранг 
гилмоя, 25—40 % кумтош ва 8—15 % дала шпати киради. 
Гилмоя кисман чинни гили, дала шпати эса ишлаб чика­
риш чикиндиси билан алмаштирилиши мумкин.
Шамотли фаянс буюмларини олишда масса таркибига 
куп микдорда шамот кушилади. Шамот уз навбатида чин­
ни гили ёки бошка алюминий (III) оксидига бой булган 
гилмояни юкори температурада бир неча соат давомида 
киздириш йули билан олинади. Шамотли фаянс юзасига 
калин ангоб, сунгра ш аф ф оф булмаган сир суртилади. 
Ангобни ишлатишга шамотли фаянс таркибига кирувчи 
гилмоя восита булади. Одатда бу хомашё ёгли ва ёп и ш кок 
булиши керак. Охирги хусусиятлар эса таркибида темир ва 
алюминий моддалари куп булган гилларга мансуб.
Файертон номи билан аталувчи шамотли фаянс масса­
си таркибига 25—45 % шамот киради. Ёглигилмояга куши- 
лувчи бу модда заррачаларининг улчами 2—5 мм оралиги- 
да булиши керак. Масса таркибига 4 % пегматит, 18 % 
кумтупрок, 3 % ута юкори ё п и ш ко к гил ва 0,1 % сода 
Кушилиши мумкин.
Яримчинни буюмларни ишлаб чикаришда каттик фа- 
янсдаги каби хомашёлар ишлатилади. У санитария-гигие­
на ва механика жихдтидан каттик фаянс билан чинни урта­
сидаги оралик материалдир. Одатда яримчинни таркибига 
48—50 % гил ва каолин, 40—50 % кварц ва 5—10 % дала 
шпати кирган булади. Агар масса таркибига озрок микдор­
да пиш икдикни оширувчи ва куйдириш интервалини кат- 
талаштирувчи доломит, магнезит ёки тальк кушилса, бун­
дай ма\сулотни магнезитли фаянс деб аталади. Крлиплан- 
ган хом ма\сулотларни куйдириш жараёнини 30—60 % 
барит минералини масса таркибига киритиш билан яхши- 
лаш мумкин. Бундай ма\сулот баритли фаянс номи билан 
юритилади. Сопол идишлар ясаш учун согтупрокка ёпиш- 
кокдикни 10—15 % га оширувчи бентонит номли гил куши­
лади. Бу эса буюмнинг чузилувчанликка мустах^камлигини 
оширади ва бентонитли фаянс деб аталади.
Сопол ма\сулотлари тайёрлаш усули, ишлов бериш 
тури, структураси, каттик майда заррачаларнинг ёпиш- 
кокдиги, сирланувчанлиги, кислотага баркарорлиги ва 
шунга ухшаш бошка факторлар асосида кием, группа ва


турларга булинади. Тайёрлов усулига кура ма\сулотлар 
шликер ёки эритмадан куйилган ва пластик кдлипланган. 
шунингдек, ташк,и юзасига кура, сирланган ва сирланма- 
ган буюмларга булинади.

Download 13,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish